Вучић: Не треба да потцењујемо нашу снагу

Дубоко смо захвални на финансијској подршци Европске уније, али то не сме да буде оправдање да ми сами не допринесемо више јачању наших економија, поручио је председник Александар Вучић на видео-самиту лидера Западног Балкана у организацији вашингтонског Атлантског савета.

 

 

Не би требало да потцењујемо сопствене снаге, снагу свега онога што је у нашим рукама у региону, већ треба да учинимо све што можемо да изградимо истинско поверење у региону”, рекао је Александар Вучић.

Вилсон: Тешка времена захтевају тешке одлуке
Извршни потпредседник Атлантског савета Дејмон Вилсон изјавио је да је значајно да лидери сарађују у циљу оснивања заједничког тржишта зарад добробити својих грађана, истичући да тешка времена захтевају тешке одлуке.

На видео-самиту за лидере земаља Западног Балкана, Вислон је рекао да регион није био тржишно конкуретан, јер су тржишта била исцепкана, а сада су први пут све земље Западног Балкана региона једнаки партнери.

Указао је да су се лидери договорили да предузму акције да стимулишту економски опоравак након пандемије ковида 19, унапреде дугорочну конкурентност региона и ојачају атрактивност страних инвеститора.

Навео је да су се они договорили да ће применити четири слободе кретања ЕУ – робе, услуга, капитала и људи, као и да ће идентификовати инвестиционе пројекте.

Вилсон је истакао да је веома важно то што на самиту учествују говорници из САД, ЕУ, Евроатлантског савета како би се говорило о сарадњи у региону.

“Овакав заједнички састанак веома је важан за евроатлантску будућност региона”, поручио је Вилсон.

Председник је навео да сви учесници самита говоре о европском инвестиционом пакету, на којем је наша земља, као и остале, како истиче, дубоко захвална Европи, али је нагласио и да ми сами можемо да допринесемо јачању својих економија.

У прилог томе навео да је су камиони чекали на унутрашњим границама 26 милиона сати на годишњем нивоу, а да из тога може да се закључи да седам одсто трошкова пословања можемо да смањимо ако се уклоне бирократске процедуре.

“Закључак је да можемо да уштедимо више новца него што ћемо добити од било кога у Европи”, рекао је Вучић.

Није важно да ли је неко испред других на европском путу, јер ће сви остати на Западном Балкану, а регионална сарадња остаће и по уласку у ЕУ приоритет Србије, нагласио је Вучић.

“Припадамо Балкану и желимо да направимо право економско окружење, не само за нас, већ и све наше пријатеље у региону. Ако решимо наше проблеме, више ће нас ценити и поштовати не само у ЕУ већ и САД”, нагласио је Вучић.

Сами, ма колико били велики, према његовим речима, мале смо државе и не можемо ништа постићи.

“Не треба да потцењујемо више нашу снагу. Морамо себе да променимо, да будемо посвећенији региону, да учинимо све што можемо како бисмо изградили истинско поверење између наших земаља”, рекао је Вучић.

Указао је да сви учествују на свим догађајима како не би били означени као црне овце, али је додао да скупови треба да имају и смисла и резултата.

Председник Вучић је поздравио одржавање видео конференције и предлог закључака.

“По први пут нема велике политике. Све се своди на економију. Разумемо политичке разлике између нас, али ако хоћемо да решимо политичке проблеме, морамо прво да решимо економске, јер треба да приближимо становништво, да подигнемо ниво економске одговорности, а самим тим ће бити подигнут и животни стандард наших грађана”, истакао је Вучић.

“Добра идеја да се самит одржи једном месечно”
Вучић је навео да је добра идеја да се одржи самит једном месечно, јер би тако могли пратити имплементацију свега што је договорено.

Чадеж: Преузети одговорност, важно формирање Пословног савета
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да би регион требало да преузиме одговорност без чекања сигнала са стране и најавио формирање Пословног савета Западног Балкана.

Како је рекао, тај савет би чинило 12 највећих компанија у региону и били би редовно обавештавани о развоју регионалне сарадње, постигнутим резултатима, помацима у уклањању баријера.

На видео-самиту, Чадеж је навео да ће примера ради, транспортне компаније и њихови оператери мерити колико камиони чекају на границама и пратити и друге параметре и да ће јасни подаци бити представљени лидерима.

