Поклон Св. Стефана Дечанског краси крипту где су мошти Св. Николе

 Мошти Светог Николе су у Бари пренете из Мале Азије у 11. веку, од када је ово место постало место ходочашћа хришћана из целог света. Српски владари у средњем веку били велики дародавци базилике Храму Св. Николе где се чувају његове мошти. Капела од сребра и злата из Новог Брда, коју је базилици даривао краљ Милутин није сачувана, али је урађена реплика исте

 

 

Пола Србије, кажу, слави крсну славу Светог Николу, а oнa друга полoвинa иде на ову крсну славу. Свети Никола Мирликијски Чудотворац је један од најзначајнијих хришћанских светитеља и његов култ је јако развијен код Срба који га поштују, славе и моле му се и у добру, а посебно у разним животним недаћама. Многe цркве и манастири широм Србије, укључујући и простор Косова и Метохије посвећене су Светом Николи. Недавно смо боравили у италијанском граду Барију, где почивају мошти Светог Николе, у базилици у којој се осим католичког налази и православни олтар. Присуствовали смo литургији коју четвртком богослуже руски православни свештеници, крај кивота са моштима великог светитеља. Наша радост је тим била већа јер протицао Велики ускршњи пост и тог четвртка служена је литургија позната у православљу као пређеосвећена литургија, или како се још зове, пређеосвећени дарови, која има посебно место када су у питању литургије које се служе у току трајања Васкршњег поста.

BЕЛИКО ХОДОЧАСНИЧКО МЕСТО

Сам сусрет са градом Баријем, који слови и за град фудбала, где је 1991. године српски фудбалски тим Црвена звезда, у утакмици коју су играли против Олимпика из Марсеља, освојио финале Купа шампиона, једну од најзначајнијих својих победа, био је импресиван. Како смо се приближавали обали Барија, који се још назива и градом Светог Николе, трајектом који је испловио из албанског града Драча и пловио око 9 сати преко Јадрана, у видном пољу у једном делу Барија, ближе луци, доминирао је околиш око базилике Светог Николе, где су мошти светитеља. Kренули смо на поклоњење великом светитељу, Светом Николају Мириклијском Чудотворцу. Одушевљење и радост су били тим већи због чињенице да се изнад кивота са моштима Св. Николаја налази велика православна сребром опточена и икона са ликом Св. Николе коју је у 14. веку цркви у Барију поклонио краљ Стефан Урош Трећи Дечански, син краља Милутина, који је данас нама познат као Свети Стефан Дечански чије мошти почивају у једном од најлепших православних драгуља Манастиру Високи Дечани. Ту икону су становници Барија сматрали и сматрају заштитницом овог места, које је преносом моштију Св. Николе овде, из Мале Азије, постало место ходочашћа хришћана из читавог света. Према једном казивању ова икона је рађена према оригиналном лику Светог Николе чија је слика са једног црквеног сабора на коме је био и он присутан била у власништву династије Немањића. На њој се могу видети и краљ Стефан Дечански са сином Душаном и краљицом Теодором. Ова икона се такође сматра посебном светињом и веома мало пута је она изношена из цркве. Осим иконе са ликом Светог Николе ту су и други дарови, које су српски владари даривали у средњем веку граду Барију и базилици где су мошти Светог Николе. Још је Стефан Немања поклањао бројне дарове Барију, а потом и краљица Јелена Анжујска, мајка српских краљева Драгутина и Милутина који је сазидао славни и прелеп Манастир Грачаницу и који је према историјским записима био ктитор средњовековног и моћног Новог Брда где се ковао златни и сребрни новац и вадило злато, које су српски владари такође даривали великим светињама укључујући и место где почивају мошти Светог Николе. Један од најдрагоценијих поклона који су Немањићи даривали Барију и базилици са моштима Светог Николе био је сребрни олтар који је наручио краљ Милутин, a који је рађен од сребра из Новог Брда. Како је забележено у списима из 14. века, ранији мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а капела је била од плоча од мешавине сребра и злата каква се правила само у средњовековној Србији, тачније у Новом Брду. У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом. Међутим, према историјским списима у 15. веку Фердинанд Први, краљ Напуља, претопио је део Милутинове капеле од сребра и злата како би својим војницима дао новац који је дуговао, а може се чути и прича да су и неки бискупи крали и уништавали прелепу од златних и сребрних плоча начињену капелу. Краљ Милутин је даривао и 18 сребрних кандила, али ни oнa нису сачувана као ни олтар јер су у 16. веку претопљена. Како нам је водич пута објаснио, крајем 20. века направљена је реплика српског оригинала те капеле.

KАПЕЛА СА МОШТИМА ЧЕТВРТКОМ ПРЕПУНА ПРАВОСЛАВАЦА

Базилика Светог Николе је, тог четвртка, када смо је посетили, била препуна православних верника. Осим Срба и Руса било је ходочасника и из других православних земаља. Према речима нашег водича тако је сваког четвртка, када се служи по православном обреду, али ово место је посећено и осталим данима. Бројни ходочасници и туристи походе Бари где је незаобилазно место посете и базилика у којој се налазе мошти Светог Николе. Иначе, док траје литургија по православном обреду, Руски свештеници оките кивот и крипту православним иконама. Након литургије, капела где почива кивот с моштима и Икона Светог Николе дар Срефана Дечанског затварају се навлачењем металних решетки, преко којих се могу видети. У крипту где су светитељеве мошти улази се спуштајући се низ степенице где се на самом улазу налазе огромна метална врата, која се у време богослужења отварају. Уласком у базилику могу се видети православни и католички олтар, један поред другог. У црквеној продавници при базилици Светог Николе могу се купити православне иконе и уља, кандила и остало што подсећа на посету овом месту. А у граду Барију постоји и руска православна црква која је такође посвећена Светом Николи, као и Црква Светог Спиридона у којој такође богослуже Руси који су нас удостојили тиме што смо били и у тим црквама и поклонили се пред олтарима, целивали неколико икона за које се верује да су чудотворне. Такође, у Барију једно од места нашег ходочашћа, осим базилике са моштима Светог Николе, била је црква у месту Питањино, недалеко од Барија, где се чува глава Светог архиђакона Стефана и чудотворна икона Пресвете Богородице, дар Грчке православне цркве. Око саме базилике Светог Николе у Барију, главном лучком граду регије Апулија, удаљеног од Рима око 450 километара, смештеног уз део обале Јадранског мора, налазе се бројне продавнице разних сувенира и радњице са италијанским деликатесима, као и кафетерије, те је осећај када се посети ово место заиста предиван укључујући ту и чињеницу да су Италијани гостољубиви и радо дочекују ходочаснике и туристе. А не ретко се од трговаца може чути и покоја српска реч. Српска православна црква прославља 19. децембар као дан овог светитеља, који је у народу познат још под именом Никољдан. Такође СПЦ и српски верници прослављају и дан преноса моштију Светог Николе, 22. маја. Тај дан се још код Срба зове летњи Свети Никола. С.Ивковић