Далеко смо од трајног решења за Косово и Метохију
– Очигледно сви споразуми, укучујући и Бриселски споразум, за који гарантује међународна заједница, нису испуњени или у комплету или у кључним тачкама и то се стално односило на њихове миљенике – Албанце. И док сам био на челу Координационог центра за КиМ, стално се ишло на варијанту криминализације Севера. Једноставно треба доћи до потпуне истине до онога шта се десило Оливеру Ивановићу, ко су извођачи а нарочито ко су налогодавци убиства – сматра др Небојша Човић
Уверен да се бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије није могло избећи, др Небојша Човић бивши потпредседник Владе Србије и председник Координационог центра за КиМ сматра да је бомбардовање једне суверене европске земље био резултат бахатости одређених субјеката међународне заједнице и да је то била, ако не највећа, онда друга по рангу светских превара, иза напада на Ирак. Подсећајући да је бомбардовање Ирака уследило због наводне производње хемијског оружја, Човић истиче да је бомбардовање СРЈ исценирано лажном хуманитарном катастрофом и констатује да је то једна од највећих брука међународне заједнице где су перјаницу држале САД, Клинтонова администрација и наравно Блер са Великом Британијом. – Читава та структура људи нанела је доста зла СРЈ и Србији а као што можемо видети из садашње перспектве нанели су много зла и читавој међународној заједници. Мислим да то Трамп јако добро запажа, али су дубоки корени свега тога те дубоке државе –истиче у разговору за „Јединство” господин Човић који на питање да ли из садашње перспективе, двадесет година од Кумановског споразума сматра да је било могуће изборити се за бољи споразум или избећи Нато бомбе, одговара да је једина солуција била предати суверенитет и интегритет над једним делом земље, а можда и читавом земљом што је недопустиво по Уставу Србије.
- Ви сте се бавили Косовом и Метохијом, али и југом централне Србије. Видите ли скоро решење косовског питања и где је по Вашем мишљењу суштина проблема?
Стицајем околноси бавио сам се и југом централне Србије а то је простор општина Прешево, Бујановац и Медвеђа… То је био период од средине октобра 2000. године када су уследили оружани напади терориста и екстремиста, пресликаних припадника УЧК, али смо ми тај оружани сукоб врло ефикасно завршили. Разоружали смо и екстремисте и терористе, поставили их тамо где им је и место закључно са 31. мајом 2001. године. Негде у првој декади августа 2001. године почињем да се бавим проблемима Косова и Метохије и затичем ситуацију која је била потпуно разбијена. Из једне неартикуларности врло тешког стања српске заједице тамо негде до краја марта 2004. године, успели смо у великој мери да консолидујемо српску националну заједницу, да обезбедимо чак и повратак и решевање за огроман број интерно расељених лица нарочито на простору северног и централног Косова. Нисам тада дозвољавао да ово питање из СБ УН пређе на „европску тројку”, толико сам био у могућности а потписали смо и споразум са Хекерупом. Тај споразум је моје прво изненађење и прва превара када су споразуми у питању. Сви споразуми, укучујући и Бриселски споразум, за који гарантује међународна заједница, нису испуњени или у комплету или у кључним тачкама. То се стално односило на њихове миљенике, а то значи Албанце. Или су им Албанци претили или су они били забринути шта ће се дешавати са њиховим формацијама, однсоно УНМИК-ом и КФОР-ом. Из разноразних догађаја мислим да је темпо, када је питање решавања КиМ, испуштен од средине 2004. године па на даље. То је на жалост, кулминирало, проглашењем независности КиМ 2008. године. Направљене су грешке када је проблем КиМ пребачен из СБ на ЕУ. Но, и поред тога Србија је успела да пронађе начин да то не буде свршен чин и ми се сада налазимо у једној врло интересантној фази а то је да Албанци мисле да је то све завршено, док наравно, Србија тако не мисли. Такође, и међународна заједница из дана у