НАТО И ДАЉЕ СЕЈЕ СМРТ ПО НАШИМ ПРОСТОРИМА

 Одлука о ваздушним ударима на СРЈ, донета је без одобрења и одлуке Савета безбедности УН, што је био преседан. Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи a уништено je и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга… Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље. Година 2023. обележила је највећи пораст броја нових случајева дијагностифицираног рака, први пут у једној години откривено је преко четири хиљаде нових случајева малигних болести на Косову. Од 2021. стално изнад 2.000 нових случајева оболелих од карцинома

 

 

Навршило се 27 година, од 24. марта 1999. године, када је НАТО почео бомбардовање Савезне Републике Југославије без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута. За НАТО директни повод бомбардовања је био 15. јануар 1999. године у селу Рачак, у сукобу припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и припадника тзв. ослободилачке војске Косова (ОВК) када је убијено 45 терориста, што је од стране косовских Албанаца и шефа мисије ОЕБС-а на КиМ пензионисаног америчког генерала Вилијама Вокера, представљено као „масакр недужних албанских цивила”! Прве НАТО ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.55 када је страдао војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника. Прва жртва новог дана био је 21-годишњи Саша Стајић, млади војник из Београда, који је страдао на стражи у кругу даниловградске касарне „Милован Шарановић”.

БОМБАРДОВАЊЕ БЕЗ ОДЛУКЕ СБ УН

СРЈ је нападнута као наводни кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.55 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи. Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу… Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500, а рањено је и повређено више од 12.500 особа, од којих 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није претрпео „никакве жртве”. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

ЦИВИЛИ И ЦИВИЛНИ ОБЈЕКТИ МЕТЕ

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина њих, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом, а само на Косову и Метохији је гађано 113 места са уранијумским пројектилима. Бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати. Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 39 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише најшири степен аутономије.

ВИШЕ ОД 2.100 СЛУЧАЈЕВА НОВООБОЛЕЛИХ ОД КАНЦЕРА НА КИМ

Бројне стручне екипе из Европе и света, из области атомске енергије, радијације и здравства, које су боравиле на Косову од 2000. до 2004, испитујући присуство отровног осиромашеног уранијума, који је био у муницији НАТО-а са којом су бомбардовани циљеви на Косову, упозорили су тада да ће алармантна епидемија пораста канцера, због уранијумског загађења на Косову, бити после две деценије од бомбардовања. То се већ дубоко остварило. Од пре пет година број случајева новооболелих годишње од малигних болести на Косову је стално изнад 2.000 што је веома алармантно. Док је 2023. година обележила највећи пораст броја нових случајева дијагностифицираног рака на Косову, први пут у једној години откривено је преко четири хиљаде нових случајева малигних болести. То су званични подаци Клинике за онкологију у Приштини за 2025. годину. Дужи низ година после бомбардовања Југославије 1999. године, на Косову се годишње бој новооболелих кретао око 1.200 са сталном тенденцијом пораста. Та бројка новооболелих од канцера од 2021. године је стално изнад 2.000.

– На Косову се број нових случајева рака повећава по стопи од око 5% сваке године – каже директор Онколошке клинике Универзитетског клиничког центра Косова у Приштини, Илир Куртиши. Он објашњава да је овај тренд резултат неколико фактора, укључујући загађење всздуха, пушење или неуравнотежене исхране. Међутим, нико у Приштини од клиника, института и Министарства здравља никада није ни поменуо да је уранијум узрок наглог броја скока новооболелих од малигних болести. Напад на путнички воз у Грделичкој клисури је изведен 12. априла 1999. године то не чине јер су чланице НАТО – пријатељи Косова и Албанаца. Број случајева малигних болести на Косову у 2025. години остао је исти као и 2024. године, изнад 2.000. Међутим, постоји тенденција повећања броја случајева код особа млађих од 50 година, подаци су из јануара 2026. године Онколошке клинике Универзитетског клиничког центра Косова у Приштини. Број нових случајева малигних болести које захтевају лечење у овој клиници остао је на око 2.100 пацијената. Описујући 2025. годину као годину пуну изазова, Куртиши је рекао да се очекивани животни век пацијената са малигним болестима повећао и да то повећава потребу за више услуга, више третмана и више прегледа. Куртиши је рекао да постоји пораст броја случајева новооболелих од малигних болести међу људима млађим од 50 година, док је дошло до смањења броја случајева међу онима старијим од 60 година. Према подацима Клинике за онкологију у Приштини најчешћи карциноми на Косову су и даље рак дојке код жена, рак плућа код мушкараца, колоректални карцином и карциноми гениталних органа код жена. Забрињава и то да се број нових случајева малигних болести код деце на Косову у току године креће од 55 до 60, а пацијенти су у узрасту од 28 дана до 18 година. Најчешће су акутне леукемије, посебно акутна лимфобластна леукемија, затим лимфоми, тумори мозга, солидни тумори, тумори костију итд. Сличне бројке су и на те З. Влашковић