УРАДИЋЕМО РЕКОНСТРУКЦИЈУ МЕМОРИЈАЛА
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА АМБАСАДОР СРБИЈЕ У ЧЕШКОЈ РЕПУБЛИЦИ БЕРИСЛАВ ВЕКИЋ
Одмах по ступању на нову дужност, амбасадора Републике Србије у Чешкој Републици, отишао сам у Јиндриховице да обиђем спомен костурницу. Искрено се надамо да ћемо до пролећа следеће године са почетком нове грађавинске сезоне коначно имати све неопходне папире и да ћемо вас моћи известити да је реконструкција почела. Мали број Срба у Чешкој Републици је понудио било какву помоћ око реновирања спомен костурнице
Спомен костурница српским логорашима у Јиндриховицама данас је у запуштеном стању и прокишњава. Шта Амбасада Републике Србије предузима да се ово свето место упристоји достојно мученицима чији су земни остаци похрањени у маузолеју, питали смо Његову екселенцију амбасадора Републике Србије у Чешкој Републици Берислава Векића.
Одмах по ступању на нову дужност, амбасадора Републике Србије у Чешкој Републици, отишао сам у Јиндриховице да обиђем спомен костурницу. Чувар нашег меморијала, Дејан Ранђеловић ме је информисао о историјату и показао ми у каквом је тренутно стању меморијал. Сам прилаз меморијалу је неасфалтиран, ограда срушена, четинари око меморијала које је краљ Александар Карађорђевић донео са Свете Горе су били неорезани, а већина се осушила. По силаску у крипту један неописив осећај, када се нађете 4м испод земље окружени са преко 7.300 дрвених сандука, али и један осећај беспомоћности када видите у каквом су стању полице на којима су поређани дрвени сандуци са похрањеним есхумираним остацима српских ратника. Мирис влаге, натопљени зидови водом, а док корачате криптом газите по малим потоцима воде који су пронашли пут кроз влажне зидове спомен костурнице. У једном делу меморијала, дрвени сандуци су покривени најлоном, јер када су велике кише и снег, вода улази и преко таванице. Амбасада Републике Србије је одмах покренула активности да се уради пројекат реконструкције меморијала, заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Пројекат комплетне реконструкције спомен костурнице и њене околине је урадила чешка компанија „Провод”. Када смо планирали да поднесемо захтев за грађавинску дозволу, суочили смо се са административним проблемом, да у власничком листу у Катастру Соколов, објекат се и даље води на Савезну Републику Југославију. Последњих годину и по дана заједно са адвокатима покушавамо да решимо питање сукцесије меморијала, а од пре пар месеци у решавање овог проблема укључило се и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Искрено се надамо да ћемо до пролећа следеће године са почетком нове грађавинске сезоне коначно имати све неопходне папире и да ћемо вас моћи известити да је реконструкција почела. Уколико се не уради реконструкција у наредних годину дана може доћи до катастрофалних последица.
- Како се односи Чешка према логору Јиндриховице и уопште према Републици Србији?
Морам истаћи да Србија и Чешка имају традиционално, кроз историју, добре односе. Србија данас нема отворених питања са Чешком Републиком. И када погледате неколико векова уназад схватате и да су у 14. веку добре односе имали краљ Карло IV и цар Душан Силни, пре и након Великог рата добри односи су били између Томаша Гарига Масарика, првог чехословачког председника, и краља Александра Карађорђевића и управо ти добри односи су допринели да се од заборава сачувају многи страдали Срби на просторима Чешке током Великог рата. Управо захваљујући тим пријатељским односима два државника, ексхумирани су посмртни остаци српских јунака, саграђена је и освештана спомен костурница у Јиндриховицама. Земљиште на којој се налази спомен костурница је поклон Чехословачке тада Краљевини СХС. Ми данас радимо на решавању административних пропуста како би након свих ових година спомен костурница била у власништву Републике Србије, о чему сам већ говорио. Након изласка Црне Горе из Савезне Републике Југославије (СРЈ) сукцесор свих меморијала је Србија, која од 2006. године води рачуна и о спомен костурници Јиндриховице измирујући све трошкове око струје као и око одржавања зелене површине од стране комуналне службе места Јиндриховице.
- Да ли су наши људи у Прагу и у Чешкој спремни да помогну реконструкцију спомен костурнице Јиндриховице?
На моје велико изненађење, велики број Срба који живе и раде у Чешкој Републици последње две до три деценије, нису никада чули за највећи концентрациони логор на овим просторима током Великог рата, а који се налазио у Јиндриховицама. Неки од њих су чули за постојање спомен костурнице, али никада нису отишли да виде где се то налази. Само мали број наших сународника је обишао ово српско свето место. И управо обележавањем Видовдана и Дана примирја када представници амбасаде полажу венце и када се одржавају литургије, прилика је да Срби у што већем броју дођу на обележавање ових датума и да се упознају са историјом и трагичним страдањем српског народа далеко од своје домовине. Амбасада Републике Србије сваке године позива велики број Срба из дијаспоре на обележавање ових празника да и на тај начин пробуди свест код наших људи да морамо чувати нашу историју од заборава. Мали број Срба у Чешкој Републици је понудио било какву помоћ око реновирања спомен костурнице. Амбасада РС у Прагу кроз културне манифестације које организује покушава да информише Србе о самом меморијалу и његовом значају.
- Школске екскурзије из Србије учестало обилазе Праг, али не и Јиндриховице. Да ли ћете као амбасадор дати препоруку Министарству просвете РС да усмери ученике и у Јиндриховице, како би гајили културу сећања?
Амбасада РС у Прагу је у комуникацији са Министарством просвете, исказала потребу да будуће ескурзије које обилазе Праг, обавезно садрже у програму и обилазак меморијала Јиндриховице. Нажалост овај проблем се мора студиозније гледати и решавати. Прво, мора се у наставни предмет Историје увести наставна јединица о концентрационим логорима током Великог рата, кроз коју би била обрађена и тема спомен костурнице у Јиндриховицама, јер само кроз наставно градиво наше будуће генерације могу сазнати шта се уистину дешавало у највећим концентрационим логорима током Великог рата на просторима бивше аустроугарске у чијем саставу је била и данашња територија Чешке. Страшна је чињеница да и после 100 година мало знамо о местима где су наши преци далеко од своје домовине остављали своје животе. Све ово се може изменити. Да би смо као нација опстали морамо поштовати и сећати се историје и наших предака. Р. Комазец