ВРШИ СЕ СВЕ ЈАЧИ ПРИТИСАК НА СРБИЈУ ДА СЕ СПРОВЕДЕ ПЛАН НАТО АГРЕСИЈЕ

 Западни центри моћи би да реше српско питање на начин који одговара њиховим интересима, а то је да се централизује БиХ на штету положаја Републике Српске и да се призна државност Косова, на штету Републике Србијe

 

 

Нон-пејпери су повезани са питањем Косова и Метохије и питањем региона, пошто је то сада у првом плану када је реч и о глобалним интересима и жељи да се овај регион дефинитивно привуче на западну страну. Дакле, сигурно да имају везе са тим и да им је то намена, а то најбоље показује изјашњавање око граница – рекао је Зоран Миливојевић, каријерни дипломата, одговарајући на питање „Јединства“, која је сврха нон-пејперa и ко их пушта у јавност и додао: – Није случајно што су се на Западу углавном изјашњавали о питању граница, односно да нема промена граница, при чему рачунају на границе Србије без Косова. Према томе, то је некаква сврха нон-пејпера и заузимање ставова везаних за то. Друга ствар везано за нон-пејпер је чињеница да косовска државност није заживела и да се то питање не може решити без Србије, и на силу, како је неко замислио. То је други мотив за нон-пејпере и за тестирање расположења ставова. Трећи разлог је што механизам за решавање, притисцима на Србију да призна тзв. реалност, не пролази.

• Да ли је начин да се регион привуче Западу и остварују стратешки западни интереси на овим просторима искључиво на уштрб Србије и српског народа?

У оптицају је био и нон- -пејпер који има у виду да се не може решити без решавања српског националног питања и због тога се и помиње тај тзв. етнички модел који би подразумевао и решавање српског националног питања. Дакле, то је један од разлога што имамо и те нон-пејпере и тестирање те могућности. Кад говоримо о српском националном питању онда имамо у виду српско национално питање на простору Западног Балкана. То је једино национално питање које није решено. Сви други су добили некакве државе и заокружили националне државе. Неки су добили државе које никад у својој историји нису имали нити су постојале, као наши пријатељи Македонци. Једино национално питање које није решено је српско национално питање. Сви су добили и државе, и нације, и решили национална питања на штету српског националног питања. Због тога је потпуно јасно да на овим просторима не може ствар да се заокружи, не може да се успостави трајни мир и стабилност, уколико се буде занемарило српско национално питање.

• Упркос чињеници да свет више није униполаран, Запад се понаша слично као деведесетих и примењује дупле аршине у односу на српску страну..?

Западу је јасно, али Запад не пристаје да призна да се свет променио, да су се глобални односи променили, да имамо мултиполарни свет, да није Запад једини тај који одлучује. Јасно му је, међутим, он на то не пристаје. Због тога имамо и ове тензије на глобалном плану и покушај да се по сваку цену овде реше тзв. незавршени послови. Они би да реше српско питање на начин који одговара западним интересима, а то је да се централизује БиХ на штету положаја Републике Српске и да се призна државност Косова, на штету Републике Србије. Сада смо сведоци тог покушаја, иако је јасно да се свет променио. Запад на то не пристаје и даље то не прихвата. Суочени смо са притисцима да се по сваку цену спроведе нешто што је замишљено НАТО агресијом и касније самопроглашеном независношћу Косова, као и притисцима да се промени Дејтон. У питању су геостратешки интереси, геополитички интереси и покушај западне алијансе да успостави систем и режим који би одговарао западним интересима и који би био у функцији супротстављања утицају Русије и Кине на овим просторима.

• Уколико Србија добровољно не пристане на понижења и уцене, могу ли одређени западни центри моћи посегнути за другим средствима како би приморали Србију да прихвати то што одговара њиховим интересима?

Проблем је од Римског царства до данас да велика сила на силазној позицији, покушава на сваки начин да се задржи на водећој позицији. То је сада случај са САД-ом. Значи, утицај САД опада, али они једноставно на то не пристају и покушавају на сваки начин да тај процес, на неки начин, задрже и да по цену, рекао бих, и ескалације задрже водећу позицију. Увек кад велика сила не признаје да јој моћ опада, она примењује сва расположива средства. Према томе, у том смислу свака врста притисака није искључена.

• Значи ли то да се не искључује могућност изазивања немира у Србији?

У сваком случају, биће пораста притисака на линији покушаја да се Србија приклони ономе што подразумевају западни интереси. Кључна ствар је да се сломи Србија на овом простору, јер ако се сломи Србија решава се и питање Косова и решава се и БиХ. Јер, и једна и друга ствар зависи од српског фактора и то је суштина целе приче. Спремност да се користе сва средства, увек постоји као ризик, али треба се искрено надати да ће победити разум и да до тога неће доћи. Србија ничим не провоцира никога и ништа не чини да доведе у питање мир и стабилност на овим просторима. Не само што трпи притиске, него трпи увреде и уцене, али остаје при томе да су мир и сарадња у првом плану. Није Србија та од које зависи мир и стабилност на овим просторима, већ то зависи искључиво од понашања западних центара моћи. Докле ће они ићи, ја то не могу да предвидим, али да су спремни да врше даље притиске и да то већ чине, то је истина, као и то да користе различите методе и средства у том циљу.

