Велики владар и следбеник Христов
Српски владари знали су од самог почетка да је у Христу спасење, а не у човеку – нагласио је владика Теодосије који је служио литургију у Манастиру Грачаница
Српска православна црква у недељу 12. новембра прославила је Светог краља Милутина. Посебно је свечано било у Манастиру Бањска, Богородици Љевишкој и у Манастиру Грачаница који Светог краља Милутина прослављају као ктитора. Архијерејску литургију у Манастиру Грачаница служио је владика рашко-призренски Теодосије уз салужење сестринства и монаштва епархије. Литургији је присуствовао велики број верника, посебно деце, ученика грачаничке школе која носи име славног српског краља. У својој беседи окупљеним верницима владика је подсетио на речи Јеванђеља које говоре о томе „да ко жели да буде први, тај треба свима да служи”, наводећи као пример Светог краља Милутина. – Господ је у овај свет дошао како би он служио, а не њега да служе – казао је владика Теодосије.
МОЋНИ ВЛАДАР КОЈИ ЈЕ СМИРЕНО СТАЈАО ПРЕД ГОСПОДОМ
– У Цркви Христовој је правило да већи служе мањима и то су знали и свети апостоли који су следовали доброг пастира. То су знали архијереји Божији, истински следбеници Христови. Тај пример су следовали и благочестиви цареви и краљеви, који су били помазани светим миром. Они су знали да је њихова улога да служе народу, а не да сав народ служи њима. Такви су добри пастири у Цркви Божијој. Такви су били пастири и у роду нашем, почев од Светог Стефана Немање, а и пре њега имамо Светог Јована Владимира и друге владаре који су имали страха Божијег – рекао је у својој беседи владика Теодосије. – У Цркви Христовој је правило да већи служе мањима и то су знали и свети апостоли који су следовали доброг пастира. То су знали архијереји Божији, истински следбеници Христови. Тај пример су следовали и благочестиви цареви и краљеви, који су били помазани светим миром. Они су знали да је њихова улога да служе народу, а не да сав народ служи њима. Такви су добри пастири у Цркви Божијој. Такви су били пастири и у роду нашем, почев од Светог Стефана Немање, а и пре њега имамо Светог Јована Владимира и друге владаре који су имали страха Божијег – рекао је у својој беседи владика Теодосије. Свечано је било и у Манастиру Бањска и Богородици Љевишкој који такође овај празник прослављају као своју ктиторску славу. У Манастиру Бањска архијерејску литургију служио је викарни епископ новобрдски Иларион. Бањску је, подсетимо, краљ Милутин наменио себи за гробну цркву и најпре је ту био сахрањен. После Косовског боја његово тело пренесено је у Трепчу, а 1460. године у главни град Бугарске Софију, где се и сада налази.
САМО ДОСТОЈНИ НЕМАЊИЋА МОЖЕМО ОЧУВАТИ БЛАГО КОЈЕ НАМ ЈЕ ОСТАВЉЕНО
Свету архијерејску литургији у манастиру Бањска служио је владика Иларион, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Литургији у манастирској цркви, посвећеној Светом Стефану, заштитнику свих Немњића, затим и сечењу славског колача, присиуствовало је пар стаотина верника. У беседи у току литургије, владика Иларион је говорио о овој, како је рекао, „страдалној и васкрслој” светињи и о величини и снази њеног ктитора, Св. краља Милутина. – Благо које је ова светиња чувала је отишло по промислу Божијем у другу земљу. Како је отишло то благо, мошти Светога краља Милутина отишла је и благовест о његовом животу, о његовом сведочењу васкрслог Христа коме је служио целога свога века и то страствовање његово је на утеху и благослов многима који долазе да се поклоне његовим моштима у велелепном храму у бугарској престоници. И ту се открива још једна тајна чудесног светитеља кога данас славимо који је био заиста један од оних људи који су живели на размеђи светова који су успевали и на раскрсници историјској и географској и културној да опстану и да установе дом. Пре свега овај дом молитве који опстаје ево до дана данашњега – казао је владика Иларион. Владика је подсетио да поред Св. краља Милутина, великог владара и светитеља наше цркве, у истом дану славимо „и његовог светога брата, покајника, монаха Теоктиста, односно краља Драгутина, па и њихову благочестиву мајку, такође монахињу, од чувене племићке породице Анжујаца, која се ородила са лозом Немањића а која се ородила и нашом вером, постала светосавка а такође и она која ће да гради мостове међу људима, међу народима”. – И то је и благослов, али и одговорност, а некад и проклетство да имате тако узвишене претке, зато што човек мора да буде достојан њиховог имена, њиховог дара, њиховога полета, да би могао да очува благо које му је остављено – рекао је владика и додао да велики Немањићи, а посебно ова чудесна тројка, они треба и у ова времена да нам послуже као узор по својој храбрости, по својој мудрости, да опстану на врло тешком месту, али пре свега по својој вери. – Кућа Немањића, стоји постојано тврдо, предивно је место које својом лепотом и нас осењује. Нека би Господ Бог дао да би смо молитвама нашега Светог патријарха чије вам поздраве и благослове преносим, нашега домаћина владике Теодосија, а и нашег оца Данила, којим се ето дичимо сви, домаћина који нам отвара врата, ове куће, овога храма и који чува, који је посветио свој живот чувању дома Господњег, нека би њиховим молитвама ово место опстало и остало до свршетка века – благословио је владика. Бањску је, подсетимо, краљ Милутин наменио себи за гробну цркву и најпре је ту био сахрањен. После Косовског боја његово тело пренесено је у Трепчу, а 1460. године у главни град Бугарске Софију, где се и сада налази Литургију у Манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски Теодосије М.Ч.-С.К.