дан мења своје мишљење када је КиМ у питању. Да их није срамота, оно што су урадили Србији, можда би били још радикалнији према Албанцима, с тим што имате одређене менторе који им стално попуштају. Али генерално гледајући, мислим да сви грађани без обзира на верску и националну припадност на простору КиМ, постају свесни ко им је дошао на власт. Дошли су људи, који су били екстремисти, терористи и ратни злочинци. Они немају никаква образовања. Променили су униформе и обукли врло скупа одела, а при томе су опљачкали све грађане на простору КиМ. Питање је само времена и дана када ће све то изаћи на видело, као што излази на видело и догађање у Албанији. Видите да је Рама куповао гласове парама нарко дилера па по том моделу је и КиМ куповао и плаћао такозвану независност. Србија мора да има стрпљења јер ово није ни мало лак проблем. Тај проблем није вишедеценијски него вишевековни и с времена на време он кулминира. Тачно је да он никада није кулминирао у тој мери у којој је сада, али нико нема чаробни штапић да то за недељу дана или преко ноћи реши. Оно што је Србији потребно, а ја сам то говорио и док сам се бавио тим послом, то је максимално јединство и консензус у смислу наше традиције и очувања нашег суверенитета и територијалног интегритета над једним делом наше територије. Тај део наше територије није обичан, то је заветнички део територије када су Срби у питању. Не бих се усудио да прејудицирам било какво решење, осим што знам да ће бити врло тешко, врло напорно и да ће нам требати пуно енергије, јединства и памети. Јер, на видику има пуно разних модела, али нешто много не помињу и не критикују оно што се евидентно догађа а то је покушај формирања „велике Албаније”, моделом уласка у Нато савез. Не видим нешто баш велике помаке када су Срби и српска национална заједница у питању, ни у суседству, односно ни у Црној Гори ни у Македонији.Чекају нас изазовна и врло компликована времена са пуно искушења и искрено се надам да ћемо све то издржати и да ћемо доћи до повољног решења. Ја га не очекујем тако брзо иако бих волео да се то догоди. Наша платформа је Устав Србије и Резолуција 1244 СБ УН.
- Као потпредседник Ђинђићеве владе, сигурно знате како је Ђинђић гледао на проблем и будућност КиМ… ?
Зоран Ђинђић негде до средине 2002. године и није нешто посебно обраћао пажњу на проблем КиМ. Од средине 2002. године кренули смо интензивно да радимо на питању Косова и Метохије и укључили смо Добрицу Ћосића, Михајла Марковића, Љубу Тадића и доста умних људи, а онда негде у новембру месецу 2002. године у заједничком договору и приступу кренула су она писма која сада многи помињу са изненађењем као да нису чули за њих никада. То су била писма упућена СБ УН, односно генералном секретару ове организације, Путину, тадашњем председнику САД Џорџу Бушу, председницима Немачке, Француске… Ми смо препознали многе преваре у тим разним споразумима, јер тада је међународна заједница на Косову имала онај приступ „стандарди пре статуса” али смо ми у том делу прочитали њихову превару и зато смо рекли – не, већ „статус пре стандарда”. Већ тада нам је било јасно куда све ово води и опет је искоришћена српска неслога и цела та стратегија коју смо ми били поставили измењена је након 15. марта 2004. године и онда је све отишло више у некакве приче „више од аутономије мање од независности”. Више питање КиМ није било у СБ већ су сви разговори почели да се воде у Бечу и потпуно је измењена политика која је у великој мери допринела ономе што се догодило 2008. године, а то је самопроглашење независности КиМ. До проглашења независности КиМ ми смо имали неке друге противмере, али је наша политика завршена доласком нове Владе 15. марта 2004. године .
- Вас су и Албанци и странци третирали као тешког и искључивог преговарача, са којим није лако изаћи на крај. С обзиром да сте добро упознали албански менталитет, мислите ли да је лако оствариво компромисно решење и заједнички живот Срба и Албанаца?
