„ДУАЛИЗАМ“

Пише: Рада Комазец

 

 

Обично пред изборе у стилу великог „демократе“ Аљбин Курти обрати се на српском Србима на КиМ. У наизглед „помирљивом” и „добронамерном” тону, он је повредио, не само Србина, већ сваког пристојног човека. Заправо, Курти се обратио свом екстремном бирачком телу. Прво је рекао да је на „Косову” демократија, што не одговара истини. Да је „Косово” демократско друштво, као што није, Срби не би живели у страху, он не би сугерисао јавно Србима кога ће бирати као своје представнике и да ли ће бити на једној или десет листа, не би гомилао полицијске снаге нити градио бункере по северу… Курти рече да је „Косово” ослобођено јуна 1999. године, али не помену да су наводни ослободиоци прогнали 250 хиљада Срба, а њихову имовину опљачкали и отели. Не рече како су киднаповали и убијали Србе припадници „ОВК” након, како он рече, ослобођења, како су дигли у ваздух аутобус „Ниш-експреса”, како побише жетеоце, а ова хартија је исувише мала да би стао списак злочина над српским народом од 1999. до данас. Север Косова и Метохије је под окупацијом полиције Косова, а он се успротиви представницима Српске листе због њихове најаве да ће овим изборима бити ослобођен север покрајине. Истина јесте да је под окупацијом, а да ли ће успети да се ослободи остаје да се види. Такође је навео да на „Косову” мултиетничко друштво у којем живи 92 посто Албанаца, а 8 посто Срба, Бошњака, Турака, Рома и других, а да се при том не упита шта је са преко 250 хиљада прогнаних Срба. Потом рече да је „Косово” уставни гарант свих права и слобода невећинских народа, што није истина, од права на употребу језика и писма па до безбедности, хапшења и процесуирања по националној основи. Још никог није ухапсио због злочина над Србима, нити уништења и узурпације српске имовине, а Србе хапси чим неко упери прст или баци око на српску имовину. Да се врши дискриминација над Србима видно је на сваком кораку. Закон о странцима, односно уласку и изласку на КиМ, који су донеле власти у Приштини, односи се искључиво за Србе. Граница са Албанијом је отворена и нема контроле, док се административни прелаз са централном Србијом све више стеже. У свом хвалоспеву министра за повратак и заједнице Ненада Рашића, који нема упоришта у српском бирачком телу, набрајао је Курти прозоре, хигијенске пакете, саднице… а у суштини тај министар не обавља свој основни посао, повратак протераних Срба и борба за права српског народа. Питање за Куртија и његовог министра за повратак јесте, колики је проценат Срба повратника? Полиција малтретира и бије српску децу по северу, а Курти рече да су му најважнији мир и сигурност свих грађана па и Срба. И на крају Курти каже: „Ја се залажем за јединство и једнакост. Свакако дуализам здравственог и образовног система није одржив. Потребна је инкорпорација истих и уједињење. Ја то не желим да урадим против вас, или без вас. Током нашег следећег мандата, заједно са свима вама, укључујући и будуће градоначелнике, радићемо на уклапању здравства и образовања у један и једини систем. Сматрам да је могуће бити и легалан, пуноправан у систем који може функционисати много боље”. Пошто Куртија мучи српско здравство и образовање у покрајини ближе ћемо појаснити како је заживело здравство и образовање на Косову и Метохији, у Косовско-метохијској Области. На страницама нашег листа „Јединство” забележено је отварање сваке здравствене станице, сваког алфабетског течаја, високошколске установе… Проблем школства на Косову и Метохији отворен је одмах након ослобођења док су у другим деловима Југославије још трајале ратне операције. Једно од првих одељења које је формирао Извршни одбор Народноослободилачког одбора Косова и Метохије било је Одељење за просвету који је са радом почео у децембру 1944. године. Одбор су већински сачињавали Срби пошто је преко 95 посто албанског становништва било неписмено. Одређени број лица из редова албанског становништва која су у периоду окупације обављала различите дужности у фашистичком апарату, попут секретара, председника општина и чиновника након рата су нашли нови посао у просвети. Комунистичка партија Југославије и Србије опростила је све злочине и колаборацију Албанаца на КиМ са фашистима и они нису имали никаквих препрека приликом запошљавања и школовања, већ су укључени нормално у друштво и били поштованији од осталих грађана, пошто су били писмени. Приликом посете