ЧАСОПИС ОТПОРА И НЕУНИШТИВЕ И БУДНЕ СРПСКЕ РЕЧИ

„СТРЕМЉЕЊА” ОБЕЛЕЖИЛА 66 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА У ПОДГОРИЦИ

 

На позив Удружења књижевника Црне Горе и Народне библиотеке „Радосав Љумовић” из Подгорице обележена је 66. годишњица косовско-метохијског часописа за књижевност, уметност и културу „Стремљења”. У предивном амбијенту подгоричке библиотеке одзвањали су стихови сарадника овог часописа попут бруја звона са Дечана и Грачанице, а сваки стих је носио поруку и изазивао аплаузе публике. Часопис „Стремљења” у издању новинско- издавачке куће „Панорама”-Јединство деценијама представља један од најзначајнијих стубова српске периодике. Како је током промоције истакнуто часопис је успео да опстане упркос бројним изазовима, чувајући језик и идентитет као темељ постојања српског народа на Косову и Метохији.

ЧУВАР НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

У својој дирљивој беседи директорица „Панораме”-Јединства и уредница овог признатог часописа Рада Комазец је, пре свега, истакла да је веза Косова и Метохије са Црном Гором нераскидива јер припадамо истом роду и свима нам је колевка Косово и Метохија. Она је навела да постоји дубока, нераскидива нит коју ни једна политика не може прекинути, те да је то нит заједничког памћења, заједничке епске снаге и заједничких предака.

Потом је директорица и уредница Рада Комазец у својој беседи подсетила на значај часописа „Стремљења” у смутним и тешким временима за српски народ на Косову и Метохији.
– Пред вама је нови број „Стремљења”, часописа који већ 66 година исписује летопис нашег трајања на косовско-метохијској земљи. У временима која често покушавају да нас увере у пролазност и заборав, и овај двоброј долази као још једно сведочанство да је српска реч упркос свим недаћама у нашој јужној покрајини неуништива, витална и будна. Наша мисија од првог броја 1960. године са уредником Радетом Николићем остала је непромењива – бити чувар националног идентитета и огњишта око којег се сабирају најдаровитији ствараоци нашег рода. Сваки нови број часописа „Стремљења” је мали споменик култури који пркоси брисању идентитета. То је духовна тврђава и отпор изграђен од стихова, прича и есеја из свих делова Косова и Метохије, али и целог српског говорног простора – рекла је Рада Комазец и наставила:
– Упркос свим тешкоћама ових 66 година обележило је незаборавно време стварања и сазревања нове српске књижевне речи под косовским небом и афирмација младих талентованих стваралаца. Данас је вредност овог часописа препозната на целом српском говорном простору, пре свега, по споју генерацијских и стилских праваца базираних на традицији, а истовремено пратећи актуелни књижевно-уметнички тренутак – истакла је Комазец.
Говорећи о рубрикама у часопису осврнула се на рубрику Баштина и Долазници наглашавајући богатство народног блага Срба на Косову и Метохији. Са посебним поносом је говорила о рубрици Долазници истичући да јој је као уреднику то и најдража рубрика.

ПОЕЗИЈА КАО МОЛИТВА И СВЕДОЧЕЊЕ

Поезија на Косову и Метохији никада није била само уметност ради уметности, она је вид постојања, молитва и највиши облик сведочења. Док историчари бележе датуме, песници бележе дрхтај душе. „Стремљења” не би постојала без сарадника који исписују ове странице. Један од њих песничка громада, Ненад Јеро Раденковић, који је загрмео пред подгоричком публиком. Поред Јера, стихове је говорила и сарадница „Стремљења” Видосава Арсенијевић, која доказује да се реч „не да свезати” и да је перо у њеним рукама јаче од мача.
На Косову и Метохији песник није само стваралац, већ чувар народног памћења и духовни стражар. Једна од њих је млада песникиња и сарадница часописа „Стремљења” Невена Милосављевић из Звечана, која је ганула Подгоричане духовном поезијом. Стихове је говорио и дугогодишњи сарадник „Стремљења” Новица Ђурић из Подгорице.
Лик песника изгнаника са Косова и Метохије једна је од најтрагичнијих и најузвишенијих фигура савремене српске културе. Изгнани песник је онај који најдубље осећа бол сеобе. Један од њих је бивши уредник часописа „Стремљења” и мајстор писане речи, који је обогатио и оплеменио, не само часопис „Стремљења”, него и косовску поезију и културу, песник Радомир Стојановић. Поред његове беседе о часопису, кратко је представљена и најновија његова збирка поезије „Сан и друге песме”.
Стојановић се држи свог песничког „правила”: пише споро, али добро. Свака његова нова збирка надограђени је наставак оне која јој је претходила пошто је ствара писац који пирамидално нараста.
Ова збирка нас дарује особеном, унутрашњом, искошеном, сликовитошћу. Поезија Радомира Стојановића врсни је пример успешне симбиозе традиционалног и модерног, а побрала је аплаузе присутних.
Подгоричани су сагласни да је овај двоброј часописа сведок креативног рукописа који се деценијама гаји на његовим страницама, а да са посебним надахнућем и сензибилитетом одишу слике на страницама „Стремљења” стваране на КиМ а излагане у Галерији уметности „Приштина” у Грачаници.

СУСРЕТ СА ДУШОМ НАШЕГ НАРОДА

Славица Илинчић, директорица Народне библиотеке „Радосав Љумовић” из Подгорице изразила је задовољство што је часопис „Стремљења” обележило баш овде у црногорском храму културе 66. годишњицу постојања.
– Ви нисте само гости, ви сте, чувари и нашег културног идентитета, а ова библиотека ће увек бити ваша сигурна лука – изјавила је Илинчић.
Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе и дугогодишњи сарадник часописа „Стремљења”, између осталог, је казао: „Часопис „Стремљења” и песници са Косова и Метохије доносе нам специфичну емоцију и снагу која се ретко среће. Велика ми је част што сам сарадник часописа који деценијама представља стуб српске књижевности на КиМ, а угостити ствараоце који под најтежим околностима чувају наш језик и писану реч, није само професионална обавеза већ дубока и морална част”.
Директорица Комазец је поклонила Народној библиотеци из Подгорице Народну књижевност Срба у 10 томова, а Српском националном савету монографију Богородице Љевишке и Цара Душана у три тома. Драган Алорић, члан Српског националног савета и уредник српског радија „Ћирилица”, примајући поклон је казао: „Јединство и часопис „Стремљења” су институција од изузетног значаја за сваког нашег човека ма где он обитавао. Ово није било обично књижевно вече, ово је био сусрет са душом нашег народа”.
Иначе, програм кроз који нас је сјајно водила новинарка Драгана Зечевић, почео је и завршио раскошним и специфичним мелосом етно појца и фоторепортера „Јединства” из Грачанице Немање Тодоровића, који је звучао као одјек у каменој цркви.
М. Стојковић