ДЕШАВАЊА У СРБИЈИ ИМАЈУ ЕЛЕМЕНТЕ ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

До промена у нашу корист долази сасвим сигурно и то у веома кратком временском периоду. Ствар је само да ми урадимо што је до нас. ЕУ је у фази потпуног распадања и они желе на јуриш да сломе Србију и Србе. Тако да њима репресија Куртија сасвим одговара. Идеја је да се код Срба на КиМ створи утисак да је све узалудно и да се иселе. Како то неко ко је завршио средњу школу и нема ни животног ни радног искуства непогрешиво зна решења за вођене државе о чему тек нема никаквог знања, то је наравно забрањено и питати. Занимљиво је да су највулгарнији посланици опозиције уједно они који сматрају да смо сами криви за све што нам се догодило деведестих, па и за агресију 1999. године. Не смемо калкулисати тиме да ли ће нека изјава бити дочекана аплаузима или негодовањем – рекао је народни посланик Бранко Павловић

 

 

Иако се већина народа у Србији уморила од протеста и блокада и жели мир, део блокадера не одустаје од свакодневног блокирања најпрометнијих улица у градовима и сејања мржње по друштвеним мрежама. О протестима у Србији, штету коју наносе и како се рефлектују на живот Срба на Косову и Метохији и Републици Српској за „Јединство” је говорио председник посланичке групе „Ми-глас из народа” Бранко Павловић

• Да ли онај ко прижељкује сукобе међу Србима има на уму да Срби на Косову и Метохији живе у дуплом страху. Први је непријатељско окружење и немилосрдно опхођење Куртија према њима, а друго је страх од избијања грађанског рата у Србији…?

– Постоји једно двоструко неразумевање и то не само на КиМ него и у Српској. Не само да се не разуме да дестабилизација Србије, сама по себи уноси немир међу наше сународнике и на КиМ и у Српској, него се не разуме да руководство мора бити у добрим односима са Београдом. Управо зато што је локално руководство нужно у сукобу и са Приштином и под притиском западних утицаја, па је због тога апсолутни императив да буде у најбољим могућим односима са Београдом, ко год био на власти у Србији. Оно што недостаје у нашем јавном простору, то је разјашњење да је крах доминације Запада веома близу и да треба бити сасвим смирен, без обзира на појачане притиске и провокације. Управо супротно, они и јесу повећани зато што Западу време цури великом брзином.

• Зашто се овакви сукоби не дешавају међу хрватским и албанским народом и како то да ништа нисмо научили из историје?

– Међу Хрватима и Албанцима то није тако видљиво зато што су они већ покорени народи. Њих је Запад већ ставио под своју чизму и зато нема спољног утицаја да се разлике међу њима доведу до већих друштвених и политичких тензија. Србија и српски народ нису покорени. И зато се ради на подривању и државе и друштва. Око тога се не треба секирати. Они раде свој посао. Оно што је наш посао, то је да објашњавамо замку коју су нам наменили, а задатак власти је да не вуче потезе које усмерава патриоте да буду пртив њених политика.

• Млади људи у Србији јако слобо познају своју историју, а још мање имају емпатије према свом народу. Ко је ту заказао: систем, породица или наставници?

– Мислим да већина младих има патриотска осећања. Они су подлегли преумњивању на начин да им је рушење Вучића приказано као пут у рај. И када се упорно буде радило на њиховој деиндоктринацији све ће доћи на своје место. То што нам је образовни систем поткопан, то је директан ударац страних обавештајних служби и њихово деловање у вишедеценијском периоду. И за то не треба кривити младе. Него онога ко је на власти.

• Да ли је реално да факултети замењују страначке просторије, а да ученици бирају који ће наставник да им предаје?

– Што се факултета тиче сада је стање боље. Има још ту и тамо по неко жариште, али сада је поступање већине професора у складу са закоима, што није био случај пре годину дана. То што деца траже да одлучују ко ће бити директор у школи нам говори да су она одрасла у потпуно ненормалним породицама. А то значи да су њихови родитељи преумњени пре двадесетак година. Реч је о мрежи од медијске, преко професорских до невладиних организација која је упецала душе њихових родитеља. И та мрежа мора да се распара. У међувремену за децу је од највеће важности као део припреме за њихов даљи живот да сносе санкције за своје поступке. Само тако ће се вратити у нормалу, кад им већ њихови родитељи нису дали те кључне лекције из морала.

• Може ли се појавити глас разума да вас не сврставају ни на једну ни на другу страну, ако кажете да желите мир и просперитет у Србији и јединство народа?

– Сви ће рећи да желе мир и просперитет. Проблем је у томе што због мржње у јавном простору ми не разговарамо шта то уопште значи и како се то реализује. Оно што је сигурно, то је да овај систем није добар и да су нам потребне корените промене. Да би се до тога дошло, основно је да се не смемо повлачити под оркестрираним нападима, нити смемо калкулисати тиме да ли ће нека изјава бити дочекана аплаузима или негодовањем. Мора се чврсто држати курс у који се верује. И истина ће победити.

• Како то да блокадери лакше усаглашавају своје политичке ставове са Загребом, Сарајевом и Приштином него сопственом државом и председником своје земље?

