ДОГОВОР СРБА И АЛБАНАЦА БИО БИ И ЛАКШИ И БРЖИ БЕЗ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 – Међународна заједница је, нажалост, у више наврата наступала као фактор који није посредовао, већ је унапред одређивао исход. Искуство нас је више пута научило да понашање Аљбина Куртија не зависи од изборних резултата, већ од политике коју је изабрао као трајни модел владавине. Та политика је заснована на притиску, страху и покушају да се Срби институционално и физички истисну са Косова и Метохије. Блокадери наносе озбиљну и директну штету српском народу на Косову и Метохији и то на више нивоа, који се не виде увек одмах, али се осећају на терену сваког дана – рекла је народни посланик Данијела Николић

 

 

Иако прогнана из родног града Приштине није желела да напусти Косово и Метохију. Њена нова адреса је постала у Косовској Митровици, а убрзо се укључила у политичку борбу за права и опстанак српског народа на КиМ. Данас је као народни посланик и председница Скупштинског одбора за КиМ, представник косметских Срба у Народној скупштини Србије. Данијела Николић о ситуацији на Косову и Метохији, штети коју наносе блокадери нашем народу на КиМ, значају Одбора за КиМ , али и како је бити жена у политици, говори за „Јединство”.

• Дуго сте у политици, а добро познајете албански народ и начин њиховог размишљања. Да ли би се лакше договорили Срби и Албанци од самог почетка да није било уплива међународне заједнице?

Ово је тешко, али важно питање и на њега не треба одговарати површно. Из мог искуства и дугогодишњег познавања прилика, уверена сам да би директан договор између Срба и Албанаца био могућ лакше и раније да није било снажног и често пристрасног уплива међународне заједнице. Не зато што су односи били једноставни или без дубоких историјских оптерећења, већ зато што би обе стране биле приморане да траже одржива и реална решења. Међународна заједница је, нажалост, у више наврата наступала као фактор који није посредовао, већ је унапред одређивао исход. Такав приступ је код албанске стране створио уверење да компромис није неопходан, јер ће кључне политичке циљеве остварити уз спољну подршку. Када једна страна верује да јој време и моћни савезници раде у корист, она нема мотив да слуша другу страну нити да прави уступке. С друге стране, Срби су се годинама налазили у позицији у којој су од њих тражени уступци без јасних гаранција и без механизама заштите на терену. То је произвело дубоко неповерење, не само према албанским политичким представницима, већ и према међународним мисијама које су формално имале обавезу да буду статусно неутралне. Познавати албански начин размишљања значи разумети да је дијалог могућ онда када је заснован на поштовању и јасним правилима. Када се разговор води без „покровитеља” који једној страни даје ветар у леђа, тада се тражи договор који може да опстане. Овако, имали смо процесе који су више личили на наметање него на помирење. Зато верујем да би без таквог уплива било више тешких, али искрених разговора, мање илузија и више реализма. А реалан договор, ма колико тежак, увек је стабилнији од решења које је наметнуто споља и које ниједан народ истински не доживљава као своје.

• Срби су повратили власт у свим општинама са српском већином. Очекујете ли да Курти престане са притисцима, неоснованим хапшењима и процесуирањима Срба, уколико освоји власт на предстојећим изборима?

Искрено – не очекујем. И мислим да би било неодговорно према нашем народу да га било ко обмањује лажним надама. Искуство нас је више пута научило да понашање Аљбина Куртија не зависи од изборних резултата, већ од политике коју је изабрао као трајни модел владавине. Та политика је заснована на притиску, страху и покушају да се Срби институционално и физички истисну са Косова и Метохије. Неоснована хапшења, селективна „правда” и политички мотивисани процеси нису инциденти, већ средство. Чак и у периодима када су Срби имали јасан изборни легитимитет и повратили власт у општинама са српском већином, притисци нису престали. Напротив – у многим случајевима су појачани, управо као одговор на јединство и политичку снагу српске заједнице. То јасно говори да циљ није „владавина права”, како се често представља, већ демонстрација силе и порука да Србима није дозвољено ни да буду политички фактор, ни да се осећају безбедно. Ако Курти поново освоји власт, реално је очекивати наставак исте политике, а можда и њено радикализовање. Посебно јер се притисци над Србима често користе као унутрашњи политички капитал – као начин да се сакрију економски и социјални проблеми и мобилише бирачко тело на националистичкој реторици. Зато је од кључне важности да Срби остану јединствени, да имају јаку институционалну подршку Републике Србије и да се сваки вид притиска документује и износи пред међународну јавност, ма колико та јавност понекад била глува. Наш народ на Косову и Метохији нема луксуз илузија – има само право да опстане и да живи без страха.

• Као српског представника са Косова и Метохије, да ли вас више боле увреде албанских посланика у парламенту „Косова”, или опозиционих у Скупштини Србије?

Као српског представника са Косова и Метохије, морам да кажем да увреде никада нису пријатне, без обзира одакле долазе. Али постоји суштинска разлика. Увреде албанских посланика у парламенту у Приштини доживљавам као део политике која је годинама усмерена против Срба – против нашег постојања, идентитета и права на Косову и Метохији. То је политика која не крије своје намере и која, нажалост, прати реалан притисак на наш народ на терену. Те речи боле, али не изненађују. Много више боли када увреде долазе од опозиционих посланика у Скупштини Србије. Не зато што су „теже”, већ зато што долазе са исте стране – од оних од којих бисте очекивали бар минимум одговорности и разумевања за положај Срба на Косову и Метохији. Када се у Београду релативизује страдање сопственог народа, или се политички поени граде на нападима на оне који бране државне интересе, то оставља дубљи траг. Срби са Косова и Метохије навикли су да трпе притиске споља. Али када се ти притисци претворе у унутрашње нападе, то је оно што највише боли – јер подрива јединство које нам је преко потребно. У таквим тренуцима, моја обавеза је да останем глас оних који немају луксуз политичких калкулација, већ свакодневно живе последице тих речи.

