Злочин без казне

У Лапљем Селу обележена годишњица терористичког напада на аутобус “Ниш експреса“ у Ливадицама

 

 

Снежана Драговић, мајка убијене Мирјане у експлозији аутобуса “Ниш експреса“ 16. фебруара 2001. године у Ливадицама, на годишњицу тог суровог злочина мази слику своје ћерке на надгробном споменику. Недалеко од ње син Душан и ћерка Јелена плачу. Сузе бришу и поједини новинари, али и остали који су дошли да буду са Драговићима на парастосу страдалима у овом терористичком нападу.

Један од највећих злочина над Србима

Напад на аутобус у Ливадицама код Подујева једна је од највећих трагедија на Косову и Метохији , и уједно један од највећих злочина над Србима од доласка међународне мисије. После 24 годинe чекања да правда буде задовољена и злочинци кажњени, са сазнањем да је истрага обустављена, остаје нам само питање: Зашто?
Тог фебруарског дана у аутобусу који је саобраћао на релацији Ниш-Грачаница било више од 50 путника, а званични број настрадалих је 12 – од којих и двогодишњи Данило – док је 43 путника повређено. Убице су и даље на слободи.
Након парастоса у цркви Свете Петке у Лапљем Селу Ратко Поповић, секретар Културно просветне заједнице која са Епархијом рашко-призренском организује обележавање годишњице напада на аутобус у Ливадицама, рекао је да су обећања да ће се правда задовољити остала мртво слово на папиру.
-Остаје нам да се у нашим светињама молимо да им Господ подари рајско насеље за сва њихова добра дела. Већ 23 године из цркве у Лапљем Селу упућујемо захтев Међународној заједници да се зличинци пронађу и адекватно казне за своја недела, не само када је реч о Ливадицама већ широм Косова и Метохије. Наш вапај је остао узалудан, остао је, може се рећи, мртво слово на папиру, казао је Поповић.
Парстосу у Лапљем Селу присуствовала је и председница општине Грачаница проф. др Љиљана Шубарић.
-Међународна заједница ћути, ћути Косовска полиција, али ми не смемо да ћутимо. Сваке године ћемо се окупљати и сећати невино страдалих. Овај злочин је остао дубоко урезан усвест свих нас, али сећање на њега морамо преносити и на покољења како би ови невино стардали људи остали упамћени. Ми их се морамо сећати без обзира на чињеницу да нико не мари за овај злочин који је остао неоткривен, и не само када је он у питању већ и за све остале злочине над нашим народом на Косову и Метохији, поручила је Шубарић.
Јелена Драговић Стојановић, сестра убијене Мирјане, не може да сакрије разочарење што ни после више од две деценије починиоци овог злочина нису пронађени.
-Чини ми се да је узалудно говорити о правди после толико година и неуспешних покушаја да до ње дођемо. Не само за Ливадице, већ за све српске жртве на Косову и Метохији. Мој отац је умро, правду није дочекао. Хоћемо ли је ми дочекати, велико је питање. Али, правди се надамо, рекла је Стојановић.
У Унмиковом суду у Косовској Митровици 19. октобра 2007. године почело је суђење Фљориму Ејупију за убиство 11 и покушај убиства осталих пуника. Суђење је након 17. фебруара и једнострано проглашене независности Косова пребачено у Приштину где је Ејупију у јуну 2008. године изречена казна затвора од 40 година, али је само годину дана после ослобођен.
Подсетимо да је Фљорим Ејупи, који је у време напада имао 21 годину, први пут ухапшен марта 2001. године али је у мају исте побегао из америчке базе Бондстил у близини Урошевца, да би у јуну 2004. године био ухапшен у Тирани под оптужбом за шверц цигарета. Тек се са утврђивањем његовог идентитета открило о коме се ради и он је пребачен у источки затвор Дубраву. Са злочином на Мердару је још 2001. године Ејупи повезан на основу ДНК анализе опушка цигарете који је пронађен у непосредној близини места са кога је активиран експлозив. Његова ДНК-а је пронађена у немачкој бази података јер је, за време свог боравка тамо, хапшен за ситну крађу. У марту 2001.године са њим су ухапшени и Цељи Гаши, Авдиј Бехљуљи и Јусуф Вељиу, али су сви ослобођени јер није било доказа за покретање истраге.

Огледало и пораз међународне заједнице

Поводом једног од највећих злочина над Србина на КиМ огласила се и Канцеларија за Косово и Метохију саопштењем у коме се каже да ни после готово четврт века за овај злочин нису одговарали ни непосредни извршиоци, ни њихови налогодавци, а породице страдалих и даље чекају правду за своје најмилије. „На данашњи дан имамо обавезу да подсетимо и на чињеницу да, као што међународне организације и привремене институције самоуправе у Приштини нису у стању да пронађу и казне налогодавце и извршиоце овог терористичког напада, исто тако се до данашњег дана не зна ко су убице српске деце у Гораждевцу, четрнаест жетелаца у Старом Грацку, породице Столић у Обилићу, ко су одговорни за скоро свакодневну организовану кампању обесправљености, застрашивања и терора над Србима. Да ли је могуће да међународне мисије у покрајини не могу или не желе да виде да је прича о владавини права и правде на Косову и Метохији празно слово на папиру и да се приштинска политика темељи искључиво на злочинима над српским народом, његовом имовином и његовим светињама?
Управо зато, овај злочин представља и огледало и пораз, пре свега међународне заједнице на Косову и Метохији која се показала неспремном и незаинтересованом да осигура безбедност за Србе на КиМ и правду за све жртве, посебно јер се овај злочин десио у присуству међународних снага безбедности. Канцеларија за Косово и Метохију ће наставити да захтева, у првом реду од међународне заједнице, да се обнови истрага о овом и свим другим случајевима напада на Србе, да се сви нерасветљени злочини расветле, а њихови непосредни извршиоци и налогодавци праведно казне. Док год то не буде учињено Косово и Метохија ће наставити да буде уточиште и сигурна зона за зликовце и терористе“, каже се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

М.Ч.