“Лидери стављају овакву врсту агенде међу приоритете. Ми у региону треба да преузмемо одговорност без чекања сигнала из Берлина, Вашингтона, Лондона, Брисела”, поручио је Чадеж.

Подвукао је да је важна сарадња бизнис заједнице.

Пословну заједницу региона чини 400.000 предузећа, а Чадеж је рекао да је важно да се прати све што се дешава, да се одржавају састанци на месечном нивоу и разматрају важна питања.

Подсетио је да је, пре шест или седам година, немачка канцеларка Ангела Меркел покренула идеју изградње ауто-пута Ниш–Приштина, али да ће тек сада кренути са градњом.

“Морамо да будемо бржи. Није Меркелова каснила у доношењу важних одлука у вези са уклањањем препрека. Ради се о нама”, додао је Вучић.

Изразио је наду да ће сада доћи до реализације тог пројекта, за који каже да је веома битан за Србе и Албанце, јер ће упознати њима непознате стране друге земље.

“Мислим да тиме можемо направити боље везе међу нама. Можемо ићи у Албанију на плаже, људи ће упознати другачије ствари које нису могли да доживе до сада. На другој страни, Албанци могу да дођу у различите делове Србије. Наша земља ће им се допасти, у то сам уверен”, нагласио је Вучић.

Рекао је да би могле да се користе услуге Савета за региону сарадњу, ако Атлантски савет не буде имао времена да организује месечне самите.

“Немам ништа против да нас окупи једном месечно, јер треба о сваком питању да причамо. Знам и шватам све политичке разлике које постоје. Постоји бар једна земља која би желела да побегне из региона. Ту је и добро познати политички сукоб између Београда и Приштине. Морамо да се потрудимо да га решимо, иако нисам потпуни оптимиста”, рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је за Србију Западни Балкан друго највеће тржиште за извоз, иза ЕУ и да прихвата све предлоге који би помогли уклањању баријера.

Указао је да су албански премијер Еди Рама и северномакедонски председник Стево Пандеровски заједно са њим највећи ентузијасти када је реч о тешњој и снажнијој сарадњи, те је изразио наду да ће то бити и други у региону.

Рама: Време је да завршимо посао са “малим Шенгеном”
Премијер Албаније Еди Рама поручио да је време да се заврши посао са “малим Шенгеном”, у циљу регионалне интеграције и сарадње, што је промовисано у форми те иницијативе.

На том путу не треба слушати оне који желе да политизују тај процес, јер, како је навео Рама, то никада није помогло, већ је било у циљу одређених приватних и политичких агенди.

Рама је започео своје излагање сентенцом да су “велике ствари направљене од низа малих ствари и малих корака”.

Како је навео, управо на Западном Балкану су покренути мали кораци ка остварењу великог сна о региону, који је развијен кроз мир и сарадњу, а ти мали кораци су, истиче, још важнији сада него пре пандемије коронавируса.

“Чврсто сам уверен да је пандемија доказ да је потребно да се уради оно што ми покушавамо последњих шест година, од почетка Берлинског процеса”, нагласио је Рама.

Рама је истакао да се због пандемије очекује рецесија од осам одсто у нашем региону. Према подацима Европске банке за обнову и развој, Западни Балкан ће бити у групи највише погођених региона због недовољне сарадње, навео је Рама.

“Драматично смањење зараде у туризму сматрам да можемо у таквим условима да компензујемо кроз више и снажније сарадње, кроз више напредовања и бржег пружања малих корака”, нагласио је Рама.

Заједнички нацрт документа о установљењу “малог Шенгена”, који су три земље региона усвојиле прошле године у Тирани, заправо је практичан план за економски развој региона, уверен је Рама.

Али, истакао је албански премијер, наши партнери треба такође да буду бржи у реализовању онога што су нам обећали у смислу финансијске подршке.

“Та иницијатива је комплементарна са европском интеграцијом. Није реч о иницијативи као замени за европску будућност, већ о иницијативи која нас још више гура напред и чини одговорнијим, а истовремено указује нам да не смемо да потцењујемо потенцијал региона и наших политичких и образовних капацитета”, каже Рама.

Како је навео, ко год да компликује тај процес – то је засновано на одсуству разумевања о томе шта значе четири основне слободе ЕУ на којима радимо. Суштина је да будемо способни да испоручимо резултате, додао је Рама.

