ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ ЧУВАРА И РИЗНИЧАРА СРПСКЕ РЕЧИ И КУЛТУРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Трбинина у Удружењу књижевника Србије поводом 65. годишњице „Стремљења“ – чаосписа за књижевност уметност и културу у издању „Панорама – Јединство“
„ Улога Стремљења јесте планска и циљана брига о култури, језику и писму српског народа на Косову и Метохији. Стварање литературе данас на Косову и Метохији значи нешто посебно, не само један вид изражавања изузетне уметничке лепоте стваралаштва, већ и једну обавезу настављања чувања писане речи, културе и идентитета као темеља народа. На том путу Јединство је са својим издањима већ девету деценију у мисији и на стражи. Верујем да ће, уз Божју помоћ, тако и да остане“- рекала је на трибини, између осталог, директорица новинско идзавчаке куће „Јединство-Панорама“ и уредница часописа „Стремљења“ Рада Комазец
У препуној сали Удружења књижевника Србије у Београду, у лепој и емотивној атмосфери, одржана је трибина посвећена 65. годишњици првог периодичног косовско -метохијског часописа за књижевност, уметност и културу „Стремљења“ у издању новинско -издавачке куће „Јединство-Панорама“. Тим поводом просторије УКС -а су биле попуњене поштоваоцима часописа, књижевних и ликовних стваралаца, љубитељима писане речи и делатницима у домену културе чија се књижевна штива и ликовни радови налазе у „Стремљењу“. Такође, поводом јубиларне годишњице „Стремљења“ представљен је најновији двоброј овог часописа. Догађај је извођењем косовских песама увеличала анђеоским гласом етно појац Вера Столић, а своје стихове казивали су косовско-метохијски ствараоци и остали сарадници овог часописа. ( Милица Лилић Јефтимијевић, Лела Марковић, Оливера Будимир, Снежана Теородопулос, Иван Лаловић, Владан Ракић, Ратко Стоиљковић, Радомир Стојановић, Гордана Симијоновић, Наташа Радосављевић, Милан Лукић, Зорка Бојовић и други). Трибини је присуствоовао проф. др Бошко Сувајџић, заменик председника Удружења књижевника Сргије ( УКС-а). Он је овај догађај такође увеличао читањем „Михољданске беседе“.
На почетку трибине, књижевник Видак Масловарић рекао је уз остало да се протерана из Приштине издавачка делатност Панорама –Јединства уздигла се као птица Феникс борећи се за цивилизацијске тековине човечанства, права на језик и културу. Он је подсетио на то да ова издавачка кућа већ 80 година издаје лист „ Јединство“- једини српски лист на Косову и Метохији , који се упркос тешкоћама дистрибуира у све српске средине на Косову и Метохији.
„Јединство Панорама“- чувар српског језика, ћирилице и српског идентитета
Узимајући реч директорица „Панорама“ – Јединство и уредница часописа „Стремљења“ Рада Комазец опширно и инспиративно је говорила о настанку, развоју и улози првог периодичног часописа за културу, књижевност и уметност „Стремљења“. Поздрављајући присутне на трибини истакла је да јој је задвољство да су се сви окупили у просторијама Удружења књижевника Србије, који је назвала храмом културе, нагласивши, при том, да су врата овог удружења увек отворена за „Јединство-Панорама“. Она је подсетила да новинско издавачка кућа „Јединство Панорама“ опстаје, упркос бројним недаћама с којима се суочавала и суочава.
– Драги пријатељи, даме и господо, браћо и сестре, драги песници, сарадници часописа Стремљења, велико ми је задовољство да могу вечерас да вас поздравим овде у овом храму културе, чија су врата увек отворена за „ Јединство Панорама“ и исто тако за све ствараоце са простора Косова и Метохије. Као руководилац и човек поносна сам на нашу новинско издавачку кућу која, упркос свим недаћама и забранама, опстаје, борећи се за цивилизацијске тековине човека и друштва.
Иза наше куће стоји ботага традиција вредна поштовања, предан рад, професионална сарадња са ауторима и оно што је најважније, очување језика и писма као темеља идентитета сваког народа – истакла је Комазец. Она је подсетила на то да часописи и књиге, упркос савременим трендовима нових технологија, остају непроцењено благо и национално добро.
