Злочинци нису изведени пред лицем правде

Парастос поводом 26.година од убистава четворице Симића из села Сливова на централном Косову и Метохији

 

 

У шуми надомак махале Џукљанци на територији села Сливова око петнаестак километара удаљеног од Грачанице, где су 20.јуна пре 26 година пронађена измасакрирана тела Живојина Симића (1929), Живка Сијића(1936) , Димитрија Симића(1932) и Трајана Симића (1929)из овог места у присуству Трајановог сина Живорада, представника Канцеларије за Косово и Метохију Игора Поповића, представника Културно просветне заједнице Косова и Метохије, града Приштине и новинара из више српских редакција, представника архива Косова и Метохије и Дома културе Грачаница, протојереј Дарко Маринковић служио је у петак парастос четворици на зверски начин убијених Срба.

Обраћајући се окупљенима, након што је у име Канцеларије за КиМ положио венац пред дрвеним крстом који је постављен на месту злочина, Поповић је истакао да Република Србија наставити да тражи правду и кажњавање организатора и починиоца злочина над Симићима.

-Драга браћо и сестре окупили смо се овде у Сливову да обележимо 26. годишњицу од страдања четворице Симића: Живојина, Живка Димитрија и Трајана које су зликовци крвнички убили на данашњи дан. Наша браћа пострадала су само зато што нису хтели да напусте своју дедовину, на којој су њихове породице вековима живеле, што су као добри домаћини, хришћани остали да брину о стоци и нису хтели да дозволе да се стока пати без воде и хране. Остали су зато што су имали гаранције британског КФОР-а да им се ништа неће десити као и гаранције албанских комшија. И сами су знали никоме ништа нису скривили. Нажалост сва уверавања и гаранције показале су се као лажне и наша браћа су мученички пострадала. Терористима је био циљ да застраше околно српско становништво из Мрамора и Лабљана да напусте своја места као и да се млади људи из Сливова не врате када чују шта се десило Симићима. И поред уверавања шефа мисије УНМИК-а Бернара Кушнера да ће се починиоци злочина пронаћи и казнити, то се свих ових година није десило иако је КФОР добро знао стање на терену и било је довољно трагова о организаторима и извршиоцима злочина над Симићима у чије планирање и извршење је морало да буде укључен већи број људи -истакао је Симић. Он је нагласио да ће Србија наставити да тражи правду и кажњавање организатора и починиоца овог и овог и других злочина над српским народом на Косову и Метохији.

-Страшно је и компромитујуће за углед међународне заједнице , за УНМИК , КФОР и ЕУЛЕКС када су имали пуна овлашћења и све расположиве могућности на терену да истраже злочин и казне починиоце, они то нису учинили и да су њихови представници толико били цинични да од породица жртава које су дошле да затраже правду, затраже да њима те породице доставе доказе и податке о починиоцима. То нека остане мрља на образу међународних организација које су на основу резолуције 1244 дошле на Косово и Метохију са мандатом да одрже јавни ред и заштите цивилно становништво.Ми ћемо наставити да чувамо сећање на све страдале Србе и не Албанце и да тражимо правду, да стално обележавамо сећање на злочин и страдање и да никада не дозволимо да овај злочин падне у заборав и да стално међународну заједницу и Приштину подсећамо да је злочин нерешен и некажњен-рекао је Симић. Он је такође истакао да да је страдање Симића није мања жртва од страдања жетелаца у Старом Грацлку, српске деце на Бистрици у Гораждевцу, жртава из Ниш Експресовог аутобуса који је дигнут у ваздух.

-Морам да у име Канцеларије за Косово и Метохију и свих органа Републике Србије да кажем смо се огрешили о страдале Симиће из Сливова јер нисмо свих ових година достојно обележавали њихово страдање. Њихова жртва није мање страдање од жртава Старог Грацка аутобуса Ниш- експреса у Ливдаицама , деце из Гораждевца- нагласио је Поповић. Он је подсетио на то да је данас у Сливову остало мало Срба.