“Много је важно да не заборавимо наше људе и да покажемо да имамо домаћи кноw-хоw о томе шта треба да урадимо”, закључио је Рама.

Пендаровски: Преспански споразум пример регионалне сарадње
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски нагласио је да је Преспански споразум између његове земље и Грчке добар пример развоја регионалне сарадње.

Пендаровски је рекао да Атина и Скопље пре потписивања Преспанског споразума нису имали потписан ниједан споразум о међудржавној сарадњи.

Како каже, тај споразум није решио само спорна питања између две земље, већ је конкретизовао сарадњу у бројним областима попут трговинске размене, сарадње у области енергетике…

Нагласио је да је Северна Македонија тим споразумом добила и слободан приступ Солунској луци што је, како каже, важно не само за ту земљу већ за цео регион Западног Балкана.

“Забележано је велико кретање робе, људи и капитала, а повећан је и ниво трговинске размене између Грчке и Европске уније кроз коришћење македонске територије као транзита, што је такође веома битно за нас и чини нас део паневропског тржишта”, закључио је Пендаровски.

Хоти: Регион економски подељен, постоји воља лидера да то промене
Премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти изјавио је да је регион Западног Балкана подељен и недовољно економски интегрисан, али, како тврди Хоти, постоји воља међу лидерима да се инфраструктурне и бирократске баријере отклоне како би економије сарађивале.

Хоти је на видео-самиту рекао да се много радило на интеграцији региона, али да се мора признати да је Западни Балкан у великој мери подељен, кад је реч о економској интеграцији.

И даље постоје бирократске баријере и велики број питања које треба решити, посебно кад је реч о законодавству, али и о инфраструктури и другим техничким баријерама, каже Хоти.

“Немамо инфраструктурне везе међу нашим главним градовима и земљама, регион је подељен. Али могу да кажем да постоји воља међу лидерима у региону да раде заједно да се баријере уклоне одмах и да се ангажују на великим пројектима који ће повезати наше главне градове и земље”, рекао је Хоти.

Указао је да би исти услови који постоје између две земље које имају билатерални споразуми требало да буду могући и за све друге и да би то помогло да се уклоне бирократске баријере.

“Мислим да је ово једини начин за нас да допуњавамо једни друге, јер су наше економије индивидуално мале када је реч о тржиштима. Ако бисмо радили заједно, можемо да допунимо једни друге”, поручио је Хоти.

Секулић: Треба да сарађујемо тако да убрзамо пут ка ЕУ
Министарка економије Црне Горе Драгица Секулић поручила је да земље региона треба да сарађују тако да убрзају пут ка Европској унији.

“Највећи потенцијал за инвестиције су пројекти из области зелене економије и дигиталне инфраструктуре”, рекла је Секулићева.

Подсетила је да је Црна Гора отворила последње поглавље у преговорима са ЕУ, наводећи да је то важна порука за грађане, али и за регион, јер показује да је на добром путу, иако некада тај процес може да изгледа споро и компликовано.

Према њеним речима, Црна Гора је доста напора уложила да своје законе усклади са европским правилима и да пословно окружење приближи европским инвеститорима.

Додала је да већина политичких партија у Црној Гори све више говори о европском путу, што је добар сигнал за црногорско друштво.

Када је реч о регионалним иницијативама, важно је, каже, да се у њима препозна шанса за даљи развој и достизање стандарда за чланство у ЕУ, као и за улазак на заједничко тржиште.

“Наша порука је једноставна – када регионално сарађујемо, хајде да то урадимо тако да убрзамо пут ка ЕУ”, поручила је Секулић.

Тегелтија: Морамо да инвестирамо у инфраструктуру
Председавајући Савета министара БиХ Зоран Тегелтија на истом догађају је указао на проблем са колонама камиона на границама и поручио да је важно да се улаже у инфраструктуру како би се регион повезао.

“Видимо километарске колоне на граници, на граничним прелазима. То изгледа врло деморалишуће за све грађане, посебно за људе који раде у транспортној индустрији”, рекао је Тегелтија.

Навео је да ситуација није боља што се тиче транспорта ни када је реч о туристима који долазе у БиХ аутомобилом или аутобусом.

