ВИДОВДАН ИМА СНАЖНУ ПОРУКУ

 Оно што је најважније Видовдан и Kосово и Метохија су сплетени у један догађај и један доживљај српске историје. Србији не преостаје ништа него да одлучно и стрпљиво брани народ на Косову и Метохији и интегритет државе. А за то је потребно јединство, национална солидарност, опстанак народа на тим просторима и чување институција и културно-историјске баштине преко којих српски народ остварује своја права и којa су чувар идентитета. Просто речено, државни оквир који нам је историја и географија створила и који нам је признат а који је силом нарушен, се мора бранити. И то је обавеза свих, а посебно политичке елите – рекао је проф. др Момчило Павловић, историчар

 

 

Видовдан је и историј ска реалност и мит. И од нас, савреме ника, зависи колику му важности прида јемо и како га држимо у народ ној свести, како у садашњости читамо и доживљавамо пору ке и поуке Видовдана – рекао је проф. др Момчило Павло вић, историчар, одговарајући на питање „Јединства”, да ли је Видовдан историјска реал ност или мит и додао: – На овај црквени, држав ни и народни празник, на овој националној светковини, тре ба да изнесемо на видело и да покажемо колико поштујемо све оне који су у свим време нима пали за одбрану и сло боду народа и државе, да по кажемо шта смо научили, шта смо урадили и колико вреди мо, мерећи данас у односу на јуче, садашњост у односу на прошлост и мерећи себе у од носу на друге народе и држа ве. На овај празник се може размишљати шта је Видовдан дао и направио од нашег на рода а шта је наш народ на правио од Видовдана. Како је говорио владика Николај, Ви довдан је „једна огромна виси на са које се да прегледати сва наша историја, уназад и уна пред”. Оно што је најважније Видовдан и Kосово и Метохи ја су сплетени у један догађај и један доживљај српске исто рије. Дан епске битке за сло боду од најезде неверника на Kосову Пољу 1389. и касније пропасти српског царства и го сподства, дубоко је укорењена у свести народа и опстаје до данас упркос свим токовима историје – нагласио је исто ричар Момчило Павловић. Одговарајући даље на пи тање проф. др Павловић је по јаснио: – За овај празник који је од 19. века и државни празник везани су бројни историјски догађаји. Да споменем само неке. Тако је 29-30. јуна 1913. неколико часова по окончању српског видовданског празно вања започео бугарски напад на Брегалницу, тј. Други бал кански рат. У Сарајеву је мла ди Гаврило Принцип на Ви довдан 1914. извршио атентат на Франца Фердинада, наслед ника аустроугарског престола, што је техником неприхватљи вог ултиматума Србију гурну ло у рат. Први Устав Краљеви не Срба, Хрвата и Словенаца донет је на Видовдан, и назван Видовданским уставом. На Ви довдан 1989. на 600 годишњи цу Косовског боја Слободан Милошевић се својим гово ром винуо у политичку орби ту а на исти дан је 2001. као председник на понижавајући начин предат Хашком трибу налу. „Добро сте извели овај посао, али запамтите браћо Срби, да је данас Видовдан”, наводно је Милошевић рекао приликом уласка у хеликоптер на Бањици којим је спроведен у Тузлу, а одатле у Шевенинген одакле се жив није вратио. То су само неке од историјских реалности, како кажете. Сви народи имају митове и они су саставни део идентите та. Што се тиче косовског ми та, завета, зовите га како хоће те, он данас добија на значају јер историја и културно-исто ријска баштина бране српско постојање на Kосову и Мето хији и читавом простору исто ријских појмова Старе и Јужне Србије. Више хиљада цркава, манастира, црквишта и дру гих белега упркос разарању и данас су незаобилазни ар гумент Србије на тим просто рима. Али историјом, односно искуствима из историје, може се много тога објаснити, али се историјом не може мењати са дашњост – казао је Павловић.

• Да ли се историјски догађаји око Видавдана и на сам дан Видовдана дешавају случајно или намерно?