-Упркос новим технологијама, часописи и књиге остају непроцењено благо и национлано добро, а концепт наше издавачке куће био је и остаје публиквање стваралаца са Косова и Метохије. Часопис „Стремљења“ је место где се 65 година сударају поезија, проза, погледи, рецензије, критике, есејистика, баштина , ликовна уметност и стапају у јединствену целину тежњом за истинским стварањем и инспирацијом.
Ја ћу се само мало вратити у прошлост, да вас подсетим како је настао часопис Стремљења. Шездесетих година прошлог века лист „Јединство“ се већ приближавао пунолетству, а ствараоци који су већ били окупљени око културне рубрике“ Јединства“, предложили су Добрици Ћосићу, који је био у посети „Јединству“, да би желели да се направе часопис за књижевност, уметност и културу, што је он прихватио и помогао релизацију те идеје . Први уредник „Стремљења“ је био Раде Николић, а издавачки савет су сачињавали универзитетски професор Владета Вуковић, Веља Тадић и Хилми Агани, јер тада је „владало“ братство и јединство. Оно што је јако важно поментути је да је часопис „Стремљења“ африрмисао и албанске књижевнике, јер уколико прелистамо пожутеле странице „Стремљења“ наћи ћемо циклусе песама албанских књижевника. Већина вас зна да су после другог светског рата Срби градили и стварали све институције на Косову и Метохији, па тако и институције културе од позоришта , литерарних часописа и свега другог. У највећој згради Приштини која је надвисила околону, светлила је српска реч, ризничар и чувар ћирилице и сви новинарски и књижевни кругови развијали су се све ове године око „Јединства“. Ми смо до 1999.године били највећа и најзначајнија новинско- издавачка кућа јужно од Београда. Онда су дошле те најтеже године за српски народ на Косову и Метохији и за“ Јединство“. Увек понављам, а рећи ћу и вечерас овде, мада већина вас то зна, то јесу биле најтежи дани за „Јединство“, али најхуманији и најплеменитији дани живота и рада новинара „Јединства“ који су показали највећу храброст, чисти образ и хуманост. Када је већина српског народа прогнана са Косова и Метохије и све институције из Приштине, једина српска институција која је остала било је“ Јединство“, казала је, уз остало, Комазец. Она је подсетила на то да су новинари „Јединства „ поред професионалног посла у тим тешким условима помагали престалим Србима, односећи им храну, лекове и остале потрепштине.
– Новинари“ Јединства“ су тада, поред свог професионалног посла одлазили, код преосталих Срба, односили им лекове , храну и остале потрепштине , јер то је било време када се губила глава за српску реч, а они су колико толико могли да се крећу уз помоћ пропусница КФОР-а. Дакле, они су остали у Приштини све док им КФОР није наложио да напусте Дом штампе и да им он више не може гарантовати безбедност. Ми смо тада пребацили наше седиште на север Косова и Метохије и верујем да већина вас зна да смо прошле године у мају избачени из наше редакције и у Косовској Митровици-истакла је Комазец, додавши да је судбину листа „Јединство“ пратила и судбина часописа Стремљења и свих издања и публикација наше новинско издавачке куће.
Часопис „Стремљења“ има стамено место у српској књижевности
Рада Комазец је говорећи о „Стремљењу“ нагласила да овај часопис има стамено место у српској књижевној периодици на целом српском говорном простору.
-„ Стремљења „ је чаосопис који је обезбедио стамено место у српској периодици и наставио да излази у заиста тешким околностима. Појавом самог часописа „Стремљења“ отворено је раздобље у коме књижевна делатност Срба на Косову и Метохији добија организован карактер у коме се јавља читав низ нових књижевних имена са препознатљивим књижевно -стилским изразом, са различитом уметничком естетиком и концепцијом што је последица специфичног убрзаног развоја књижевне свести и укуса. И управо појавом „ Стремљења“ креће ренеснаса српске књижевности. Шездесет пет година овог првог српског књижевног часописа на Косову и Метохији обележило је незаборавно време стварања и сазревања нове српске књижевности на косметском поднебљу, али и рађања и афирмација младих, талентованих стваралаца.
