Жеља за повратком и опстанком јача од свега

 Први Срби су се у Љубожду вратили марта месеца 2017. године и до сада је у овом брежуљцима окруженом метохијском селу направљено двадесетак кућа. Окупили су се за сеоску славу да поруче да само желе достојанствен живот на својим вековним огњиштима

 

 

Литургијом, сечењем славског колача и сеоском литијом трећег дана великог православног празника Свете Тројице, у повратничком селу Љубожда код Истока обележена је сеоска слава. Литургију је служио парох источки отац Небојша Секулић, у присуству мештана села и њихових гостију. Сеоску славу, односно заједничко дружење након литургије својим наступом увеличали су чланови Ансамбла народних игара и песама „Венац” из Грачанице.

НАСТУП „ВЕНЦА” МЕЛЕМ ЗА ДУШУ

– За наш ансамбл, као једину установу културе чији целокупан колектив свакодневно живи и ради на Косову и Метохији, веома је значајно да обилази свој народ широм КиМ, да им запева и заигра. То је наш начин да им покажемо да смо уз њих, да их подржавамо у њиховој борби. Ми сваки свој наступ сматрамо да је од националног значаја, а наш долазак у Љубожду то и доказује. Ми смо овде са својим народом, сви заједно радимо и живимо – казала нам је Снежана Јовановић, директор Ансамбла „Венац” из Грачанице. Подсетимо, први Срби су се у Љубожду вратили марта месеца 2017. године и до сада је у овом брежуљцима окруженом метохијском селу направљено двадесетак кућа. Мештани се са тугом сећају какве су рушевине затекли када су после прогона долазили да обиђу имања. Многи нису могли да се снађу и пронађу своја дворишта, јер све је било сравњено са земљом. Сада су, поред кућа, обновљене и њихове окућнице, али и њиве, јер они су вредни људи. Земља је кажу плодна и на њој све успева. Жале што су им Албанци сво воће повадили, дрвеће по селу посекли, ваљда су мислили да ће им тако уништити сваки траг. Чврсти у одлуци да се врате издржали су до сада многа искушења. Од тога да су им имена стављана на различите спискове о наводним ратним злочинима, до тога да су Албанци и демонстарције у селу организовали са транспарентима на којима је писало да нису пожељни. Њих десетак повратника је тада у кући у којој су сви живели, док се куће не обнове, чувало неколико полицајаца, док су се на протесту окупиле стотине Албанаца. Проблема има и даље. Њихове куће често су на мети вандала, али, кажу нам, издржавају јер су одлучни у томе да се мора опстати. На какав су пријем наишли код локалних институција најбоље говори пример Жарка Зарића, једног од најзаслужних Срба из Љубожде за повратак и поновно оживљавање села, који је пре две године ухапшен под оптужбом за ратни злочин. Без обзира на многе ружне успомене мештани Љубожде се не предају. Окупили су се за сеоску славу да поруче да само желе достојанствен живот на својим вековним огњиштима. Марта Ристић се у село вратила 17. марта 2017. године. Била је један од оних повратника који су годину дана живели у једној кући и чекали да им се огњиште обнови. Тог периода се радо сећа јер су делили све што су имали, и сада је тако. – Ја сам овде рођена, овде сам се удала и овде планирам да умрем. Била сам међу првим повратницима. До повратка сам живела у Краљеву и шта да кажем, тамо се живи како се живи, тешко. Сада сам више овде него у Краљеву, јер овде су ми срце и душа. Овде хоћу да се сахраним. Нисам се никада одавде одјавила и нећу- каже нам Марта и додаје: – Презадовољна сам наступом „Венца”. Ја сам мајка погинулог борца и ово ми је најмилији дан у ових 26 година. Ублажили су ми мало моју тугу, и чини ми се као да је и он био ту, и да је све данас чуо. Наступом „Венца” одушевљена је и Дијана Марсенић. Према њеним речима, по први пут имали су свечани програм за сеоску славу. – Нама ово окупљање много значи, и онима који нису могли да дођу вероватно ће бити жао, а ми ћемо у данима пред нама да сређујемо утиске – рекла је Дијана.

СВАКИ ДАН НОВА БОРБА

Весна Маликовић ради као службеник за повратак у општини Исток и једна је од најзаслужнијих што је за ових 26 година ова слава за све њих била посебна, али и што се повратак догодио и траје. – Ово је за наше људи који овде живе велика радост. Нама много значи када осетимо да неко мисли на нас. Ансамбл „Венац” је употпунио празник људима који овде живе и велико им хвала. Од 2017. године овде траје повратак и дешавало нам се много тога, од демонстрација до хапшења. Зато нам је данас посебан дан јер смо се развеселили и за тренутак заборавили проблеме. Памтићемо га, и заиста осећамо срећу што смо Срби и што смо на своме – казла је Маликовић. На питање „Јединства” како у општини Исток живе Срби осталим данима у години, Весна Маликовић каже да је сваки дан нова борба, али да се не предају и да је оптимиста у погледу тога да ће успети у намери да њихов повратак буде одржив. – У општини Исток Срби живе у 18 села и има око 300 породица. Ту је и Осојане где су се Срби први вратили, затим село Црколез које је опстало. Ово је такав крај да смо разуђени, негде је једна кућа, негде више. У неком домаћинству имамо једног укућанина негде по седморо њих – прича нам Маликовић и наставља: „Нема вреднијег народа од источких Срба. Радимо у баштама, на њивама. Овде све успева, земља је плодна. Пластеници под цвећем у нашој општини су такви да могу да кажем да смо можда и највећи узгајивачи у Метохији. У Церници се људи баве сточарством и свака им част како су опстали и како се држе све ове године. Наше жене спремају и зимницу за продају, али пласман производа је велики проблем. Углавном смо везани за Косовску Митровицу, али проблем је одлазак до тамо. Ми нисмо гладни, али нам треба мир и усмерење шта и како даље”. Наша саговорница поносно каже да имају снаге, воље и жеље да се носе са недаћама и да верује да ће тако остати. Додаје и да је општина Исток једна од најбољих када је повратак у питању. Да на крају кажемо да је славље поводом сеоске славе настављено током дана и да посебно поменемо коло које су заиграли сви мештани заједно са члановима Ансамбла „Венац”. То најбоље показује њихово празнично расположење, али и жељу да их неко обиђе и проведе барем један дан са њима. М.Чaнковић