Углавном намерно, макар они историјски догађаји који су напред поменути. Они има ју одређену симболику. Многи историјски догађаји, код којих су неки опредељевили и суд бину народа и државе, да не говоримо о судбинама поје динаца, везани су за овај дан и за овај празник. Када је после заузимања Ниша 1877. кнез Милан до бијао честитке са свих стра на, пуковник Драгашевић је у његово име одговорио сви ма „Иако се српски стег усред Нишавије, опет тужно Косово освећено није”. Видовдан је посебан значај добио у време стварања нове српске државе а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског бо ја 1889. године, и обележаван као Спомен дан палима у бор бама за отаџбину. Према тој одлуци Видовданским поме ном се обухватају сви који су, макар када, главе своје дали за веру и отаџбину. Све то спојено је са култом Лазара Хребеља новића, коме је његов син де спот Стефан 1403/4. подигао мраморни стуб на месту по гибије са натписом на коме је, између осталог, стајало „пао за српску земљу”. Четристо годи на касније Осман ефендија оп туживао је Карађорђеве уста нике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је „он велики подстрекач буне у њиховом разуму”. Године 1889. на 500 годи шњицу Косовског боја упри личена је прослава миропома зања краља Александра Обре новића у манастиру Жичи. У Саборној цркви и светиња на широм земље држан је свеча ни помен видовданским хе ројима, уз присуство краље ва, чланова краљевске владе и побожног народа. На Видовдан 1934, на вр ху Авале, Њ. В. краљ Алек сандар осветио је камен те мељац новог споменика Не знаном јунаку, који се поди же као „велики и вечити сим бол захвалности народа они ма који су своје животе по ложили за данашњу слободу Југославије”. О Видовдану се заврша вала школска година, која је многим ученицима доноси ла срећу и осмех а некима ту гу и сузе, због поправног или понављања разреда. Као на ционални празник Видовдан је опстао све до доласка ко муниста на власт. Према реченом Видовдан се стално сам намеће као ва жан, да не кажем као један од кључних датума у српској историји. Све оно што су на роду и држави радили и раде други, посебно велике силе, око и на овај дан и овај пра зник, или оно чему ми даје мо значај и тражимо одређе ну симболику, говори о томе да Видовдан има снажну по руку посебно ако се поређају догађаји из српске историје, углавном трагични, који су ве зани за тај датум и тај празник. Како историја не мирује и до гађаји на Видовдан и око ње га дешаваће се и даље као што су се дешавали у прошлости.

• Како, као историчар, објашњавате чињеницу да је Видовдан најважнији датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета Срба?

У политичком и духовном животу Срба овај празник ве зан за Косовски бој и „симбо лизује читаву српску историју, историју народног пораза али и његовог уздигнућа, истори ју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и истори ју његове духовне и моралне снаге и величине и веру и на ду у боље дане”. Можда зву чи претерано, али догађа ји везани за овај дан и овај празник, поштовање у наро ду које преточено у имени ма и презименима (Видоје, Вид, Видак, Видојевић и сл), називима топонима, улица и тргова, називима бројних књига и часописа, (чак је је дан под називом Видовдан излазио и у Љубљани изме ђу два светска рата), и мно го тога још дубоко је уреза но у свести народа и пред ставља једну од идентитет ских тачака. Тако се дошло до онога што многи називају Видовдански дух а то је дух тежње за слободом, дух који не дозвољава да се застава за слободу српску икада сави је. Што би реко песник „Да се дигне што је било пало да пропева што је проплакало”. Симболика Видовдана а по себно сећање на пале за сло боду и отаџбину опомињу да морамо да чувамо и негује мо историју која нас је ство рила, такве какви јесмо и ту где смо данас.

• Србија и овогодишњи Видовдан дочекује са уценама и ултиматумима…?