делегације Албанаца Јосипу Брозу Титу тада је један од чланова делегације Ћамил Лужа, 6. априла 1945. године, замолио Броза да се у њихов крај упуте учитељи и професори јер је 95 посто албанског становништва неписмено. Лужа је Брозу рекао: „шиптарски народ je био уз окупатора због своје непросвећености у који га је гурала стара Југославија”. Развој просвете и образовања на КиМ од почетка је представљао изазов за нову југославенску власт с обзиром на то да се радило о простору са најмањом стопом писмености у Југославији и једном од најмањих стопа писмености на европском континенту. Једна од првих великих акција од стране Југославије била је акција просвећивања народа и сузбијање неписмености међу становништвом. Посебно је била екстремно висока неписменост жена која је произилазила из патријархалног племенског карактера ондашњег албанског друштва. Српкиње, међу којима се истицала Латинка Перовић, нису само описмењавале албанске жене, већ су допринеле њиховој еманципацији скидањем зара и фереџа. Простор КиМ спадао је у простор са највећом неписменошћу, а пошто није било кадрова за држање алфабетских течајева на Косову, долазио је малобројни наставни кадар из Албаније, а 90 посто наставног кадра чинили су Срби из Ниша, Пирота, Београда, Новог Сада…, да на алфабетским течајевима описмене Албанце који су се тада и званично звали Шиптари. У току 1945. године наставници, искључиво Срби, одржали су 200 течајева за неписмене на којима се описменило 4.500 Албанаца. Течајеви су се из дана у дан интензивирали тако да је у периоду 1945/46. њихов број утростручен, а број описмењених полазника износио је 29. 266. Године 1948. на Петом конгресу КПЈ Косовско-метохијска Област је спомињана као простор са највећим процентом нешколованих особа међу партијским чланством. Тренд повећања броја течајева и полазника наставља се у наредном периоду а од 1951- 1959. описмењено је 60.000 људи. Након тога професори, углавном Срби, организовали су двогодишње школе за основно образовање одраслих и Радничке гимназије кроз које су одрасли стицали комплетно основношколско образовање. Приоритети КПЈ су били јачање албанске просветне интелигенције у Приштини и повећање броја Албанаца са факултетском дипломом, а задатак на себе је преузела КП Србије и наставно особље искључиво из централне Србије. У тренутку оснивања првог факултета у Приштини 1960. године преко 60 посто становништва Аутономне Косовско-метохијске Области било је неписмено. Потом се 1969. оснива и Универзитет у Приштини чији је почасни доктор наука априла 1975. постао и Тито. Професионално обласно позориште основано је 1949. године и опет га оснивају српски уметници који су имали задатак да траже по Косовско- метохијској Области Албанце који имају склоности ка глуми, како би се представила са радом и албанска сцена, те се тако играла прва представа на албанском преведена са српског „Јазавац пред судом” са ондашњим албанским глумцима аматерима у режији Добрице Раденковића. Дакле, Срби су описменили Албанце на Косову и Метохији и оснивали школе и универзитете а Курти би сада да их угаси. Стање здравства на КиМ је било катастрофално после Другог светског рата. Низак ниво хигијене код становништва условило је да болести дигестивног тракта и инфективне болести буду израженије на простору Косовско-метохијске Области него у остатку Југославије. Област се дуго суочавала са проблемом недостатка висококвалификованог медицинског кадра. Почетком педесетих година косовско-метохијски срезови имали су по једног лекара и то Србина, пошто међу Албанцима није било особа са завршеним медицинским факултетом. Успону медицине у покрајини допринели су, пре свега, лекари из централне Србије, који су поред пружања медицинске помоћи становништву КиМ, учили и обучавали албанске кадрове у области медицине. По налогу Комунистичке партије Србије српски лекари отварају здравствене станице и домове здравља широм Косова и Метохије, који касније прерастају у болнице и клиничке центре. Тако је било са културним установама, привредом и сваким сегментом развоја Косова и Метохије, што је лист „Јединство” веродостојно забележио. Лекари, наставници, инжењери, економисти, учитељи, правници, редитељи, писци, глумци… из централне Србије ударили су темеље развоја и еманципације албанског народа, инстутуција и друштва на Косову и Метохији. Стара и мудра пословица каже: „Помози сироту на своју срамоту”.