И овај најновији број сведок је креативног рукописа који се гаји на његовим страницама. Богаство његовог садржаја видљиво је из броја у број, а доноси обиље прозних и поетских прилога, есеја, портрета писаца, баштине и информација –рекла је уредница и директорица Комазец. Она је, такође, подстила да „Стремљења“ баштине српска дела непролазне вредности пре свега Срба с Косова и Метохије, који су како је истакла у домену културе и уметности изуетно надарен народ и прилаже та дела на олтар европске цивилизација и да се стваралаштву Срба дивио и Гете.
-Посебно сам поносна на рубрику долазници у којој објављујемо младе ствараоце који се тек хватају у ликовно и литерарно коло. Ту су прилози и зрелих уметника који одишу посебним сензибилитетом и надахнућем настале на колонијама северно и јужно од Ибра. Све оно што се ствара на Косову и Метохији, заиста има посебни дар и посебну инспирацију. Свесни дуговечнсоти литературе и културе, а ктраткотрајности једног људског живота однедавно смо увели и рубрику Трагови , да подсетимо младе генерације на ствараоце који су пре нас живели и стварали и из броја у број их објављујемо. Улога Стремљења јесте планска и циљана брига о култури, језику и писму српског народа на Косову и Метохији. Стварање литературе данас на Косову и Метохији није само уобличавање лепе уметничке речи , него много више од тога, очување језика , писма , културе као и идентитета нашег народа. На том плану, у тој мисији, Једиснтво је са својим издањима већ девету деценију на стражи у мисији и ја се надам да ће уз Божју помоћ тако да и остане- нагласила је Комазец.
Заменик Удружења књижевника Србије проф. др Бошко Сувајџић казао је да му је велика част да присутвује трибини поводом великог јубилеја часописа „Стремљења“
-Заиста мије част да присутвујем значајном јубилеју и свака част што сте остали и опстали у околностима какви јесу. Треба много речи захвалности да се искаже за то што и овим часописом и свим својим делатностима проносите српску реч и стихове и баштину. Задовољство ми је да се у часопису налазе и људи које сам познавао, сјајни књижевници и песнци – рекао је уз отало проф. др Сувајџић.
На страницама „Стремљења“ сви значајнији културни ствараоци
Говорећи о часопису „Стремљења“ песник и бивши уредник „Стремљења“ Радомир Стојановић, је такође подсетио на прве године излажења часописа.
-Када се шездестих година прошлог века на Косову и Метохији појавио знајачајни број књижевних стваралаца, указала се и потреба за формирање једног књижевног часописа који ће књижевницима тог поднебља значити књижевни дом за све оно што представља оргиналност и новину. Часопис је формиран и оквиру „Јединства“ и ево све до ових дана под тим покровитељством траје. Сама чињенца да траје 65 година довољно говори о значају часописа“ Стремљења“, о његовој дуговечнсоти препознатљивости, рекао бих и младости, јер је успео да кроз та прошла времена окупи најмлађе ствараоце да их одржи и афримише. Часопис је у првом реду тежио да афирмише стваралаштво Косова и Метохије, али и да одржи отвореност према другим срединама, народима и њиховим културама. Неговао је је и представљање страних писица , њихових дела и свега онога што је значило новину на светској књижевној мапи. Због свих тих вредности, часопис је постао значајан , цењен и препознатљив у свим српским срединама и шире-рекао је Стојановић. Он је подсетио на то да нема ни једног значајног српксог писца с Косова и Метохије, али и сада већ бивших југословенских република да се нису нашли на страницама овог часописа. Стојановић је, такође, подсетио на то да „Стремљења“ додељује значајану књижевну награду “Лазар Вучковић“ за најбољу објављену песму у часопису изнмеђу два сусрета, у част трагично настрадалог младог косовскометохијског песника чије име награда носи.
Најновији двоброј часописа је антологијски
Песникиња и књижевна критичарка Милица Јефтимијевић-Лилић честитајући јубилеј часопса „Стремљења“ истакла је да уметност која ниче на косовскометохијском поднебљу је дар од Бога.