Тога је било и биће и у бу дућности. Чињеница да је кнез Лазар последњи владар сред њовековне Србије, који је од био уцене и ултиматуме и ко ји није потписао обавезујући споразум нити признао уцене и власт „неверника” опомиње како се треба односити према уценама и ултиматумима и ка ко се вреднује и сама помисао а камоли чин о неверству или издаји. Ни кривог ни дужаног за Вука Бранковића се везу ју ове застрашујуће оптужбе. Међутим, то не значи да не треба сарађивати са суседима, са светом. Али на бази само сталности а не вазалности, по штовања, уважавања, равно правности, немешања у уну трашње ствари и ненарушава ња интегритета и суверенитета државе. Просто речено, држав ни оквир који нам је историја и географија створила и који нам је признат, а који је силом нарушен, се мора бранити. И то је обавеза свих, а посебно политичке елите. Сведоци смо перманент них јавних и тајних условља вања и уцењивања да Срби ја потпише обавезујући спо разум (није ми познато да је у историји неко на тај начин односно таквим споразумом условљаван нити постоји нити је поштован и један споразум, а сви су мање или више били обавезујући) признавањем Ко сова и Метохије као суверене државе, без обзира што се то до јуче еуфемистички то на зивало процесом нормализа ције односа или процесом са радње и помирења. На дугом путу ка чланству у ЕУ и мање или више неискрене жеље да се не само Србија него и оста ле земље бивше Југославије и Албанија, (по новоскованом и измишљеном термину зе мље Западног Балкана) укљу че у ЕУ, условљава се Србија да успостави сарадњу са админи стрицајом у Приштини, којој је страном агресијом подарена независност а истовремено се та администрација охрабрује и третира као државна струк тура независног Косова. Но проблем није само у томе. Од Србије се тражи и очекује да активно учествује у заокружи вању косовске независности, брисању и демонтажи инсти туционалних и других веза са матицом. Дакле, није довољ но што већина западних зе маља активно потпомаже не зависност Косова и Метохије него се то тражи и од Србије, на овај или онај начин. Јер на крају крајева тек кад Србија призна Косово, онда је про цес стварно завршен. До та да то питање није решено, без обзира што нас, посебно Аме риканци, Немци и Британци и остали убеђују у супротно и тврде да је Косово посебан случај у међународном праву. Истина је да смо већ усло вљени чињеницом да се води посебна политика ЕУ према Kосову а посебна према Ср бији. Ако се води посебна по литика преговора са Kосовом крајњи исход је улазак и Kосо ва у ЕУ. А ако Србија уђе коју годину пре Kосова то ће зна чити дефакто признавање јер је Србија у ЕУ а без Kосова. Зар није логично да процеси приступања ЕУ буду обједи њени и да Србија са Kосовом и његовим посебним статусом буде део ЕУ. Кипар је пример. Да поновим оно што стално говорим. Уцењивање присту пања Европској унији, савезу држава, за одрицање и усту пање Нато агресијом отете и узурпиране државне терито рије Kосова и Метохије, тре ба, по мом мишљењу, одбаци ти као уцењивачко и нефер ре шење. Јер и да сутра Србија призна Kосово и Метохију она неће ући у ЕУ. Црна Гора нема Kосово па што већ није ушла у ЕУ, или Северна Македонија, која се узима као пример су живота Македонаца и Алба наца и која је понижена про меном имена а сада се усло вљава и променом сопствене историје, ма какава она била. Решавање питања Kосова при знавањем пуне независности је пре увод у дестабилизаци ју Балкана него прекопотреб но умирење. Зато је потребно целовито решавање и албан ског али и српског питања на простору некадашње Југосла вије. Без тог целовитог реше ња и уважавања легитимних интереса и Срба и Албанаца проблеми ће тињати и деста билизоваће простор Балкана у наредним деценијама. Ако Европска унија одно сно моћне земље Запада же ле заиста да помогну овим др жавицама које као да су „црна рупа” Европе и народима који се кувају у балканском лонцу, онда би, по мени, одједном све те државице требало интегри сати у ЕУ, под истим услови ма, а не водити одвојене пре говоре, посебно не одвојени пут Kосова према ЕУ а посеб но пут остатка Србије. Зар то није исти државни оквир, зар то не би релаксирало односе и Срба и Албанаца? Kао што сам и раније истицао Срби и Албанци се слажу, како сада ствари стоје само у једном. А то је ЕУ односно улазак у њу. Па ако су то тачке слагања за што не кренути од тога. Исто времени преговори и улазак у ЕУ а онда да преко европских стандарда уредимо међусоб не односе, као што су слобо да кретања, брисање граница, слободна трговина, загаранта вана имовинска и лична права и све оно што ЕУ чини савезом различитих европских држа ва. Овако како се сада Срби ја уцењује и води процес пре говарања одвојено за Србију одвојено за Косово и Метохи ју у крајњој линији цементира косовску независност. Србији не преостаје ништа него да одлучно и стрпљиво брани народ на Косову и Ме тохији и интегритет државе. А за то је потребно јединство, национална солидарност, оп станак народа на тим просто рима и чување институција и културно-историјске башти не преко којих српски народ остварује своја права и који су чувар идентитета. Достојанство Србије и њена историја као независне старе европске државе недопушта да се ни у каквом облику и погле ду обавезујемо. Правнообаве зујући споразум, како је ско вана политика у крилатици, је правно и стварно понижавају ћи споразум и третирање Ср бије као обичне колоније. Ср бија признаје сва права Алба наца, Србија признаје Косово и Метохију у свом државном оквиру, али не може и не треба да призна Косово као сувере ну државу Албанаца окренуту против Срба и Србије. Једно ставно о томе се не може раз говарати. Зато је са Албанци ма потребно наћи решење које ће уважити историју и геогра фију простора и сачувати до стојанство и Срба и Албанаца. Дакле, све осим државе усме рене и окренуте против Срба и Србије. Видовдан 2022. обележа ва нерешено питање Косова и Метохије које спонзори косов ске независности желе да при кажу као српско схватање ре алности и понизно извињење за то што су бранили сопстве ну државу и да се међусобно признају једна стара држава и једна сепаратистичка тво ревина, којој је страном вој ном интервенцијом подарена независност али коју не при знаје пола света. Све док Ср бија не призна независност своје јужне покрајине Косо во није независно од Србије без обзира што је Србија не ким својим потезима да би се додворила западним земља ма направила низ погрешних корака ка заокруживању не зависности Косова и Метохи је. Тако нпр. Бриселски спо разум је пре неспоразум него споразум. Шта је Србија доби ла од Бриселског споразума? Где су западни гаранти тог спо разума, где је Кети Ештон са којом су се неки политичари љубили у лице? Зар Брисел ски споразум није био прав нообавезујући и за Србе и за Албанце? Шта је са обавеза ма албанских власти? Србија је показала огромну жељу за компромисом, али компро мис није самопризнање неза висности. Kомпромис је и у поштовањуправно обавезују ће Резолуције 1244. и у ши рим интеграцијама и Србије и Косова и Метохије а не у одва јању и приморавању Србије да призна независност Косова кад ту независност не призна је половина чланица УН. Осу ђени смо историјом и геогра фијом на заједнички суживот и на простор који се не може поделити без тешких последи ца. Али догађаји на планетар ном нивоу могу утицати и на политичка кретања на КиМ. Поука Видовдана може бити да само јака и јединствена др жава Србија и пожељна нацио нална солидарност може одго ворити данашњим изазовима пред којима се налази Србија и српски народ. Р. Комазец