Таписерија о најважнијем боју у средњем веку у Европи

 Таписерија  у предворју собе која је припадала краљици Марији Медичи. Наш професор са Сорбоне случајно наишао на велико откриће. Таписерија је димензија пет и по метара са три и по метра

 

 

Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шeнoнсо на Лоари, у централној Француској, историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невероватно откриће – монументалну таписерију Косовског боја. – На коментару који се налази уз таписерију о томе шта она представља пише да је то Косовска битка из 1389. године, пише ко су учесници битке, али и да је то најважнија битка у средњем веку у Европи. Пише још и то да је поводом те битке, француски краљ Карло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској у част победе хришћанске војске над Турцима и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом – наводи византолог, професор на Сорбони у Паризу др Бошко Бојовић. У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадала краљици Марији Медичи (1575 –1642). Византолог, дугогодишњи професор на катедри за историју на чувеној Сорбони, Бојовић каже да се не зна од када је таписерија у дворцу, који је током дуге историје мењао власнике, а од 1913. године је у поседу индустријалаца, породице Меније, која га је претворила у музеј. Он указује на то да је посреди несумњиво дворска таписерија, вероватно с краја 16. века. Такве таписерије, а она је димензија пет и по метара са три и по метра, није себи могао да приушти неко ко није са двора. Оне су, каже рађене као кућа, месецима, некад и годинама, и то је јако много коштало. Огромну и веома скупу таписерију је, према речима кустоса, наручила француска краљевска кућа, јер се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи. У средишту таписерије је приказан патријарх Спиридон који благосиља хришћанску војску, док турска војска одступа на слоновима. У то време, у Европи, једино су их они користили. У доњем делу се налази сцена одсецања главе цару Лазару, а ту је представљена и кнегиња Милица. Изнад таписерије је наведено да је на њој приказана Косовска битка која се одиграла 1389. године, а испод таписерије је управа дворца поставила још једна натпис на којем је записано: – Да је за ову таписерију знала Мадлин Олбрајт, можда не би бомбардовала Србију. Претпоставља се да је таписерија откупљена на некој аукцији и да је у дворац стигла пре десетак година, а према неким индицијама, други део таписерије се налази у приватној колекцији Ива Сен Лорана– каже професор др Бошко Бојовић. У покушају да нешто више сазна о пореклу и наручиоцу таписерије, Бојовић се запутио у белгијски град Оденард, где су у 16. и 17. веку биле огромне ткачнице, мануфактуре, у којима је радило више од 100.000 људи. На основу рада извесно је да је таписерија из тих фландријских ткачница, где, каже, постоји не само леп музеј посвећен њима, него и огроман архив где се налазе хиљаде уговора са именима наручилаца таписерија. Највероватније постоји и уговор о томе ко је наручио таписерију „Косовски бој“, али такво откриће захтева велико истраживање. З.Влашковић