• На челу сте Одбора за Косово и Метохију у Народној скупштини Србије. С обзиром на то да је КиМ најважније национално питање, води ли се на седницама Одбора конструктивна полемика, или је пресликана из скупштинских заседања?

Као председница Одбора за Косово и Метохију, могу одговорно да кажем да је ова тема превише озбиљна и превише болна да би била сведена на пуку политичку представу. Косово и Метохија није дневнополитичка парола, већ питање живота, безбедности и опстанка нашег народа. На седницама Одбора постоје тренуци истински конструктивне полемике – онда када се говори о безбедносној ситуацији на терену, институционалним притисцима на Србе, кршењу Бриселског споразума, положају наше деце, здравства, школства и светиња. Тада се разговара аргументима, чињеницама и одговорношћу, јер свако ко има директан контакт са реалношћу на Косову и Метохији зна да ту нема простора за јефтине политичке поене. Међутим, морам бити искрена и рећи да се у појединим случајевима покушава да се рад Одбора претвори у пресликану атмосферу пленума Народне скупштине. То се дешава онда када појединци у Одбор долазе са унапред припремљеним политичким тезама, а не са жељом да се чује истина са терена. Тада Одбор не виде као место одговорности, већ као говорницу за унутрашње политичке обрачуне. Моја улога, и улога руководства Одбора, јесте да такве покушаје зауставимо и да Одбор вратимо његовој суштини – да буде институционални механизам заштите државних и националних интереса. Косово и Метохија захтева озбиљност, јединство и државнички приступ, а не галаму и политички маркетинг. Аргументована расправа је увек добродошла, па и када постоје различита мишљења. Али граница мора бити јасна: Одбор за Косово и Метохију није место за релативизацију државних позиција нити за урушавање институционалне борбе Србије. Свако ко у тај простор улази мора бити свестан да иза сваке изговорене речи стоје људи који на Косову и Метохији те речи плаћају свакодневним притисцима, страхом и неизвесношћу.

• У којој мери блокадери наносе штету српском народу на Косову и Метохији?

Блокадери наносе озбиљну и директну штету српском народу на Косову и Метохији – и то на више нивоа, који се не виде увек одмах, али се осећају на терену сваког дана. Пре свега, они подривају јединство које је Србима на Косову и Метохији услов опстанка. Док се наш народ суочава са притисцима, хапшењима, институционалним насиљем и сталном неизвесношћу, свака унутрашња блокада државе Србије шаље опасну поруку слабости. Та слабост се у Приштини не тумачи као демократски процес, већ као сигнал да је Србија заузета собом и да је тренутак погодан за нове једностране потезе. Друго, блокадери објективно раде у корист политике Аљбина Куртија. Сваки покушај да се Србија представи као нестабилна, нефункционална или неспособна да води сопствене процесе, директно се користи као аргумент против српских интереса на међународној сцени. Док Срби са Косова и Метохије траже заштиту, блокадери својим деловањем слабе позицију државе која једина може институционално да их штити. Треће, посебно је опасно то што блокадери релативизују питање Косова и Метохије, сводећи га на једну од „политичких тема”, уместо да га третирају као кључно национално и државно питање. За Србе јужно и северно од Ибра, Косово и Метохија није апстракција, већ свакодневна борба за посао, школу, здравствену заштиту и голу безбедност. Када се та борба омаловажава или користи за унутрашње политичке обрачуне, последице су врло конкретне и болне. И коначно, највећа штета је морална. Срби на Косову и Метохији пажљиво прате шта се дешава у Београду. Када виде да неко блокира институције сопствене државе, док они живе под константним притиском, осећај напуштености и неправде постаје још јачи. Зато морамо бити јасни: свако ко својим деловањем слаби државу Србију, директно слаби и Србе на Косову и Метохији. Политичка борба у Београду не сме се водити преко леђа нашег народа који нема резервну државу, ни резервни живот.

• Имате одговорне политичке функције. Како је бити жена у политици док појединци не бирају ни време ни место да заспу политичким и медијским муљем оне који другачије мисле?

Бити жена у политици, из мог личног угла, значи свакодневно бити на испиту из снаге, стрпљења и доследности. То није само борба за идеје, програме и резултате, већ често и борба за елементарно достојанство. Када немате аргументе, неки људи не нападају ставове – нападају личност. Када сте жена, ти напади су често грубљи, личнији и без икаквих граница. Не бира се ни време ни место, нити се води рачуна о породици, деци, или последицама које таква кампања оставља. Политички и медијски муљ којим покушавају да вас прекрију није случајан. Он је знак немоћи. Знак страха од жена које имају свој став, које не пристају да ћуте, које не траже дозволу да мисле и говоре. Такав муљ не служи да вас демантује, већ да вас обесхрабри и понизи. Лично сам научила да је највећа победа не одговорити истом мером. Остати усправан, не изгубити меру и не дозволити да вас претворе у оно против чега се борите. Истина, рад и резултати некад споро, али увек изађу на видело. Бити жена у политици значи платити већу цену, али и имати већу одговорност – према себи, према другим женама које долазе после нас и према друштву које мора да научи да се различитост мишљења не гуши блатом, већ суочава аргументима. Р. Комазец