Жиофре за РТС: Јасна је специфична позиција Србије, ценимо подршку територијалном интегритету Украјине

Пред данашњи састанак лидера Европске уније у Паризу, на којем ће се разговарати и о политици проширења у светлу рата у Украјини, у Бриселу кажу да поздрављају подршку Београда Резолуцији Уједињених нација о агресији Русије на Украјину. Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре поручује да је јасна специфична позиција Србије о рату у Украјини, те да ЕУ цени подршку Резолуцији, као и територијалном интегритету Украјине.

 

Емануел Жиофре је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да се, услед напада Русије на Украјину, суочавамо са хуманитарном кризом и да је одговор Европске уније на ту кризу јасан.

Гостовање Емануела Жиофреа у Дневнику РТС-а
Истиче да је од Другог светског рата ово највећа избегличка криза у Европи, да је више од два милиона избеглица у суседним земљама, а да ће их бити све више јер се борбе настављају.

“Ми смо јасно одговорили на ово јер желимо да помогнемо грађанима Украјине да побегну од рата. Знамо да је тешко преселити се, зато је ЕУ донела одлуку да им пружи заштиту како би имали приступ здравству, образовању, и чак могућност да раде у ЕУ. То је мера која ће за сада трајати годину дана. Не знамо шта ће се дешавати, ово је страшан сукоб, агресија траје тек две недеље и видећемо шта се може учинити”, рекао је Жиофре.

Шеф Делегације ЕУ у Србији истакао је да је ЕУ одреаговала одлучно и уједињено, да је усвојен сет санкција, за који каже да је највећи пакет санкција у историји Европске уније.

“Санцкије су усмерене на појединце који су одговорни за ову агресију, на руску привреду како би се спречило да се агресија настави”, каже Жиофре и истиче да су мета руског напада у Украјини и “инфраструктура, школе, болнице, здравствене установе”.

Поред санцкија Русији, усвојене су, додаје, и мере за економску и хуманитарну помоћ Украјини, а одговорено је и на захтев Кијева за војну помоћ.

“Одлучили смо да ћемо обезбедити 500 милиона евра за војну помоћ, 50 милиона за неубојита оружја и 450 милиона за куповину оружја, како би Украјинци могли да се бране. ЕУ никад раније није учинила нешто тако и то је додатак помоћи које појединачне земље чланице пружају”, каже Жиофре.

Напомиње да су усвојене и одређене санкције у енергетском систему, тј. да је забрањен трансфер одређених технологија у руске рафинерије. Међутим, проблем је, истиче, зависност Европе од руског гаса.

“У ЕУ долази 40 процената гаса из Русије и постоје разлике међу државама, у зависности од тога колико поједине земље чланице зависе од гаса и других енергената из Русије. Али постоји јасно јединство у ЕУ када је реч о потреби да се оконча ова зависност”, рекао је шеф Делегације ЕУ.

Подсећа да је Европска комисија представила пакет који предвиђа да се за две трећине смањи та зависност, те да ЕУ за шест до седам година постане потпуно независна од руских енергената.

“Сви смо шватили да не можемо да зависимо од земље која крши међународно право и покреће овакве неизазване војне нападе. Немачка је већ отказала пуштање у погон Северног тока 2, то је веома важна одлука. Морамо да смањимо ту зависност временом и препознали смо начин на који можемо да то изведемо. Морамо да повећамо употребу обновљиве енергије, да диферзификујемо снабдевање, да користимо течни природни гас и повећамо енергетску ефикасност”, рекао је Жиофре поручивши да ће се на томе напорно радити.

Важан став Србије
Коментаришући став Србије, шеф Делегације ЕУ рекао је да Унија цени чињеницу да је Србија подржала резолуцију у Генералној скупштини УН.

“Ценимо чињеницу да је Србија подржала 141 чланицу УН у својој подршци жртвама и осуђивању Русије за овај напад. То је важан став. Ценимо и то што је Србија јасно ставила до знања да подржава територијални интегритет Украјине, то је веома јасан став. Такође, ценимо и то што се Србија прикључила хуманитарној помоћи Украјини, усвојила исти пакет мера као ЕУ. Такође, поштује и велики број декларација које је ЕУ донела на тему овог сукоба”, каже Жиофре.

Међутим, додаје да је Србија одлучила да је чланство у ЕУ њен стратешки циљ, те да се, као од сваке земље кандидата, од ње очекује да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ.

“Наравно, нама је јасно да Србија има специфичну историју и да је у специфичним околностима и стално разговарамо са Владом на тему очекивања постепеног усклађивања са политиком ЕУ”, каже Жиофре.

Сачувати мир у овом делу света
Додао је и да је циљ појачавања снага ЕУФОР-а у БиХ још првог дана рата – да се обезбеди безбедност и сигурност, као мера предострожности.

“Мислимо да је веома важно да се сачува мир и стабилност у овом делу света и не видимо зашто грађани Балкана треба да плаћају цену руске агресије и зато је важно да сви буду безбедни и уверени да ће се сачувати мир и стабилност”, каже Жиофре.

Говорећи о новим захтевима за кандидатуру, који су стигли услед заоштравања ситуације у Украјини, као и о перспективи Србије, Жиофре је рекао да се став Уније о Западном Балкану није променио.

“Верујемо да је Западни Балкан део европске породице, укључујући и Србију, и желимо да земље Западног Балкана постану чланице ЕУ, да Србија постане чланица, и морамо да појачамо напоре како бисмо радили на реформама које ће Србију довести унутар европске породице, где треба да буде”, нагласио је шеф Делегације ЕУ у Србији.