Више од 70.000 захтева Срба и неалбанаца за повраћај имовине на Космету

Од фалсификоване личне карте, до пуномоћја, пут преваре даље иде ка општинском суду, где се добијају фалсификовани уговори о купопродаји српских имања правих власника Срба. Добијају се пресуде, којима се утврђује њихово право имовине, а онда следи упис у косовски катастар

 

 

Срби и неалбанци суочени су са свакодневном узурпацијом покретне и непокретне имовине од стране екстремних Албанаца, а више од 70.000 што судских, што других поступака пред органима привремене косовске управе је поднесено за заштиту или обештећење приватне имовине на Космету. Како наводе у Канцеларији за Косово и Метохију, више од 42.000 захтева, као последица узурпације српске и неалбанске имовине, у срединама јужно од реке Ибар, предато је Дирекцији за стамбено имовинске послове (ДСИ) коју је формирао Унмик, а која је заменила Косовску агенцију за имовину (КАИ). Захтеви се углавном односе на пољопривредно и грађевинско земљиште.

УЗУРПАЦИЈА ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ ПУТЕМ

Српска имовина се поред насилног отимања, узурпира и институционалним путем, па се тако пред косовским судовима налази више од 20.000 тужби за фалсификоване уговоре и друге трансакције – наводе из Канцеларије за КиМ. Наиме, узурпатори уз помоћ општинских судова, запослених у катастру и преко нотара добијају имовину Срба и неалбанаца који су протерани 1999. године са својих огњишта, а који, углавном из безбедносних разлога нису у стању да сазнају шта је са њиховом имовином, нити су у могућности да приступе катастрима или судовима. Узурпатори добијају фалсификоване личне карте које се воде на имена Срба чија су имена нађена у катастру, добијају се пуномоћја којим се одређена особа овласти да у име власника, наводно продаје земљиште, стан или кућу. Од фалсификоване личне карте, до пуномоћја, пут преваре даље иде ка општинском суду, где се добијају фалсификовани уговори о купопродаји српских имања правих власника Срба. Добијају се пресуде, којима се утврђује њихово право имовине, а онда следи упис у косовски катастар. Круг се затвара, а Србима који крену да доказују да су стварни власници имања и кућа, препрече се многобројни проблеми – од тога да из безбедносних разлога и због слободе кретања нису у могућности да дођу на Космет, нису у ситуацији да воде скупе и дуготрајне судске поступке, до тога да Албанци који су узурпирали имовину туже оне чију су имовину узурпирали како би преко привремених заступника (адвокати из редова албанске заједнице) утврдили да су наводно власници над отетом имовином. Адвокат Јована Филиповић, која заступа око три стотине лица, која су тужиоцу у предметима где им је узурпирана имовина, каже да „најчешћи проблеми са којима се сусрећу сви који крену на пут враћања своје имовине јесу лош приступ институцијама, неажурност у раду, непоштовање права на језик, одуговлачење на раду на овим предметима, али оно што највише забрињава јесте огромна злоупотреба права од стране институција које би требале да спроводе законе”. – Ситуација је из године у годину све гора и гора. Наиме, ситуација се погоршава пре свега из техничких разлога јер многи запослени у институцијама који су познавали српски језик одлазе у пензију, а на њихово место долазе нови који не говоре српски. Самим тим отежава се приступ институцијама за све оне који не говоре албански језик – наглашава Филиповићева.

„ПРАВДА СПОРА, АЛИ ДОСТИЖНА”

На питање да ли има лица којима је враћена имовина потврдно одговара, уз апостроф да је, „правда спора, али достижна”. – Правда је спора, али достижна. У предметима који се воде пред косовским институцијама је заиста спора јер предмети трају јако дуго, међутим, уколико су странке довољно упорне, позитиван исход је итекако могућ – каже адвокатица Филиповић, уз напомену да је највише узурпиране имовине на подручју Метохије, али и подручју Приштине. Она још наводи да „не треба генерализовати” када је у питању узурпација, јер се поред имања узурпирају куће и станови, па према томе „апсолутно не постоји правило која имовина може да буде предмет узурпације”. Да се узурпатори не окањују српске имовине ни после више од 20 година, пример је Ђокице Станојевића, председника Удружења расељених Ђаковчана, који је сасвим случајно чуо да је остао без имовине. Како је недавно рекао на конференцији за штампу у Београду, „пре неколико дана су ми јавили да је неки Ибраим Пајазит из Приштине са лажним папирима дошао у катастар и поднео захтев за пренос власништва над нашом имовином на његово име”. Како је тада рекао Станојевић, који се иначе налази на тајним приштинским списковима за хапшење не само Ђаковчана, већ и на хиљаде Срба са целог Космета, њему је „отето 84 ари земљишта са две куђе од по 240 квадрата, штала од 180 квадратних метара и две хале од 2.000 квадратних метара”. – Земља и све нам је отето, а то је породично и нешто што нам је остало од старине. Прво су нас протерали, па су нас ставили на тајне и јавне потернице и као последњи чин нам фалсификују имовину – рекао је пред новинарима Станојевић, који је својевремено за „Јединство” казао да се 170 захтева за повратак кућа и станова у Ђаковици налази пред косовским судом у овом граду, као и да су од више од 8.000 Срба који су живели у самој Ђаковици, остале три монахиње, а да се летос вратила Драгица Гашић, која је после 22 године једина повратница у овај град, а која је доскора била изложена свакодневним претњама. Претили су јој, гађали камењем прозоре, а врхунац је достигла пљачка стана кад су јој лопови однели и инсулин, која сама себи даје четири пута дневно. З.Влашковић