Шарање јаја воском традиција која се чува и преноси

Ш У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Васкрсу, који је у овом крају познатији под називом Велигдан, домаћице у Ораховцу и Великој Хочи иду чувајући традицију украшавања васкршњих јаја воском. Та техника познатија као ,,шарање јаја” вековима присутна у Метохији, до рата присутна и у Призрену и Пећи, преноси се са колена на колено и у свакој кући бар по једна жена, девојка или девојчица зна да ,,шара јаја”.

,,СТРАШНИК” И ,,МЛАДАВЕСТА” Пошто је процес спор и сем времена изискује вештину и смирење, за шарање јаја се одваја период дуг три недеље. Почиње се шарањем првог јајета у ,,средопосну среду” тј. среду у средини четврте седмице Великог поста, која се у цркви назива и Крстопоклона недеља. На првом јајету у рану зору те среде се нашара крст или више мањих крстића, и то јаје се назива чуваркућа, крсташ или страшник. То јаје симболично има улогу заштитника дома од свих неприлика и непогода и од њега се ,,страше” нечастиве силе. Страшник се на Велики четвртак прво офарба и њиме се деца помажу по лицу унакрст да би била здрава. Офарбани страшник се износи из куће у поље када је велика грмљавина, јер се верује да ће винограде и остале усеве заштитити од града и других временских непогода. Остала јаја се шарају наредних дана све до Великог четвртка када се та нашарана јаја фарбају, тј. боје. Још једно јаје које има своју симболику сем страшника је и ,,младица” или ,,младавеста”. На њему је насликано лице девојке, која је млада и украшена накитом који су носиле младе на дан венчања у Метохији. На полеђини овог јајета је нашарана плетеница. То јаје се давало и даје мушкој деци и младићима до женидбе и оно је својеврсни благослов да се једног дана младић ожени и настави лозу. Ако се младић не ожени на време, мајка младицу однесе у цркву, спусти на икону, и помоли се да јој син у што скорије време донесе младу (снају) у кућу, која ће јој рађати унуке.

ШАРАЉАЈКА

У овом крају се очувала и посебна алатка за шарање јаја воском – шараљајка. Традиционално је праве мајстори у породици Милић у Великој Хочи и у породици Мојсић у Ораховцу. Шараљајка има дрвену дршку од прута винове лозе, на чијем врху је, око танког металног кљуна, намотан памучни конац натопљен воском. Део намотан памуком са металним кљуном изгледа као глава птице и он се приликом шарања с времена на време ,,храни” воском и загрева на свећи како би се восак топио и преко кљуна наносио шаре на јајету. Трагови воска на јајету ће после фарбања остати у боји јајета, а остали део ће се обојити у црвено. Мотиви који се шарају су разноврсни. Сем крстова шара се разноврсно цвеће са посебно украшеним листовима, различитим латицама и пупољцима, шара се грожђе, листови лозе, шарају се птице, лептири, рибе… Шарају се различити украси који се могу пронаћи на деловима ношње или на иконостасима православних храмова, а уз шаре се понекад исписују имена деце којима су јаја намењена, или васкршњи поздрав ,,Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе”. Домаћице некад користе шаре од ранијих година, а оне искусније стално измишљају и нове шаре па је свако јаје право уметничко дело. За неку шару је потребно десет минута, а за другу сложенију и пола сата, али ако се шарају јаја из љубави и уз молитву ова вештина није тешка.

РАДИОНИЦЕ ШАРАЊА ВАСКРШЊИХ ЈАЈА

Последњих година за технику шарања васкршњих јаја воском је заинтересовано све више младих људи, посебно девојчица, па је професорица српског језика из Ораховца и новинар нашег листа Оливера Радић на позив неколико удружења одржала радионице шарања јаја воском у више места широм Србије. Две радионице су одржане у Београду: једна у организацији ХО ,,Метохија за младе” у Храму Св. Јована Владимира на Медаку, а друга на Звездари у просторијама Удружења ,,Траг векова”. Трећа радионица је одржана у Храму Св. Илије у Сремској Каменици, а четврта у Храму Св. Николаја у Белегишу. На радионицама је било од тридесет до шездесет учесница, а негде су ову технику дошли да уче и дечаци и момци. Неке радионице су биле и хуманитарног карактера, па су учесници радионица одвојили новац за куповину шараљајки и тако помогли породицу која их производи у Великој Хочи, а део новца је намењен васкршњим даровима за децу Ораховца или за фрескописање цркве у Ораховцу. Пета радионица је одржана у Средњошколском центру у Лапљем Селу. У одрганизацији подружнице Друштва за српски језик под називом ,,Српска Грачаница” и професорице српског језика Иване Арсић радионица је одржана и у Средњошколском центру у Лапљем Селу, у уторак, 31. марта. Шарање јаја су учили ученици и професори средњих школа у Лапљем Селу. Свака шара на јајету има своју симболику и уско је повезана са нашом вером и традицијом, објаснила је Оливера Радић, која је умеће жена из њеног краја преносила присутнима на радионици. – Мотиви на јајима су најчешће цвеће и лишће а то је нешто што имамо у храмовима на иконостасима, то су мотиви које имамо на бошчама које су жене носиле, на везовима на кошуљама. Тај крст који је у турском ропству био забрањен, он се чувао на јајету. Ако свештеник није могао да дође у кућу, онда је домаћица чувала кућу тим јајетом, јер је шарајући тај крст и бојећи то јаје у боји Христове крви, она сваки пут изнова давала завет Богу да су они Божији и да је Бог тај који ће их заштити. Тако се вера чувала – казала је Радић. Професорица српског језика и књижевности из Лапљег Села Ивана Арсић је рекла да је веза између језика и традиције увек била нераскидива. – Пре месец дана одлучили смо да оснујемо своју подружницу Друштва за српски језик под називом ,,Српска Грачаница” и окупимо све професоре српског језика и књижевности. У разговору са Оливером Радић дошле смо на идеју да она, као наша колегиница, буде наша гошћа и покаже како се шарају јаја на традиционалан начин. На задовољство професора и ученика Средњошколског центра дошло је до овакве организације. Има нас доста, ми бисмо волели да нас има још више, али с обзиром да је настава у току, довољан је и овај број наставника и ученика – рекла је Ивана Арсић. Шарање васкршњих јаја у свакој породици представља посебну радост, а средњошколци у Лапљем Селу заједно са својим професорима потрудили су се да савладају и ову технику која захтева и стрпљење, али и креативност.

ШАРАЊЕ ЈАЈА У ДРУШТВУ И РАЗМЕНА ИСКУСТАВА

Последњу радионицу је Оливера организовала са благословом пароха ораховачког јереја Милана Станојевића у Ораховцу. На радионици је учествовало 14 девојчица, које су училе да шарају јаја воском и исто толико жена из Ораховца и Велике Хоче које годинама негују технику шарања јаја воском. Ово сабрање у сали Парохијског дома је уз дружење имало за циљ усавршавање технике, размену искуства, а јаја која су нашарана биће даривана храмовима и манастирима у ораховачком крају. Шарање васкршних јаја представља симбол васкрсења, новог живота и победе над смрћу, где љуска јајета симболизује гроб из којег је Христос васкрсао. Црвена боја у коју се јаја боје, симболично је боја Христове крви, али и боја радости Васкрсења. С. Ивковић