• Најављује се повлачење КФОР-а и УНМИК-а са простора КиМ. Шта би се десило у том случају?

То повлачење није могуће без сагласности Савета безбедности УН-а. И, мислим да је оно што је у том смислу изнето и у неким реакцијама на Западу у реду, а то је да би повлачење довело у питање Резолуцију 1244, али и стабилност и безбедност на овим просторима. У сваком случају повлачење КФОР-а и УНМИК-а би потпуно променило политичку ситуацију, било би мимо међународног права, мимо УН-а и ишло би у правцу нове ескалације сукоба и проблема, пре свега, за српски народ на КиМ. Он би остао практично без заштите и на милост и немилост албанским екстремистима.

• Какав је интерес Хрватске да гради војни камп на Косову и Метохији и да ли би то чинила без инструкција свог историјског савезника Немачке?

Не ради се о Немачкој, ради се, пре свега, о НАТО пакту. Све што Хрватска чини мора и може да чини искључиво у сагласности са НАТО- -ом. Уколико нема реакције НАТО-а на прави начин, онда се може сматрати да Хрватска има подршку НАТО-а. Немачка је чланица НАТО-а и не треба изузимати НАТО као организацију и лоцирати се само на Немачку. НАТО је носећи механизам за промоцију и заштиту трансатланских интереса на овим просторима. Све што Хрватска чини, чини уз сагласност са НАТО-ом. НАТО прећутно подржава хрватске потезе везане за Косово и Метохију. Друго, НАТО има интереса да се на простору КиМ кроз НАТО, односно КФОР ангажују управо суседне државе, јер на тај начин се врши већи притисак и на српску страну и на Србију да се та питања реше, односно да се реализују стратешки циљеви НАТО-а. Јер, то доводи у питање, на одређени начин и билатералне односе на нашим просторима и са друге стране, врши се унификација става и онога што је интерес Запада у овом делу Европе. Због тога и Хрвати, и Македонци, и Албанци и Словенци говоре о непромењивости граница и стоје на том концепту. То је смисао ангажовања НАТО-а у наредном периоду и НАТО ће у наредном периоду више ангажовати управо ове земље чланице НАТО-а са овог простора, а мање ове главне земље чланице. На тај начин ће стварати сасвим један нови политички амбијент у функцији и реализацији његових циљева. То није случајно и то има своју значајну политичку и стратешку димензију. Јер, није исто да ли су на Косову ангажоване структуре НАТО- -а из нпр. Канаде и Аустралије или структуре НАТО-а из Хрватске и Словеније или Црне Горе и Албаније.

• Зашто је баш српски народ још деведесетих изабран да буде оптужен за све и да буде кривац за сва дешавања на простору бивше СФРЈ?

Србија једина није сагла главу. Српски народ је штитио неке своје интересе. Није прихватио ултиматуме од почетка нити да његова позиција на овим просторима буде у другом плану и занемарено. Није прихватио да се приклони нечему што је после пада Берлинског зида одражавало униполарни свет, односно, међународни поредак у коме важи став само једног центра и само оно што тај центар промовише и као вредност и као стандард. У томе је проблем. Друго, и после НАТО агресије српски народ и држава Србија је и даље остала независна и војно неутрална, и у том смислу није заокружен тај геостратешки концепт, који је требао да буде заокружен после НАТО агресије, али и после самопроглашења независности Косова. Непристанак српског народа и останак на позицијама политичке независности, војне неутралности смета у реализацији неких стратешких циљева и то је разлог. Нема другог.

• Како видите нејединство у Србији око основних државних и националних питања као што је КиМ?

Када је реч о КиМ, ту не би смело да буде било какве дилеме. Не би смело уопште да се постави питање да ли је то државни и национални интерес и да ли треба заједнички да делујемо. Значи, за очекивати је да ту нема политичких разлика у мери колико их има. Али, то је нешто што је историјски већ познато када је реч о српском народу и по правилу српски народ у кључним сегментима своје историје је показивао нејединство у мери у којој оно и данас постоји. У тој мери се историја понавља. Са тиме смо суочени и сада у мери у којој то нејединство постоји, али се треба надати да ће победити разум. У овом тренутку је кључно за српски народ и за његов опстанак на овим просторима, јединствен став око потребе да се штите државни и национални интереси, пре свега, везано за питање КиМ као дела Србије и одбрана таквог става. Р. Комазец