ВРАТА АКАДЕМИЈЕ СУ ОТВОРЕНА ЗА ПОМОЋ ОКО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

САНУ никада није престала да се бави проблемом Косова и Метохије. Према томе, ко год да позове, ко год да постави питање, најбоље од онога што САНУ у том смислу има, она ће то дати. На нас нико и никада није вршио притисак, то морам искрено да кажем

 

 

На посебној седници Скупштине Србије о Косову и Метохији посланици су затражли да се у дијалог о КиМ укључе Српска академија наука и уметности, Српска православна црква и невладин сектор. Питали смо Владимира Костића, председника САНУ како он види иницијативу за учешће САНУ. САНУ никада није престала да се бави проблемом Косова и Метохије. Академија има свој посебан одбор који је врло активан и који је само прошле године издао две свеске. Не само што има одбор који се зове Одбор за српско питање, на коме су сви састанци до сада били посвећени Косову и Метохији, проблему сецесије, већ је из њега изашла књига под уредништвом Косте Чавошког о очувању нашег културно- -уметничког блага на Косову и Метохији под руководством академика Драгана Војводића. Сада се спрема састанак за крај године који ће се бавити демографским проблемима, које нас мучи и као друштво, наравно, са освртом на Косово и Метохију. Дакле, било је јако пуно тих активности које, на жалост, нису у пуној мери привукли пажњу ни струке ни јавности, а поготово не политичара – рекао је председник САНУ Владимир Костић и додао: – Aко неко сматра да Академија са својим људима, који имају јако пуно познавања из пуно различитих димензија овог проблема може да помогне, та врата Академије су увек била отворена. Дакле, никада их нисмо закључавали. Једини проблем је што се ми не можемо нудити. Наши академици су давали различита мишљења, а различита мишљења су богатство, а не проклетство, сем код оних који би хтели да сви мисле како они хоће. Чак смо и сада чули у Скупштини колико постоје различита мишења. Академија није неко ко ће убеђивати за одређено мишљење, јер ни сама нема јединствено мишљење. Али, може да да читаво богатство и лепезу примера, могућности да једноставно оно што има стави на неком послужавнику као што је то чинила већ 180 година свом народу, уколико наравно неко буде заинтересован. Дакле, иницијатива која је можда дошла на извесно несрећан начин, када је у питању САНУ нема резерве. То је наша историјска улога и однос са својим народом. Према томе, ко год да позове, ко год да постави питање, најбоље од онога што САНУ у том смислу има, она ће то дати. Немам сумње да ће било који академик стрепети, плашити се или избегавати да изнесе шта мисли по том питању. Апсолутно сам сигуран да ће сви одговорити грађански најисправније могуће. О патриотизму нећу ни да говорим, он се подразумева – казао је председник САНУ Владимир Костић.

• Хрватска Академија знаности и уметности дубоко је у политици и тражи од Владе Хрватске низ захтева којима би уцењивали Србију за приступање ЕУ, између осталог и то, како су навели, да се одрекне „јасеновачког мита”. Албански академици на КиМ фалсификују историју и својатају српску културну баштину на КиМ, док, има се утисак, САНУ пажљиво одмерава сваку реч…?

Нису мени опасни они који би да га својатају. Њима ћемо ми лако рећи не. Оно што је за мене опасније, то је незаинтересованост која постоји у нашој средини. Из сопственог искуства знам да смо правили изложбу „Уметничко и културно благо Косова и Метохије”. Немојте ме ни питати колика је била заинтересованост, сем оних десетина хиљада школа, ђака итд. који су долазили да виде шта је требало и морало да се види. Ми на крају ове године припремамо изложбу о манастиру Грачаница. Ако неко мисли да ми то случајно радимо, он се љуто вара. Према томе, покушавамо да тај један активизам одржимо. Шта год рекле политички изманипулисане особе на ово или оно или трећа страна, Академија је покушала да буде на нивоу научног, ван сфере политике. На нас нико и никада није вршио притисак, то морам искрено да кажем. Према томе, ја сам већ рекао да је то што смо ми добили је било обична провокација од Хрватске, према којој ми можемо само да изразимо жалост што се неки озбиљни људи упуштају у ту врсту дискурса и у ту врсту обрасца понашања. То можемо само са резигнацијом да испратимо.

• Како Ви лично видите решење косовског проблема?

Ја сам једном рекао да сумњам да се можемо вратити на политичку контролу. Да ли сам у праву или нисам, било је и „дрвље и камење” на мене. После мене су многи људи на позицијама и ван позиција говорили много теже констатације, али су упорно сви покушавали да прилепе да сам ја рекао да би требало потписати независност и пустити Косово у УН. Ја то никад нисам изговорио. Ја сам само покушао да констатујем један статус кво, али не и даље кораке. У тим даљим корацима за мене светиње морају да буду људи на Косову и Метохији, њима се мора обезбедити сигурност. Ја не знам како бих живео у страху у којем они живе. Бојим се да смо их делегирали да чувају српство, огњиште и пламен, како воле патриоте да кажу, а да им у томе нико не помаже. За мене би свако решење тог проблема морало да пође од тих људи и ја се надам да ће тако бити. Ако ја будем на било који начин учествовао, то ће бити моја примарна врста инсистирања. Без њих све губи смисао, па и Косово које је наша светиња. Али без њих – о чему говоримо?! Ти људи који живе тамо, наши земљаци на Косову морају бити суштина нашег деловања. Р. Комазец