Зa пет година одржано 57 изложби

До сада су одржали 57 изложби. Један од њихових циљева је да афирмишу младе уметнике који живе и стварају на Косову и Метохији. Желе и да афирмишу Приштинску школу сликарства. Она представља пресек савременог српског сликарства друге половине 20. и прве половине 21. века на Косову и Метохији У априлу ће се навршити пет година од повратка Галерије уметности Приштина на Косово и Метохију, тачније у Грачаницу, где је сада њихово привремено седиште. У поменутом периоду њихова излагачка делатност била је изузетно богата и разноврсна – одржано је 57 изложби. Поменућемо неке од њих; изложбе из галерије Матице Српске и Народног музеја Србије, изложба из Удружења „Лада”, најстаријег ликовног удружења у Србији које је основано 1903. године, а оснивач је Надежда Петровић. Ту је и изложба организована са Факултетом драмских уметности из Београда. Када су питању самосталне изложбе, издвојићемо изложбу академика Светислава Арсића Басаре, као и изложбе Милоша Шобајића, Милана Цилета Маринковића, Велизара Крстића, Предрага Драгојевића.

– Од поменутог броја прегршт је самосталних изложби младих уметника са Косова и Метохије. Затим смо имали групне изложбе релевантних институција уметности и културе, односно релевантних галерија и музеја из остатка Србије, али и самосталне изложбе остварених академских уметника из Србије и региона. У нашем раду руководимо се политиком да имамо ова три набројана сегмента у својој излагачкој делатности – казао нам је директор Галерије уметности „Приштина” Небојша Јевтић.

НА КиМ ЖИВЕ ВАЈАРИ, СЛИКАРИ, ГРАФИЧАРИ…

Према његовим речима, паралелно са овим сегментима, њихов циљ је да афирмишу младе уметнике који живе и стварају на Косову и Метохији – да буду њихова одскочна даска. – У протеклих пет година имали смо десетак изложби управо тих младих уметника. Трудимо се да то не буду само уметници са простора централног дела Косова и Метохије, већ и из других крајева. Имали смо изложбе два уметника из Штрпца, два из Косовског Поморавља, три уметника са централног Косова, два уметника са севера КиМ. То су вајари, сликари, графичари – кажe Јевтић и додaje: „Такође, желимо и да афирмишемо Приштинску школу сликарства. Ту идеју имао сам две, три године пре званичног повратка галерије на простор КиМ. Она представља пресек савременог српског сликарства друге половине 20. века и прве половине 21. века на Косову и Метохији. То је наша копча или мост са средњовековним сликарством, и ми смо дужни да то представимо”. Јевтићева идеја била је, као историчара уметности, да из њиховог фундуса, кроз избор 30-40 слика, прикаже то савремено стварајуће сликарство КиМ, и да нађе ту везу са средњовековним сликарством. Реч је о фундусу који је настао у последњих 30 година кроз ликовну колонију „Видовдан”, а кроз коју су прошли сви наши релевантни српски уметници у последњих 70 година, пре свих оснивачи академије у Приштини. – Приштинска школа сликарства на тим сликама види се кроз акценте културног наслеђа, кроз акценте са фресака, акценте косовског пејзажа и то, пре свих, у стваралаштву Зорана Јовановића Добротина, Зорана Фуруновића, Петра Ђузе, Ервина Ћатовића, Хилмије Ћатовића и других, али пре свега на прву поменуту тројицу, јер су они носиоци тог поетског ликовног чина – каже Јевтић. Чување од заборава ове школе је важно, јер неки од њих више нису живи, неки су отишли у пензију и та школа се полако гаси. – Они који су дошли после њих не настављају ту поетику коју су наследили, јер има утицаја са стране. Долазе асистенти и професори из других градова, из других школа. Ми смо желели да наставимо ту школу тако што ћемо је промовисати на изложбама и укажемо да та Приштинска школа сликарства може да се мери раме уз раме са школама из Београда, Ниша, Новог Сада, али и са већим градовима земаља у региону. Изложбу, поред горепоменутих, чине и слике млађих сликара који овде живе попут Милоша Митровића, Филипа Ристића, Маје Тодић, који су прави настављачи те школе – казао је Јевтић и додао да имају велику жељу да ту изложбу организују у некој од европских престоница. Поменута изложба прошле године организована је у МТС дворани у Београду, и са том праксом ће се наставити ове и наредних година.

СВАКОГ МЕСЕЦА ЈЕДНА ИЗЛОЖБА

У години за нама Галерија уметности „Приштина” организовала је 17 изложби и директор каже да је и у овој години њихов план да сваког месеца имају барем по једну изложбу. У првој половини фебруара изложбом радова Роберта Димитријевића из Лесковца започели су нову изложбену сезону. Иако се труде да свој рад организују на најбољи могући начин на њихов рад утиче низ околности. Једна од њих је да они не могу, попут других галерија, да имају отворени конкурс за излагање. – Услови у којима радимо много тога диктирају. Поменућу потенцијални проблем са прелазима где може да се деси да неку изложбу не пусте да прође. То значи да ми не можемо да гарантујемо уметнику, који би се јавио на отворени конкурс за излагање, да може имати изложбу за годину дана, на пример. Не можемо ништа да гарантујемо – казао нам је Јевтић и додао да постојећи план за сада функционише, али и да су га прошле године премашили за пет додатних изложби које су организоване ван Грачанице. Галерија уметности „Приштина” има устаљене програме и то су изложбе са њихових ликовних колонија „Видовдан” која се увек организује 25. јуна, и „Јесен у Призрену”, која се организује 17. марта, и којом се обележава погром из 2004. године. Затим, изложба која се организује првог јуна и на којој излаже прошлогодишњи добитних награде „Лонгин”. Ове године ће то бити изложба Данила Вуксановића из Новог Сада, и њом званично почињу „Видовданске свечаности”. Када су планови у питању Јевтић најављује за март месец укупно три изложбе: прва је изложба фотографија и старих разгледница из Будимске епархије, затим већ поменута изложба 17. марта и изложба из фундуса Галерије савремене уметности из Ниша. После поменутих изложби следи јун и изложбе везане за обележавање Видовдана, а на јесен изложба „Приштинска сликарска школа” гостује у Бања Луци и Нишу. Биће ту и две изложбе уметника са Косова и Метохије, изложба професора у пензији Веселина Рајовића који припада Приштинској школи сликарства. У плану је и изложба наше кустоскиње, младе сликарке Милице Костић. Програми које организује Галерија уметности „Приштина” заједнички су са Домом културе „Грачаница, јер користе њихов простор и заједно потписују програме. На крају нашег разговора Небојша Јевтић, директор Галерије уметности „Приштина”, цитирао је реченицу свог пријатеља сматрајући је есенцијалном за наш опстанак на КиМ: „Култура је једина наша истинска слобода у овом тренутку”.

– Једино кроз културу можемо најслободније да се изразимо. Ми смо изгубили неке друштвене институције које су ван сегмента културе и које су функционисале као и остале институције у Републици Србији. Ту можемо да видимо како један народ губи своју везу са матицом. Култура још није дошла до тога и управо кроз културу имамо нераскидиву нит са нашом државом. То покушавамо да задржимо и да се кроз културу осећамо као било који други грађанин Србије – казао је Јевтић. М.Чанковић