ВИШЕ ОД 210 НАПАДА НА СРБЕ И СРПСКУ ИМОВИНУ

Број етнички мотивисаних напада на Србе, српску имовину и имовину Српске православне цркве је повећан за више од 50 одсто у односу на период пре доласка Куртија за премијера 22. марта 2021. године

 

 

Од доласка актуелне владе привремених косовскоих институција, 22. марта 2021. године, и Аљбина Куртија на њеном челу, број етнички мотивисаних напада на Србе, српску имовину и имовину Српске православне цркве је повећан за више од 50 одсто у односу на ранији период. Потези и одлуке екстремисте Аљбина Куртија, поражавајући су за демократију коју жели наводно Приштина и сам Курти који је далеко од демократског премијера и човека миротворца.

НЕСПРОВОЂЕЊЕ СПОРАЗУМА

Отворено и јавно противљење Бриселском споразуму, кога он лично не признаје, јер „није у складу са Уставом Косова”, отворено противљење амбасадорима земаља Квинте да неће да спроведе одлуку Врховног суда Косова о укњижењу 24 хектара манастирске земље Високим Дечанима, говори о каквом се „демократи” ради. Куртијеве одлуке о увођењу тзв. реципроцитета, покушај укидања српских регистарских таблица и докумената, неосноване оптужбе да Београд спрема рат, одбијање да формира ЗСО и други радикални поступци, довели су до тога да на терену од његовог доласка на власт па до половине августа, за непуних годину и по дана власти, број етнички мотивисаних инцидената премаши 210. Угрожени су људи који су остали после 1999. и мартовског погрома 2004. године, али и повратници, чак и деца, а 35 пута штету је претрпела имовина СПЦ. Нису поштеђена ни српска гробља, која се преоравају, надгробни споменици руше, а преостале гвоздене ограде се краду и завршавају на отпаду широм Космета. – После доласка на власт Аљбина Куртија и Вјосе Османи број етничких инцидената и напада на Србе и Српску православну цркву на Косову и Метохији повећан је за 50 одсто – навео је 1. јуна ове године директор Канцеларије за КиМ. Он је на Твитеру оценио да 179 инцидената довољно говори о тешком положају Срба и истакао да Приштина демантује ове нападе, чак и када ЕУ говори о њима. – Београд неће дозволити да Срби са Косова и Метохије буду жртве нити мете ирационалне политике Аљбина Куртија који зна само за изазивање инцидената и реторику мржње, а никако за поштовање споразума и смиривање тензија кроз дијалог и компромис – каже директор Канцеларије за КиМ. Додаје, да је управо то сврха прикривене Куртијеве претње о могућности искључења струје на северу КиМ због наводног неплаћања рачуна и нагомиланих дугова, јер такви наводи, каже Петковић, немају никакво утемељење у реалности. Влада привремених косовских институција, на чијем је челу Аљбин Курти, ни по коју цену не жели формирање ЗСО, такође не жели Бошњачке општине Речане и Витомирицу као ни општину Гора за Горанце. Овакав његов став о неалбанцима на Косову говори о његовој демократичности и колико не тежи мултиетичности на Косову. – Курти жели да искористи сваку ситуацију, да искористи сваки наш одговор по питању Косова и Метохије, да би додатно дестабилизовао ситуацију. Тако је искористио и мој позив Србима да уђу у формирање Заједнице српских општина, јер сам ја то и чуо од представника Срба да сви траже формирање ЗСО, да управо оно што је договорено у Бриселу, на шта је свој потпис ставила и ЕУ, на споразум из 2013. године, а ми већ 10 година чекамо формирање ЗСО – рекао је Петковић 17. августа у Рашки на састанку са представницима Срба са КиМ. Петковић је истакао тада да и ова криза и све друго што се дешава, пре свега институционално насиље, над Србима на КиМ, свега тога не би било да ми данас имамо ЗСО, која треба да буде оквир за обезбеђивање колективних права за Србе на КиМ. – Још једном да поновим, ако Курти може да покреће споразум из 2011. године, зашто не могу Срби да покрену Бриселски споразум и да уђу у формирање ЗСО, тим пре што не може да се пореди Бриселски споразум са споразумом из 2011. године, јер је ЗСО кичма, срце нормализације односа Београда и Приштине – јасан је Петковић

ПРИШТИНА КУРТИЈА ХАПСИЛА ВИШЕ ПУТА, БЕОГРАД ЈЕДНОМ

Ко је уствари Аљбин Курти који има подужи досије затвореника и Београда и Приштине. За време НАТО бомбардовања 1999. године, Курти је покушао да напусти земљу, како су тада писали медији, преобучен у жену, али га је српска полиција ухапсила. Када су се у јуну 1999. српске снаге повукле са територије Косова, Курти се нашао међу неколико стотина албанских затвореника који су пребачени на територију централне Србије. Конкретно, из затвора у Липљану пребачен је у Пожаревац. У марту 2000, пред судом у Нишу, осуђен је на 15 година затвора због угрожавања територијалног интегритета Савезне Републике Југославије и тероризма. Курти је у марту 2001. године, после притиска међународне заједнице пуштен из затвора. Остао је политички активан кроз невладину организацију „Мрежа – Акција за Косово” где непрекидно критикује Унмикову управу и организује демонстрације. Покрет Самоопредељење формира 2005. године. Његови припадници су тада на неколико зграда Унмика исписали графите „Нема преговора – самоопредељење”, залажући се за референдум о статусу Косова. После тога је са десетинама активиста ухапшен, али и брзо пуштен из затвора. Неколико пута је још организовао демонстрације, а 2007. је осуђен на девет месеци затвора после сукоба са румунском УН полицијом, кад је двоје људи погинуло, а десетине повређено. На крају је, 2010. године, осуђен на девет месеци затвора. Курти је осуђен за „учешће у групи која је опструирала званична лица у обављању својих званичних дужности”. Ипак, убрзо је пуштен на слободу јер је Окружни суд у Приштини узео у обзир време које је већ провео у притвору. У августу 2009. године, активисти Самоопредељења испревртали су тридесетак Еулексових возила, гневни због чињенице да ова мисија Европске уније планира да склопи споразум са српским Министарством унутрашњих послова. Једно од последњих хапшења Аљбина Куртија догодило се у јануару 2012. године. Косовска полиција ухапсила га је са још неколико десетина присталица Самоопредељења код Мердара где су избили сукоби полиције и демонстраната, који су упркос јаким снагама безбедности на путу између Подујева и Мердара, блокирали саобраћај за камионе натоварене робом из централне Србије. Курти је и 2015. године ухапшен са још тројицом посланика, а онда су сви и осуђени на условне казне, јер су у приштинској Скупштини активирали сузавац како би се прекинуо рад и спречило усвајање ЗСО и демаркација границе са Црном Гором.  З.Влашковић