– То су елементи обојене револуције. Прво, они уопште не разговарају са неистомишљеницима, па тако ни са представницима власти. Друго, читав концепт је да се обоготворе студенти и да само имамо да их слушамо, па је већ и зато разговор непотребан. Како то неко ко је завршио средњу школу и нема ни животног ни радног искуства непогрешиво зна решења за вођене државе о чему тек нема никаквог знања, то је наравно забрањено и питати. Важно је да не буде блокада образовног процеса и да нема насиља и онда ће и они сами схватити да се мора разговарати.

• Како видите равнодушност међународне заједнице на свакодневно дискриминисање, хапшења и процесуирања припадника српског народа на КиМ?

– ЕУ је у фази потпуног распадања и они желе на јуриш да сломе Србију и Србе. Тако да њима репресија Куртија (не само, али као најистакнутијег данас) сасвим одговара. Идеја је да се код Срба на КиМ створи утисак да је све узалудно и да се иселе. А стварност је да смо ми данас на три године од тога да Француска и Немачка повуку признање тзв. Косова и да се цео напад на нас распадне као кула од карата. zКакав је положај Србије у глобалној структури? – Положај Србије је лошији него пре две или три године. Наша муниција је завршила у Украјини и поред упозорења од стране Русије то се понавља. И као дан то није довољно, понавља се да „ЕУ треба да све купи па са тим нека ради шта год хоће” што се не може тумачити другачије него као пристанак да све заврши у Украјини и да се нашом муницијом убијају руски војници. Генералштаб планирамо да поклонимо онима који су га срушили, а САД настављају да нас газе и угрожавју нам суверенитет. Није захтев према НИС-у напад на Русију, то је напад на наш суверенитет. Нико осим Србије не може да одређује ко може а ко не може да послује у Србији. Газе нас, а ми се повлачимо. То изузетно срозава наш углед у свету. Добро је да задржавамо добре односе са Кином и Мађарском. Изузетно је лоше што одржавамо добре односе са Макроном и Украјином. То је брука и срамота за Србију.

• Уколико дође до промена у нашу корист на глобалном пољу, можемо ли се надати повратку КиМ у уставно уређење Републике Србије?

– До промена у нашу корист долази сасвим сигурно и то у веома кратком временском периоду. Ствар је само да ми урадимо што је до нас. Колико причамо о војном року, али га још нема, а и када се о њему говори планира се бесмислено кратак рок обуке. Добро је и треба поздравити додатна улагања у ПВО, то ће постати снажна одвраћајућа снага наше војске. Оно што не радимо, а морали би, не чујемо нигде које функције државе ми у преговорима тражимо за Србију на КиМ? ЗСО нема никакаве везе са суверенитетом Србије. То је аутономија унутар аутономије КиМ. Када сте чули да неко од наших представника на међународној сцени тражи да војска може бити само Војска Србије на целој територији а то значи на КиМ. Да спољни послови могу бити само на нивоу Србије. Да динар мора бити искључиво средство плаћања и да цела надлежност НБС мора важити и на територији КиМ, да све што гарантује јединствено тржиште Србије мора обухватати и КиМ? Никада. То је огроман проблем. Томе треба додати да не говоримо да је прављење војске на тзв. Косову егзистенцијална претња за нас и да то нећемо толерисати. Ако не будемо радили оно што је до нас, нећемо искористити повољне околности које су сасвим извесне у непосредној будућности.

• Каква је атмосфера у Народној скупштини Републике Србије?

– Осим две посланичке групе, сви остали су се вратили и учествују у раду. „Ми-глас из народа” није ни напуштао скупштину, а сада су и остале опозиционе групе схватиле да смо били у праву и укључиле се у рад. Постоје две групе које и даље обмањују јавност тврдећи да су у бојкоту. Једна је Милоша Јовановића. Они не седе у клупама, али кад дође ред да користе време које им припада, онда њихов представник уђе у салу и искористи својих 20 минута. Тако да је то вид бојкота који се спроводи тако што учествујеш у раду и износиш своје ставове у скупштини. То се нигде у свету не зове бојкот. И Несторовић који такође тврди да бојкотује, али сви посланици те посланичке групе учествују у раду у пуном капацитету. Још увек има простаклука, али је атмосфера укупно прихватљива. Занимљиво је да су највулгарнији посланици опозиције уједно они који сматрају да смо сами криви за све што нам се догодило деведесетих, па и за аргесију 1999. године. Урлају против корупције, али НАТО је такорећи и морао да нас бомбардује. Не знам да ли је реч о шпијунима МИ6, али тако би у скупштини говорили баш шпијуни МИ6, као борбено против власти и корупције, а у другој реченици сами смо у свему погрешили, па дакле нама и треба неки старатељ кад већ не умемо да доносимо правилне одлуке. Важно је да се такве ствари раскринкавају да би и на опозиционој сцени остали само они који завређују пажњу јавности.

• Докле ће издржати наша економија под притиском протеста и санкција НИС-у?

– Наш економски модел је модел неоколонизације. У континуитету од 2001. до данас. И сада долази до својих граница. Блокаде су наравно нешто наштетиле, али није то кључ наших економских проблема. Много је већа штета на пример нанета образовном систему. Санкције НИС-у, као што сам већ рекао су по својој суштини гажење суверенитета од стране САД и ту се показало да руководство нема способности за решавање проблема. Од данас па у наредних десетак месеци ће бити нешто лошије него пре годину дана, али онда улазимо у веома озбиљне проблеме који су нужни у систему макроекономске политике коју смо водили четврт века. И ту ће нам бити потребна сва памет да пређемо на одржив систем са што је могуће мање потреса. Без БРИКС-а тешко да ћемо у томе успети. Р. Комазец