Традиција дуга више од 60 година

Тренутно имају 80 чланова, уз подсећање да су пре сукоба бројали чак 400. Руководилац КУД-а Драган Ћирковић истиче да није лако опстајати у постојећим условима, али најважније је да је рад друштва настављен, да деце има и да се традиција наставља

 

 

У тешким временима, попут ових којима сведочимо више од 25 година, очување једног народа, између осталог, огледа се и кроз неговање културе и традиције, односно свести о томе ко смо, шта само и где припадамо. Управо наведеним водили су се и некадашњи чланови КУД „Бранко Меденица” из Косова Поља, који су се након одласка Срба из ове вароши окупили у суседном селу Угљару и обновили рад друштва. Свих ових година чувају име свог друштва и своје вароши, кроз песму и игру краја одакле потичу. Руководилац КУД „Бранко Меденица”, Драган Ћирковић, каже да се на свакој проби понавља деци колико је важна традиција, све оно што су нам преци оставили и да је задатак свих нас, свако на свој начин, да то чувамо од заборава. Оно што истиче као другу важну ствар јесте да деца на фолклору барем на тренутак заборављају услове у којима живе. – То је нама главни циљ, да чувамо своје богато наслеђе. У прилог томе казаћу да ми имамо посебну кореографију коју изводимо „Игре из централног Косова”. Она је настала после вишегодишњег истраживања терена од Вучитрна до Урошевца и Новог Брда и Штимља – каже Ћирковић.

KОРЕОГРАФИЈА „ИГРЕ ИЗ ЦЕНТРАЛНОГ КОСОВА”

– Дете док вежба фолклор, поред те свести да ради нешто врло важно и да мора и тај понос на сцени да се види, оно стоји право, води рачуна о играчима са обе стране, учи да пева, игра, и у тих сат и по колико траје час вежбања, оно је максимално усредсређено на то што ради. Значи, уз све што смо до сада поменули, деца постају растерећена од заиста сурове свакодневице где слушају вести о безбедности, тешким условима живота, али и од телефона, таблета и компјутера – додаје Ћирковић. Аматерско Културно-уметничко друштво „Бранко Меденица” из Косова Поља основано је давне 1964. године и ове године ће, по традицији, пригодним концертом обележити 62 године рада и постојања. Основано је као железничко КУД. Једину паузу у раду имали су 1999. године и трајала је две године. Чим се створио и минимум услова, обновили су свој рад. Према речима Ћирковића, тренутно имају 80 чланова, уз подсећање да су пре сукоба бројали чак 400 чланова. Он истиче и да није лако опстајати у постојећим условима, али најважније је да је рад друштва настављен, да деце има и да се традиција наставља. – Имамо три категорије: ветеране, сениоре и јуниоре. Имамо и најмлађе чланове које зовемо петлићима и то су малишани од седам до 11 година, који тек уче прве кораке. Реч је о деци из општине Косово Поље, значи Угљара, Батуса и Бресја – казао нам је Ћирковић и додао да су финансије њихов највећи проблем, али и да се увек нађу људи који желе да помогну попут локалних самоуправа Косово Поље и Грачаница. Наш саговорник објашњава да онда када је основано као Железничко културноуметничко друштво имало је подршку железнице. Сада тога нема јер нема већих фирми које би покривале трошкове друштва и били спонзори, али уз добру вољу све постижу и сналазе се. Често трошкове сносе и сами родитељи са којима, истиче Ћирковић, имају изузетну сарадњу.

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ АРНО ГУЈОНА

Када је ношња у питању у КУД „Бранко Меденица” истичу да имају ношњу за сваку кореографију, али и напомињу да њу треба стално обнављати јер се услед ношења њени поједини делови хабају. За то немају средстава. – Нешто смо успели да спасемо из просторија у Косову Пољу, али је део пребачен у Лепосавић од стране старијих колега који су тада били у друштву и који су то успели да спасу, па смо и део те ношње вратили. Морам да поменем и да смо у пар наврата добили, односно реализовали добре пројекте. На пример, од Међународне организације за миграције добили смо помоћ од 11.780 евра и за сав новац купили смо ношњу, озвучење, а касније смо добили и хармонику – прича нам Ћирковић и наставља: „Од Арно Гујона, односно његове Хуманитарне организације „Солидарност за Косово” добили смо велику помоћ у износу од 64 хиљаде евра коју смо у сарадњи са ОШ „Угљаре” употребили за изградњу спортске сале, где се окупљамо и вежбамо. До тада смо вежбали у ходнику школе или учионици где је знало да се окупи и 120 наших чланова. Од исте организације добили смо и ношњу у вредности од пет хиљада евра, као и плаћену комплетну кореографију што је подразумевало долазак компетентних људи да са нама на њој раде”. У КУД „Бранко Меденица” не заборављају све оне који су им током протеклих година помагали а једни од њих су НВО „Женски кутак” из Косова Поља, на челу са Снежаном Станојевић. Они су највише учинили, прича Ћирковић, када је у питању поновно покретање рада друштва, али и много помогли у финансијском смислу. – Све пројекте које сам поменуо не бисмо могли да реализујемо без помоћи невладиног сектора, односно НВО „Женски кутак”, посебно наглашава Ћирковић. Када су гостовања у питању, наш саговорник за прошлу годину издваја учешће и наступ на семинару у Охриду. Рекао нам је да је 2025. година била мало скромнија од претходних што се путовања тиче, али и да је наступа било широм Косова и Метохије. М. Чанковић