-Уметност која ниче из косовско-метохијског поднебљу из косовскометохијске земље – то је тај дар који је Бог нештедимице делио свима који се тамо рађају или који тамо одлазе. Има нешто у тој земљи што нико други не разуме. Разумемо ми који смо с ње протерани. Ми смо осетили посредништво нечег вишег, јачег, божијег. Зато се треба борити за све што је тамо написано и записано да доспе до шире јавности, да се чува као што су се у средњем веку чувала житија која су била извор и једини знак живота српске елите. Тако треба чувати сада умотворине савремених ствараоцоа. Она је нагласила да је Рада Комазец наставила линијом великих славних уредника часописа и да га је очувала и подигла на један већи степен.
-Рада је наставила на линији великих и славних уредника овог часописа, Радета Николића, професора Вука Филиповића, Владимира Цветановића, Радомира Стојановића… очувала га и подигла за још виши степен- рекла је Јефтимијевић-Лилић. Она је додала да се још као студент први пут дошла у сусрет са часописом и да је он подстицајно деловао на њено књижевно страралаштво.
– Сва најзначајнија књижевна имена из целе Југославије су осећала велико задовољство и престиж да им текст и поетско штиво изађе у „Стремљењу“. А ми који смо тамо стасавали, ми смо учили од тих великих стваралаца, и развијали се и тако је то била једна дивна симбиоза и младоста и дара, али и искустава. У овом броју за који могу рећи да је антологијски број има изванредних песника. Свуда се провлачи тема слободе, тема свести о томе да се мора бранити оно што је наше. Ми смо свесни да смо мали, али и дубок народ који има дубину у историјском и диховном смислу. Овај часопис управо то потврђује, да људи са Косова и Метохије носе један посебан дар, који је апсолутно одраз тог простора, те диховности , зрачења тих манастира и на крају те трагике која се тамо одвијала. И многи текстови сведоче о томе. Сви смо овде у духу једно и у свести нам је да имамо шта да бранимо и да имамо чиме да се поносимо-казала је Лилић. Говорећи о најновијем двоброју часописа, она је посебно истакла младог песника Жарка Миленковића који отвара овај двоброј и есеј о књизи Александра Лаковића аутора Ђорђа Јевтића. Она је такође истакла да су „Стремљења“ часопис који сведочи о врхунској уметности.
Догађај је извођењем косовских песама увеличала анђеоским гласом етно појац Вера Столић, а своје стихове казивали су косовско-метохијски ствараоци и остали сарадници овог часописа. ( Милица Лилић Јефтимијевић, Лела Марковић, Оливера Будимир, Снежана Теородопулос, Иван Лаловић,Владан Ракић, Ратко Стоиљковић, Радомир Стојановић Гордана Симијоновић, Наташа Радосављевић, Милан Лукић Зорка Бојовић и други). Трибини је присуствоовао проф. др Бошко Сувајџић заменик предсеника Удружења књижевника Сргије ( УКС-а).Он је за ову прилику казивао стихове „ Михољданске беседе“ коју је написао приликом посете Великој Хочи.
Своје утиске о промоцији и овој вечери изнели су и присутни:
-Гордана Ђорић, успешна предузетница из Приштине навела је да је специјално на ову промоцију дошла из Лапљег Села. „ Колико год било тешко, због свега што се издешавало и српском народу и часопису који дели судбину народа, предивно је бити међу својима и слушати косовски мелос и стихове песника“- истакла је Гордана. Љиљана Сталетовић, бивши новинар „Јединства“ и публициста уз захвалност директорици Комазец на овом окупљању а присећајући на времена проведеног у Приштини није крила задовољство промоцијом првог косовско -метохијског часописа. Бранка Џудовић је казала да је ово била вече за памћење које тера сузе на очи, истичући да се диви енергији уреднице Комазец под чијом је диригентском палицом све ово организовано. Зоран Радовић се пожалио да је кратко трајало и да би могао сатима слушати инспиративне говоре оних који су представљали „Стремљења“ као и дивне стихове и песме у извођењу младе Приштевке.
С.Ивковић