“Нама су потребна универзална решења ради смањења броја људи на граници и да се побољша наш приступ границама ЕУ. Наш је циљ да будемо једнаки партнери и чланица ЕУ као земља и да лако прелазимо границе других земаља”, рекао је Тегелтија.

Како каже, зна да то није реалистично решење, али указује да у земљама Западног Балкана у том смислу постоји ентузијазам, али да мора да постоји и у ЕУ.

“Како да то решимо? Што се тиче транспорта, морамо да инвестирамо у инфраструктуру, у граничне прелазе, али и да омогућимо да поново ради железнички саобраћај”, закључио је Тегелтија.

Палмер: Земље Западног Балкана шватају, њихова будућност у повезивању
Земље на Западном Балкану шватају да њихова економска будућност лежи у регионалној сарадњи и интеграцији у европску породицу народа и успешну економију, оценио је заменик помоћника америчког државног секретара за Западни Балкан Метју Палмер.

Палмер је рекао да је добар пример недавне сарадње на Западном Балкану пројекат “зелених коридора” који је настао и као одговор на пандемију короне, а који омогућава смањење процедура приликом транспорта роба у региону.

Он је на почетку конференције на коментар модераторке и дописнице Фајненшл тајмса за југоисточну Европу Валерије Хопкинс о “тензијама” и улози Вашингтона последњих година у региону Западног Балкана, рекао да она не би требала да верује у све што прочита у новинама.

“Односи између САД и ЕУ су били и биће, ако се ја питам, фундаментално кооперативни. Имамо исту визију будућности, видимо земље Западног Балкана као чланове Европске уније, као земље које су спровеле неопходне реформе, и САД ради у партнерству са ЕУ на томе”, рекао је Палмер.

Навео је да Америка на Западном Балкану учествује у бројним процесима и навео примере Северне Македоније и Албаније и претприступних преговора те две земље за чланство у ЕУ, као и да та земља подржава дијалог Београда и Приштине како би се односи две стране нормализовали.

Каже да САД снажно подржава тај процес и да специјални представник Европске уније за дијалог Мирослав Лајчак, охрабрује да се у томе иде напред.

“Ми можемо да подржимо земље у региону да се удруже, да ставе идеје на сто, и имамо кооперативан приступ, ‘зелени коридор’ је сјајан пример тога. Подржали смо тај пројекат, како би се институционализовала та идеја, а како би се брзо одговорило на изазов који је створио ковид 19”, рекао је Палмер.

Каже да је посебно заинтересован за идеју ширења “зелених коридора” који, према његовом мишљењу, осим што укључује превоз различите робе, може да се прошири на цео Западни Балкан и ЕУ.

“Идеја је да постоји зелени коридор између Хрватске, Мађарске, са Грчком, и на тој идеји су САД спремне да раде са свима у региону и ЕУ, а како би се тај циљ подржао”, каже Палмер.

САД охрабрују такозвану “мини Шенген” иницијативу као и то да друге земље узму учешћа у тој иницијативи.

Палмер каже да поред промоције заједничке иницијативе и повезивања региона, неопходно је да се спроведу домаће унутрашње реформе у свим земљама на Западном Балкану, што ће им помоћи, каже, да убрзају пут ка Европској унији, а охрабриће и америчке инвестиције.

“Знам да америчке компаније не гледају само регионалну климу, већ и националну и желеће да знају да се реформе спроводе, да је владавина права институционализована и да постоји предвидљиво економско окружење, које ће им обезбедити поврат инвестиције”, објашњава Палмер.

То је, каже, оно што САД могу да подрже политички и програмски.

Палмер је одговарајући на питање новинарке, рекао да је нормално да у региону постоје и кинеске, руске и инвестиције из ЕУ.

“То је нормално. Мислим да је сјајно да балканске земље буду отворене за све инвестиције које долазе, без стега, транспарентно, да је све базирано на владавини права, да се не ослања на корупцију… Све такве инвестиције треба да буду добродошле”, додао је Палмер.

Земље на Западном Балкану, према оцени Палмера, шватају да њихова економска будућност лежи у регионалној сарадњи и интеграцији у европску породицу народа и успешну европску економску структуру.

“То је најбоља могућа будућност за Западни Балкан и представља најбољу могућу климу за САД такође”, закључио је Палмер на онлајн конференцији.

Подели на: