Живе од свог рада

 Најстарији члан ове породице је баба Будимка која има 92 године. Њен син Златко има тројицу синова: Александра, Марка и Ђорђа. Двојица су завршила факултете, као и њихове супруге, али нико од њих не ради. Ту су и два унучета па тако у једној кући живи њих десеторо – четири генерације

 

Десеточлана породица Сојевић из Доње Гуштерице бави се, између осталог, узгојем малина. Њихов малињак од 66 ари један је од највећих у овом делу Косова и Метохије, а они објашњавају да је био и већи. – Прошле године се услед великих падавина излила канализација и уништила нам 20 ари под малином. Морали смо све да очистимо, и сада чекамо да тло буде потпуно здраво да опет нешто засадимо. Земљиште је тренутно на испитивању, па ћемо видети шта кажу анализе. Претрпели смо штету, из општине су били и констатовали чињенично стање и то имамо написмено – причају нам Сојевићи и додају да није било надокнаде штете.

ИНВЕСТИЦИЈА НИЈЕ БИЛА МАЛА, АЛИ СЕ ИСПЛАТИЛА

Ми смо у малињаку затекли једног од тројице синова, Александра, који је поранио да провери да ли је са наводњавањем све у реду. Породица Сојевић је својим средствима подигла малињак и морали су да ископају бунар јер се он налази у пољу изван села, на њиви укупне површине 1,3 хектара. Сав посао око малињака су сами одрадили тако што су гледали на интернету систем наводњавања на пример, и онда сами радили у пољу. Поред малина, на поменутој парцели, ова вредна породица има засађено поврће – паприку, парадајз, краставац, лук, пасуљ… Све наводњавају из поменутог бунара. Инвестиција, кажу нам, није била мала али је, с обзиром шта све на њиви произведу, била више него исплатива. Причају нам да су једном тражили помоћ од општине у Липљану – реч је о мотокултиватору, али је нису добили. Тражили су и помоћ за куповину пумпе за воду, али ни тај пројекат им није прошао. Морали су сами да је купе, односно две, јер једна мора бити у резерви за случај да дође до квара. Сада су конкурисали за доделу трактора, јер овај што имају стар је више деценија. На наше питање да ли се исплати рад око малине и какво је ово поднебље када је она у питању одговара нам Златко Сојевић, домаћин. Објашњава нам и које сорте малине имају засађене. – Поднебље за узгој малине је одлично, јер је надморска висина 600 метара. Један део малињака је мађарска сорта фертоди заматош и она најбоље успева на поменутој надморској висини. Она има и најбоље приносе, односно на једном хектару принос буде и до 35 тона. Затим имамо сорту виламет која не даје велике приносе, али је изузетно квалитетна малина. На делу који је уништен била је засађена сорта полка. Она се највише и садила у овом делу Косова јер већ прве године рађа, али је била захтевна када је рад у питању. Целе године је у том малињаку било посла – каже Златко и додаје: – Што се тиче тога да ли је исплативо, искрено, са ценом која је до скоро била, одговор је није. Слушам последњих дана да је у остатку Србије цена 150 динара по килограму и то је солидна цена. Овде очекујемо да цена буде 1 евро и 60 евро центи, то је добро. Цена по којој су Албанци,власници хладњача, откупљивали малине прошле године била је 80 евро центи. Сојевићи нису били задовољни, посебно јер им је род из 2017. године плаћен тек пре месец дана. Прошле године су променили хладњачу и недавно им је исплаћена последња рата. Као и остали пољопривредници и они истичу да је једна хладњача за откуп воћа и поврћа у српским срединама преко потребна, јер онда не би могли купци да их уцењују већ би имали где да складиште своје производе. Овако Албанци раде како њима одговара, док произвођачи немају баш неког великог избора када је продаја у питању. Сојевићи кажу да је пре неколико година у селу било више малињака, али су људи одустали јер им није било исплативо. Када су све ставили на папир, улагања, рад и посебно муке приликом продаје и наплате, шватили су да су на губитку. У централном делу Косова и Метохије има више од пет хиљада хектара обрадиве земље коју обрађују Срби. Та поља су углавном под кукурузом и пшеницом и већ годинама уназад пољопривредници муку муче са пласманом производа на тржиште. Зато су се појединци одлучили да на скромним површинама, јер озбиљни узгајивачи под малином имају и по више хектара, пробају да се баве узгојем воћа. Разочарано признају да су, без обзира на погодно тле и њихову вољу, проблеми када је пласман производа исти као када су житарице у питању. Једини купци су Албанци и они диктирају услове продаје и плаћања.

ПОД ИСТИМ КРОВОМ ЧЕТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ

– Када је време да се у малињаку ради ми морамо да платимо бар осам радника да све на време урадимо. Ми не можемо да чекамо да власници хладњача плате дуг, јер онда никада посао не би завршили. Они плате кад они хоће. У сезони брања, која ускоро почиње, један радник се плаћа 30 евро центи по килограму убране малине. Верујте, све је то тежак посао и изискује пуно рада и стрпљења, али од нечега мора да се живи. Уморимо се, али зарађујемо нашим рукама и тај новац је најслађи – прича Златко и додаје да око малина највише ради најстарији син Александар. Занимљиво је да под истим кровом Сојевића живе четири генерације. Најстарији члан ове породице је баба Будимка која има 92 године. Њен син Златко има тројицу синова. Поред поменутог Александра, још Марка и Ђорђа који су ожењени и један од њих има двоје деце. Двојица синова су завршили факултете као и њихове супруге, али нико од њих не ради. Једина примања имају Златко и то пензију од 15 хиљада динара и његова супруга. Сојевићи имају нешто преко шест хектара земље и рад на њој доноси им приход од кога живе. – Обрађујемо сва поља. Садимо кукуруз, пшеницу, на једној њиви површине хектар и пет ари имамо засађен кромпир. Сав род углавном успемо да продамо. Квалитет је добар, па један део рода продамо и студентском центру у Косовској Митровици, каже нам Златко и додаје да је кукуруз спреман за продају, али да купаца нема. Оно што је посебно занимљиво, кад је ова фамилија у питању, јесте њихова кућа у којој живе и која је саграђена 1918. године. Иако су је Сојевићи реновирали и прилагодили својој бројној фамилији, она није изгубила свој изглед аутентичне косовске куће са великом дрвеном терасом и дрвеним стубовима. – Планирамо да ове године средимо терасу, али трудићемо се да не изгуби овај старински изглед, каже Златко и објашњава зашто је кућа окићења. Пре неколико недеља женио је најмлађег сина. М. Чанковић