Рана која не зацељује
Навршиле се 23 године од стравичног од злочина над српском децом у Гораждевцу
У четвртак, 13. августа навршиле су се 23. године од крвавог злочина над српском децом у Гораждевцу. На овај датум 2003.године непознати нападачи испалили су 78 метака из аутоматског оружја, пуцајући из заседе на децу која су купала у Пећкој Бистрици, надомак села. Том приликом убијени су Пантелија Дакић (13) и Иван Јововић (19). У овом крвавом тешко су рањени Драгана Србљак (13), Марко Богићевић (12), Богдан Букумирић (14) и Ђорђе Угриновића (20). Злочинци нису приведени пред лице правде
И ове године породице страдалих и мештани Гораждевца окупили се на ову тужну 23. годишњицу крвавог злочина у цркви Пресвете Богородице у овом селу да упуте молитве богу за покој душа Ивана и Панте. Помен је служио епископ викарни новобрдски Иларион уз саслужење јеромонаха Петра из манастира Високи Дечани, призренског пароха Јована Радића и гораждевчког пароха Ненада Нашпачића. Помену су присуствовали и помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, Борислав Тајић, дачански монаси и монахиње из Пећке Патријршије, посланик Нове српске демократије у скпштини Црне Горе, Велимир
Нада у поновни сусрет са Иваном и Пантом у царству небеском
Владика Иларион је обративши се окупљенима на помену страдалој српској деци најпре говорио о значају вере и поновног сусрета са Иваном и Пантом у царству небеском.
„ Драга браћо и сестре, народе божји ево и ове године смо се сабрали да учинимо помен на невино пострадале Ивана и Панта и уложили смо напор да се сви овде заједно помолимо и да додатни напор уложимо да пројавимо своју веру. Господ Христос говори да подвижници задобијају царство небеско. Потребан је напор да се уложи да би се човек суочио са бесмислом смрти, са бесмислом растанка , са бесмислом неправде која делује често да царује у овоме свету. Није случајно написано и певано оно да овај свет у злу лежи. Свет је добрим створен и добар је. У својој основи има добро назначење Створен је као плод љубави божје , да би вечно постојао у загрљају божјем. Створен је да би царовао овај свет у загрљају са нествореним богом, али смо сведоци тога да рака и смрт узима наизглед део нашега живота. Једино чиме можемо да живимо јесте вера, добра вера и вера у поновни сусрет. Сабрали смо се овде 23 година, како се трагедија и злочин на Бистрици десио, када су наша деца изрнављена и убијена и ево можемо да кажемо да смо сада 23 године ближи сусрету и са Иваном и са Пантом. Ја знам да се вама живот тада прекинуо и да он никада неће буде исти као пре тога кад ти смрт и злочин отму дете, али ето молим вас, пре свега родитеље Ивана и Панта и браћу и сестре и сроднике, а и све вас овде да живимо васкрсењем и да време меримо са те тачке, са тачке доласка Христовог“- казао је владика Иларион. Он је позвао окупљене на помену да увиде значај праштања али и и да истрају у томе да очувају своју дедовину.
„А молио бих вас и да васкрсавамо сваког дана , праштањем међу собом . Човек себе затвара у свој гроб када не жели да опрости своме ближњем, када носи тескобу не праштајући своме ближњем. Треба да изађемо из гроба свога бића и усамљености тиме што ћемо да опростимо једни другима, па чак опростите ми то што ово говорим, чак и овим крвницима којима ће бог да суди, свакако. И њима треба да опростимо, да се молимо богу и за оне који нам желе добро и који нам добро чине и за оне који чине зло. Да их господ уразуми , да што мање зла чине и себи и другима. Таква је наша вера. Наша вера сија само лепотом и љубављу и зато је чудесна. Зато ево храма обновљеног овде на овоме месту где није једноставно да се опстане. Упркос свему, ево вас данас овде. Ја се томе дивим. Сваки пут када дођем , када видим да у школи има деце , да ви сте вољни и одлучни да останете на својој дедовини упркос свему. Ја бих вас замолио да останете истрајни у том вашем стремљењу. Знајте да плата божја неће закаснити и благослов божји неће закаснити. Трудите се да очувате своју дедовину. Посебно ову земљу која је окропљена и Ивановом крвљу и Пантовом крвљу. Ето дужни смо и према њима , овде да останемо, да не продајемо јефтино па ако смем да кажем и ту крв наше деце, невино проливену. Она нас обавезује. Нека би благослов нашега домаћина владике Теодосија био са вама, који вас поздравља, шаље своје благослове и моли се Богу за вас и труди се заједно са свештеницима да црква упркос свему опстаје, да расте и напредује. А шаље вам поздраве и благослов и његова светост, патријарх Порфирије , који се моли за Косово и Метохију свакога дана. И свима нам је отворена рана Косово и Метохија и нека би из те отворене ране могли да изађемо у вечни живот , да из ране засија благослов, нека из ране засија исцељење и радост. Живот једино има смисла ако је тежак онда он има своју дубину, а и сама реч каже има тежину. Тако нека би нам бог дао снаге да умемо и знамо као наши стари да носимо тежину живота да би смо осетили кроз то и ону лакоћу , онога јарма Христовог. Каже Христос да је бреме његово лако, али парадоксално ми то лако бреме и благослов, благог лаког бремена осећамо тек када прихватимо тежину и када се суочимо са тежином и смрти и растанка и болести и неправде. Уосталом како је то чинио господ Христос ,који нам је путеводитељ и узор , вечити узор заједно са онима који су до дана данашњег њему следовали , а и ми ако бог да да останемо у тој колони , да прослављамо и у вечности са Пантом и са Иваном једнога у тројици бога и сина и светога духа , а Ивану и Панти нека је вјечнаја и благаја памјат „ рекао је владика Иларион.