-Данас је у Сливову нажалост остало мало Срба. Већина је прешла да живи у Грачаници и Централној Србији. Сливово везује централно Косово и српске средине у Косовском Поморављу .То су злочинци врло добро знали и зато су ударили на Сливово.Морам нажалост да укажем на једну ствар. Симићи су страдали јер нису хтели и у најтежим условима и приликама терора такозване ОВК да напусте своје куће и имања јер су хтели да им потомци живе тамо где су им вековима живели преци. У српским срединама Централног Косова имамо нажалост свакодневну тенденцију да се без материјалне потребе и без угрожене егзистенције продају српске куће и земљиште само зато да би се у местима Централне Србије правиле што веће куће, купују што скупља кола и правиле све веће свадбе. Све то итекако утиче на преостале Србе у овим срединама да губе морал и наду. На Канцеларији и осталим српским институцијама и органима је да ојачамо преостало српско становништво, улажемо у запошљавање, изградњу кућа, да се исељени људи враћају са породицама да им се овде рађају и школују деца , тако може и у Сливову близу Грачанице као центра српских средина јужно од Ибра. Само тако ћемо моћи да се одужимо и поштујемо жртву страдалих Симића- рекао је Поповић.

Историчар Марко Марковић је такође нагласио да четврт века од монструозног злочина над Симићима у Сливову нико није одговарао.

-Окупили смо се овде тужним поводом. На данашњи дан 1999.године на овом месту догодио се стравичан злочин. Данас четврт века од тог догађаја нико није одговарао. Наиме те 1999.године након повлачења припадника војске Југославије и припадника министарства унутрашњих послова, на простору Косова и Метохије за српско становништво били су најтежи дани који су били обележени прогонима, убиствима, киднаповањима и сваким другим врстама злочина. Чак и у таквој ситуацији браћа Симићи нису желела да напусте своја огњишта. Они су најпре веровали припадницима КФОР-а који су им гарантовали безбедност и били су уверења да с обзиром да никоме ништа нажао нису учинили да ће моћи с пуним правом да погледају сваком у очи. Међутим управо на данашњи дан њихова тела су пронађена измасакрирана. Ми четврт века од тог догађаја чекамо правду. Нико није одговарао за тај злочин. Браћа Симићи сврставају се у ред других косовских страдалника. Ја вас молим да о оваквим догађајима увек причамо, пишемо, бележено- истакао је Марковић.

Председник Културно просветне заједнице Косова и Метохије Ратко Поповић је такође подсетио на страдање Симића, који су након што су њихова тела пронађена у шуми, пренети на Грачаничко гробље где су сахрањени.

-Нека им је вечни помен и нека им је вечна слава за све оно што су учинили за српски род за своје родно Сливово казао је уз остало Поповић.Он је прочитао једну своју песму коју је посветио Симићима.

У име града Приштине, венац је на месту где су пронађена тела четворице Симића положио начелник Косовског Управног округа Срђан Поповић.

Син Трајана Симића, Живорад се захвалио свима који су дошли на парастос истакавши да то њему много значи.

-Од срца вам хвала што сте дошли да им данас одамо помен овде на месту где су страдали мој отац и моји стричеви-рекао је Живорад уз истицање да и он 26. година чека правду и да се починиоци злочина казне. Како је казао то сећање на дан када су његов отац и стричеви пронађени, не може да избрише из сећања.

-Било је језиво. Њихова тела су била измасакрирана, унакажена. Зликовци су им вадили бубреге, палили опушке на ранама. Нашла их је једна стрина Јованка. Нису дошли кући у време кад је требало да се врате са испаше стоке. Кад је отишла у шуму имала је шта да види. Живојин је био још жив иако му је утроба била распорена. Успео је само да каже „Убише нас зликовци“- рекао је у свом подсећању на језив злочин над његовим оцем и стричевима Живорад.

У махали Џукљанци нема више Срба, а у Сливову, које је било једно од већих села у атару општине Приштина, данас је остало тридесетак припадника српске националности. Већина становника у овом селу данас су Албанци.

С.И.