Представници Српске листе са Палмером и Коснетом о резултатима избора и дијалогу Београда и Приштине
Из Брисела је Приштини упућена порука да је ушла у уговорну обавезу да успоставе Заједницу српских општина, а накнадна одлука уставног суда не значи да се од формирања може одустати. Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за РТС да је питање је да ли ће ово упозорење Брисела наићи на очекивану реакцију у Приштини и да ли ће Заједница српских општина бити реализована.
Милован Дрецун је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да је ова порука Брисела покушај да се припреми наставак разговора између Београда и Приштине, да се избегне кључна препрека на том путу и у наставку разговора – то је формирање ЗСО.
“Питање је да ли ће ово упозорење Брисела наићи на очекивану реакцију у Приштини и да ли ће Заједница српских општина бити реализована”, додао је Дрецун.
Поред тога, како каже Дрецун, питање је и због чега нису усклађени ставови званичног Брисела са ставовима специјалног изасланика за дијалог Мирослава Лајчака.
“Мирослав Лајчак покушава да наметне нову методологију разговора, а то је да ништа није догооврено док све није договорено. Што значи да питања која су већ решена, као што је ЗСО, да се гурну у страну све док се не постигне финални свеобухватни споразум и да тај финални споразум треба да решава ова питања”, објашњава Дрецун.
Указао је да све оно што се дешава са Бриселским споразумом директно утиче на поглавље 35 у преговорима Србије са ЕУ. “То питање је од двоструког значаја и оно мора да се реши”, каже Дрецун.
“Оно што је добро у оном што је Стано рекао је потврда да косовски уставни суд није донео одлуку да се обуставља формирање ЗСО, напротив, одлука тог суда је да ће се Заједница српских општина формирати на основу Бриселског споразума, али да нису усклађени сви принципи са такозваним косовским уставом и да се то може исправити доношењем законске одлуке владе”, рекао је Дрецун.
Подсетио је да је у принципима који су договорени 2015. године записано да влада треба да донесе директно примењиву уредбу о ЗСО и да се тог тренутка Заједница српских општина сматра формираном.
“Из понашања Приштине до сада ми видимо да она заправо неће да формира ЗСО и ту је кључни проблем. Са наше стране је веома јасно речено, нема напретка у разговорима док се не формира ЗСО и ми нећемо прихватити да нам Лајчак наметне тај став да ништа није договорено док све није договорено”, истиче Дрецун.
Нагласио је да ту поруку треба да чује покрет Самоопредељење, јер се од њих очекује да ће формирати власт, као и Аљбин Курти који је на челу тог покрета.
“Он одбија да прихвати изборну вољу српског народа на Косову и Метохији, бар је то до сада радио и каже да неће да узме у обзир Српску листу када буде формирао привремене институције у Приштини. Он је тај који са Вјосом Османи захтева ревизију Бриселског споразума управо у делу који се односи на ЗСО, жели преиспитивање неких од одредби споразума о економској нормализацији”, рекао је Дрецун.
На питање има ли назнака да се ту нађе неки компромис, да се најпре формира косовска влада и да се настави дијалог, Дрецун каже да му се чини да ЕУ покушава да пожури и убрза ставри.
“Треба сачекати прво да се формира та извршна власт да видимо како ће се одвијати ситуација са избором председника. Они могу да формирају такозвану владу, да имају већину, али да се после саплету код избора такозваног председника и да немају потребну већину и то онда води у нову политичку кризу”, рекао је Дрецун.
Поручује да због тога треба сачекати да се формирају институције.
“Да видимо кога ћемо имати са друге стране стола, какви су његови ставови и да видимо да ли је уопште вреди разговарати. Ако неко од 2013. године одбија да формира кључну ствар која је предвиђена у Бриселском споразуму, како да верујемо и у доброј вери разговарамо са приштинском страном”, закључио је Дрецун.
