НИШТА НИЈЕ ГОТОВО

Пише: Рада Комазец

 

 

Курти се осећа врло моћно и чини му се да му ништа не стоји на путу остварења сна о такозваној великој Албанији. Индоктринацију и опседнутост великоалбанском идејом осећа истим жаром као студент деведесетих прошлог века и данас као премијер привремених институција у Приштини. Жртве његове сумануте идеологије су Срби, невини људи којима пуни казамате, али не преза ни од оружаних сукоба да би остварио свој циљ. Ту свакако рачуна на непрекинуту везу између Приштине и Запада који подржава устројство и трансформацију „ОВК” у легалну војну формацију. Без финансијско- материјалне помоћи Запада и војно професионалног ослонца на Нато, сан о независном Косову и „великој Албанији” распао би се као мехур од сапунице. Ако некада буду остављени од Нато дочекаће свој крај. Јер, ништа није готово. Бављењем „ОВК” захтева посебан рад као и о злочинима које су починили њихови припадници према српским цивилима и припадницима државне службе на окупираном подручју Србије. Будући да је комунистички систем вредности био у кризи и није могао или није хтео одговорити Албанцима, препустио им је да раде шта им је воља. Уместо вредности утемељених на југословенском идентитету израженом кроз синтагму о братству и јединству југословенских народа и народности, Албанци су тражили увек више и више и поштовали само своје. Тежња и све агресивније тражење самосталности исказује се посебно шездесетих година прошлог века, а већ уставом из 1974. ударају темеље парадржаве, јер су добили републичке атрибуте у Републици Србији. Запад уз помоћ Нато отима територију међународно признате суверене државе Србије и поклања српску територију Албанцима. Међународно призната држава Србија има право да успостави уставно правни поредак на целој својој територији и то је оно што Курти никада не би требао да сметне са ума. Ништа није готово. Његова самовоља и терор ће трајати док га Запад подржава, а то неће бити вечно, јер ништа није готово. Политички процеси су промењиве категорије и оно што је било јуче не мора да буде сутра. То Србија најбоље зна јер су се њени савезници из Првог и Другог светског рата окренули против ње и одузимају јој део територије због својих стратешких или неких других интереса. У Европи је на делу ревизија историје и благонаклон однос према злочинима који су почињени у нацистичко-фашистичком периоду Другог светског рата, а народи појединих фашистичких творевина данас се јавно поносе са злочинима својих предака и фашистичком идејом без било каквих санкција. Било би наивно мислити да је фашизам поражен. Великоалбанска идеја је делимично реализована у Другом светском рату, јер су Албанци одмах стали уз силе Осовине а за узврат добили територије које сматрају делом свог пројекта „велике Албаније”. Курти истрајно негује свој уходани наратив и не може се третирати као опсесија екстремне деснице већ став премијера привремених институција у Приштини или премијера Косова, како га доживљавају и ословљавају најмоћније западне земље. Неалбанско становништво, а посебно Срби, препуштено је малтретирању свих врста, прогону, хапшењу, политичком процесуирању пошто су све институције на Косову у служби политике. Курти љуља ионако крхки мир на КиМ. Када су силе Тројног пакта повеле кампању против демократије и против комунизма, те агресивним мерама нарушавале мир у свету, остале велике силе биле су попустљиве према њима, несхватајући домете и размере нацио-фашистичког милитаризма. Такво понашање дела великих сила довело је до нових експанзионистичких захтева сила Осовине и локалних ратова. Темељ нацистичке идеологије представљала је расистичка замисао о ширењу немачког животног простора на Исток на рачун словенских народа. На краћи рок се та идеологија манифестовала као прокламовани циљ окупљања свих земаља где живи немачка мањина у јединствену државу ‒ Велику Немачку. Нацистичка влада у Немачкој је постепено и једнострано одбацила одредбе Версајског уговора, баш као што је Курти одбацио Бриселски споразум, и започела с поновним наоружавањем у сврху постизања циља – Велике Немачке оружаним путем. Један од узрока Другог светског рата је и слом предратног економског поретка утемељеног на слободној трговини, јер се већина држава након Првог светског рата окренула протекционизму и аутархији, што је било плодно тле како за међусобне сукобе, тако и за економску нестабилност, која ће се одразити у великој економској кризи. Данас на Косову имамо чињеницу да Курти забрањује слободну трговину. Док је тада велики број земаља инсистирао на дипломатији као једином средству решавања међународних спорова, а у јавности тих земаља доминирао пацифизам и тежња за нереаговањем на провокације које би могле да изазову нови глобални сукоб, Хитлерова Немачка је прву директну акцију кршења Версајског поретка предузела 1936. године, углавном симболичким гестом слања Вермахта на леву обалу Рајне, која је претходних година била демилитаризована. Недостатак било какве реакције на ту провокацију је нацисте уверило како ће и убудуће моћи да предузму сличне кораке. Због благонаклоног односа Запада према Куртију који је прекршио Бриселски споразум, не само одбијајући да формира ЗСО већ полицијским заузимањем севера Косова и Метохије, што је у супротности са поменутим споразумом. Исто тако, у супротности је са свим међународним актима и међународним правом да се ствара парадржава на територији суверене, међународно признате државе Србије са међународно признатим границама и Косовом и Метохијом као интегралним својим делом. Али, ништа није готово.