Ја нисам био ни лак ни тежак преговарач већ сам се борио за своју државу и свој народ. Међутим, ја сам њима био тежак преговарач зато што сам увек ишао аргументовано, максимално спремљен и са чињеницама тако јаким да ни они који су направили ту монструм државу и криминалну територију нису могли да се одупру. Видећемо шта ће наредни период донети, али не заборавите да смо ми имали први рат средњег интензитета у 21. веку који је Србија добила а то је био оружани сукоб на југу централне Србије. Они су хтели да се прошире и на југ централне Србије и видим да и Тачи сада има те идеје. Велика је несрећа када о ситуацији на КиМ разговарају људи који треба да се нађу у Хагу, због злочина које су починили док су наши генерали и официри регуларне војске који су положили заклетву да штите своју земљу завршили у Хагу. Мислим да Харадинај, Тачи, Весељи, Љимај и други који су сада у врху такозване косовске власти треба да положе рачун грађанима на КиМ, односно да одговоре колико су се обогатили, колико имају пара на рачунима и да објасне шта су све то радили са трговином органима, отмицама, злочинима… као и шта данас раде кроз криминалне радње трговине дрогом, оружјем, људима итд. То би требало питати и Мадлен Олбрајт, јер је она зло као и Вокер у Рачку. Зато мислим да би Интерпол требало да провери како су се они обогатили и шта су све добили од Косова.Ту мислим и на Кларка и његове фирме, а наравно и Кушнера који се правио невешт и блесав, причајући да никада није било трговине људским органима. То су евидентне чињенице и око тога постоје подаци. Ја се пред њима никада нисам повлачио нити сам имао намеру, ма колико ме то коштало. Али, знам да су примењивали многе моделе дискредитовања мог имена. На жалост, у свему томе имате и неке Србе који се називају популарно инсајдерима које награђују новцем. Време ће све то показати и доћи ће све на своје место. Међутим, ми смо нестрпљив народ, брзо мислимо и брзо све процењујемо, али није то време за брзоплете приступе, јер то може да буде јако опасно.
- Оливер Ивановић је био ваш сарадник. Забрињава ли чињеница да Албанци и поједини Срби дају истоветне изјаве оптужујући Србију за убиство Ивановића, али и север покрајине за криминализацију и највећи проблем на КиМ?
И док сам био на челу Координационог центра за КиМ стално се ишло на варијанту криминализације севера и свега онога што смо ми радили називали су криминализацијом. Једноставно то је једна матрица да се покаже да је све што Србија ради на КиМ криминогено, а чак су покушали и Цркву да криминализују. Па и тада су Срби учествовали у томе и то наноси највећу штету, јер и ако су постојали и постоје одређени проблеми на КиМ, они су се морали решавати међу нама. Мислите да се Албанци између себе воле, да се Тачи, Рамуш, Весељи и остали бандити који држе разне криминалне групе воле. Свакако да не, али они имају тај јединствен циљ да отму Србији територију па ће се они изравнати између себе. Стално је био притисак да се нападне Север, стално је био притисак и на мене за укидање тзв. паралелних иституција, али ја им то нисам дозволио јер сам знао да се иза тога крије нова превара. Наравно, свако има свој тренутак и ситуација се на простору КиМ стално мења. Што се тиче другог дела питања, мислим да то није мудро, да је то опасно и да такви коментари иду у прилог Приштине. Једноставно треба доћи до потпуне истине до онога шта се десило Оливеру Ивановићу, ко су извођачи а нарочито ко су налогодавци убиства.
- Како гледате на план о разграничњу са Албанцима ?
Када бих знао где и куда се прави разграничење онда бих и сагледао тај план, али ја не бих журио са било каким ставовима око тога. Не можете имати двоструке стандарде кад је Балкан у питању. Појединим субјектима из међународне заједнице се непрекидно жури и зато стално врше притисак на Србију да призна независност КиМ. Овим би одговорни појединци из међународне заједнице најзад добили алиби за све што су урадили, а тиме би и избегли одговорност за сва недела и криминализовање одређених територија на Балкану. Но како год да буде савест им очигледно није мирна и то прикривају разним притисцима и приступима по систему „шаргарепа и штап”. Далеко смо ми од некаквог трајног решења проблема Косова и Метохије.
