ЗАПАД НА ПОТЕЗУ

Пише: Рада Комазец

 

 

Старо Грацко, Гораждевац, Ретимље, Оптеруша, Ораховац, Ђаковица, Обилић, Волујак, Косово Поље, Приштина, Пећ, Гњилане, Косовска Митровица, Грачаница, Готовуша… Има ли места на Косову и Метохији где није почињен злочин и терор над српским становништвом? Сва наша људска и природна особеност, сви елементи етнички, национални, верски, културни који носе препознатљивост простора, живота и времена на Косову су и Метохији. Сва та историја људска и културна специфичност огледана у просутим бисерима диљем Косова и Метохије, у средњовековним храмовима, предмет је присвајања националистичких, научних и политичких структура Албанаца. Они одлично знају шта нас све чини стваралачким, аутохтоним становништвом на простору Косова и Метохије и баш зато хоће да затру српски идентитет и протерају преостале Србе. Албански политичари од Призренске лиге кроз пропагирање „велике Албаније” играју дестабилизирајућу улогу у овом делу Европе. Поред перфидниих метода, посебно усавршених у комунистичком периоду, треба истаћи да је најотворенији атак на Србе и њихов опстанак данас у појачаној деструктивној делатности Куртија који јуриша на све српско. Он би забранио и уништио све што носи префикс српско, од државе Србије на Косову и Метохији, Српске православне цркве па до шајкаче. Он би, не само да протера Србе, већ да им одузме историјско памћење, да им одузме свест о себи, да их подели и разбије, а оне који би се супротставили његовом терору демократским средствима пребија и хапси пред очима цивилизованог и демократског западног света. Асимилаторски насртаји на Србе на КиМ, нису губили на интензитету ни након ослобођења од Турака, а југословенски и српски комунисти држали су страну Албанцима, тако да нико није марио за Србе на КиМ и њихово право. Српски комунисти уљуљкани у привилегијама више су размишљали како да напредују него о стању српског живља на КиМ. Огромни новац из целе бивше СФРЈ за мање развијене крајеве сливао се у приштинску касу. Како се развијало Косово, тако се развијао и албански сепаратизам, све до кулминације деведесетих терористичким нападима на снаге безбедности Србије. Великоалбански модел „Косово без Срба” актуелан је посебно данас у време жестоке реторике Аљбина Куртија, који се чак и не камуфлира, већ јавно износи жељу за „великом Албанијом”. Бескрупулозно, националистичком политиком Курти покушава уништити српски идентитет на Косову и Метохији. Агресивни национализам главна је окосница политичке власти у Приштини. Разарајуће дејство национализма кроз спрегу деловања албанске политичке и интелектуалне елите и појединих западних обавештајних структура, уништава мултиетничност и суживот Срба и Албанаца на простору Косова и Метохије. Тамо где је мржња према комшијама друге вере доминантна емоција нема ни нормалног живота. Магловито обећање КФОР-а да ће да заштити Србе своди се на позив обема странама на уздржаност од жестоке реторике и сукоба. Србија и српска власт, позивајући се на Резолуцију 1244, из дана у дан позивају на мир и моле међународне факторе да одрже мир и чувају српски народ од, на дневном нивоу, терора Приштине. Колике су размере национализма и етничког чишћења на КиМ довољно говори константан пад броја Срба, док су владајући примитивизам у Приштини и помањкање свести о људским правима и европским стандардима учинили да је већина албанског становништва насела на лажи и пропаганду милитантних Албанаца, међу којима предњачи премијер привремених институција самоуправе у Приштини Аљбин Курти. Он жели да етнички очисти Србе на КиМ, а остале да асимилира, идентитетски обезглави и духовно осиромаши. Куртијеве офанзиве притиска на Србе не престају од дугих цеви на голоруки народ, отимање имовине, хапшења, застрашивања… Отворено и јавно износи да не жели формирати Заједницу српских општина, која је договорена и потписана Бриселским споразумом, мења тезе и оптужује Србију да изазива сукобе, а Србе на КиМ сматра грађанима другог реда. Од преузимања власти у Приштини и такозване Куртијеве владавине било је преко 330 етничких напада на српско становништво. На све то у западним извештајима пише да демократски капацитет косовског друштва напредује и приближава га ЕУ. Запад га само понекад опомене као мајка размажено дете. Део албанског народа, који очекује причу о економији и будућности, у мањини је и у тишини јер су Куртијеви букачи све гласнији. Срби на КиМ су поносни на вредности које баштине, на слободарски дух којем теже и своју дедовину на којој живе вековима. Српски идентитет на Косову и Метохији се највише показује када се највише затире. Без увођења кључних демократских вредности мултиетничког друштва, поштовања права свих на КиМ и социјалне правде, неће бити ни мира ни нормалног живота. Запад је на потезу.