Пуцњи у децу били су пуцњи у нешто најсветије
Борислав Тајић је истакао да бол за страдалом децом иако су прошле 23 године не пролази.
„Сабрали смо се и ове године како би смо са породицама Јововић и Дакић са мештанима Гораждевца, заједно са свима овде присутнима поделили бол који не пролази. Прошле су 23 године када је обала Пећке Бистрице натопљена крвљу наше деце. Овде смо заједно у знак сећања на невино страдалу децу , тог страшног злочина који се догодио 13.августа 2003.године. Том приликом смртно су страдали Пантелија Дакић и Иван Јововић, тешко рањени Марко Богићевић, Драгана Србљак, Богдан Букумирић и Ђорђе Угриновић.. Пуцњи у Ивана и Панту и друге углавном у децу и омладину који су се тог дана нашли крај реке у дечјој игри били су пуцњи у оно најсветије што имамо, пуцњи у нашу будућност у детињу невиност у право на живот у опстанак и останак у својим домовима у вековно постојање и трајање на овим просторима. Оно што ову рану чини још дубљом јесте страшна и срамотна тишина међународне правде. Ради се о једном од најтежих злочина извршених над Србима у покрајини након доласка међународне мисије на Косову и Метохији. Починиоци до данас нису пронађени . И то је одговорност и мрља на образу свих оних који су обуставили истрагу са срамним образложењем о наводом недостатку доказа“ казао је Тајић. Он је нагласио да злочин над децом не сме да застари.
„У ситуацији када породице жртава нерешавањем ових злочина, сваког дана трпе нове ране потпуно ћемо бити посвећени сазнавању истине и процесуирању злочина у Гораждевцу, али и у Ливадицама, Обилићу, Старом Грацку, Церници и на другим местима у жељи да све жртве добију заслужено место , породице истину о њиховом страдању, а починиоци заслужену казну. Ми данас са овога места такође поручујемо да злочин над децом застарелости нема. Имена Панте и Ивана, ожиљци Драгане , Марка, Богдана и Ђорђа , вечни су сведоци и опомена пред целим светом. Данашњим окупљањем смо овде да би смо показали да нас такви крвави, беспримерни злочини неће поколебати да се боримо се за наше постојање и опстанак на Косову и Метохији. Доказ томе је видљив, данас овде и на такмичењу деце у меморијалном турниру у малом фудбалу. Гледајући децу Гораждевца у оволиком броју како упркос свему одрастају у овој средини, видимо победу живота над смрћу. И наш опстанак и останак највећи је споменик нашим страдалим дечацима. Имајући у виду неизмерну одлучност и храброст житеља овог краја да се остане на огњиштима Канцеларија за Косово и Метохију владе Републике Србије, од момента прогона и расељеништва од оних трагичних дешавања која су иза нас у свакој прилици посвећена је разумевању потреба и сваком виду подршке житељима овог краја. На самом крају испред Канцеларије за Косово и Метохију у име директора Петра Петковића и у своје име желим да захвалим свима који су данашњим присуством , молитвом, речју сећања чувамо успомену на невино пострадале“ рекао је је Тајић. Он је у име Канцеларије за Косово и Метохију положио и венац крај спомен обележја страдалим Србима са територије Гораждевца и околине, које се налази у центру села.
Истрага затворена због недостатка доказа
Након помена у цркви принете за покој душа Ивана и Пантелије и на њиховим гробовима . У знак сећања на њих и ове године организован је меморијални турнир у малом фудбалу у коме је учествовало више екипа са Косова и Метоихије и екипе из Новог Сада и Бијељине.
Додајмо да је истрагу о злочину на реци Пећкој Бистрици најпре је водио УНМИК. Тадашњи комесар УНМИК полиције, Штефан Фелер казао је да ће „преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце“. Међутим то се није десило. Предмет је 2010.године затворен с образложењем да „истрага није довела до конкретних резултата и потенцијално осумњичених“. У децембру 2018.године ЕУЛЕКС је предао предмет ( тужилачке и судске списе) косовским органима.
С.И.
