Франсоа, сада новокрштени Немања
– Двадесет година сам чекао овај дан и ево дочекао сам – поделио је са нама своје емоције педесетпетогодишњи Француз Франсоа . За свој рад Франсоа Гуруел је добио Златну медаљу за заслуге коју му је лично уручио председник Србије Александар Вучић у Београду
Величанствено и свечано одвијала се света тајна крштења, а појци су били сви присутни у цркви. Француз Франсоа Гуруел из Стразбура прешао је у паравославље крштењем у Великој Хочи. Свечани чин крштења обављен је у Храму Светог архиђакона Стефана у центру Велике Хоче, коју још 1198. године у даровној повељи Хиландару спомиње родоначелник лозе Немањића Свети Симеон Немања, отац Светог Саве. И баш по њему је Франсоа одлучио да понесе име на крштењу. Ту су били Франсоини пријатељи из Велике Хоче, Ораховца и Преоца, његов пријатељ који му је као брат и који живи у истом месту са њим, Иван Срнић, његова дугогодишња сапутница по Косову и Метохији, старија госпођа Доминик, која се прошле године крстила у Високим Дечанима и понела на крштењу име Недељка, као и његов пријатељ из Француске Kристоф.
– Kрштава се раб Божји Немања у име Оца и Сина и Светога Духа, амин – изговарао је парох великохочански Вуксан Kостић, а његов саслужитељ парох ораховачки Милан Станојевић који је водио Немању око сточића са иконом Светог Стефана док је за њима ишао кум Љубиша Ђуричић дугогодишњи Немањин пријатељ и познати винар из Велике Хоче. – Жеља за крштењем се јавила 1999. године за време бомбардовања Србије. Тада сам упознао фамилију Срнић у Стразбуру и пожелео да пређем у православну веру. Следећи корак је било моје упознавање са још једним Србином, Љубишом Ђуричићем из Велике Хоче, такође у Стразбуру, априла 2016. године, а потом и мој први долазак у Велику Хочу. Могао сам да се крстим у Стразбуру, у цркви где ме водио мој пријатељ Иван Срнић, али јa сам хтео да то буде најснажнији и најдубљи чин и да буде на Косову и Метохији. Знао сам да то треба да буде врхунац и ево слава Богу дочекао сам и тај дан – рекао је Франсоа.
– Сад осећам олакшање и дубоко задовољство јер сам завршио процес који траје у мени већ двадесет година. Данас су око мене најбољи пријатељи из Велике Хоче и Ораховца и мој најбољи пријатељ из Стразбура Иван Срнић са којим сам као брат. Заиста људи у Стразбуру мисле да смо заиста браћа. И на моју и његову велику радост Иван је први пут на Косову и Метохији и делимо радост мога крштења и његове посете. Отац Милан, који дуго година познаје Франсоу, је по обављању крштења истакао да је Немања долазећи на Kосово и Метохију спознао Бога. – Наш брат Немања је својом вољом и вољом Божјом прешао у православну веру да буде заједничар Царства Небескога и саучесник на литургији. Посведочио је са нама да је жив Бог. Данас се на земљи радујемо не само ми који смо се окупили око тебе у овоме светоме храму, драги брате Немања, него се на Небу радују и анђели небески и сва небеска војска јер смо данас још једног привели у ред православља, у ред наше Цркве, јер си долазећи на наше Kосово и Метохију заиста спознао Бога и пронашао себе у њему. Хвала Богу, мајци Божјој и свима светитељима јер си показао жртву Богу долазећи да са нама опстајеш на распетом, а надам се и васкрслом Kосову и Метохији – казао је отац Милан. Он је обративши се куму Љубиши рекао да је на њему задатак као духовнику и родитељу да научи Немању о светим тајнама а посебно о светом причешћу. Отац Вуксан, парох великохочански, за разлику од оца Милана није од раније упознат у Франсоину причу, али га је како је рекао, дирнуло то што је одлучио да се крсти у Великој Хочи.
– Драги брате Немања да знаш да си ти поново рођен и да су сви греси које си до сада чинио, на данашњем чину крштења опроштени. Од данас па на даље труди се да живиш богоугодним животом. Kум ће са тобом одговарати пред Господом Исусом Христом. Труди се да будеш пажљив и богобојажљив. Да око себе, својим животом освећујеш људе и да људи који су око тебе виде светлост Христову и светлост Царства небеског. Мени је велика част, као пароху великохочанском. Не знајући Вашу животну причу, дирнули сте ме што сте одлучили да се крстите баш овде у име Оца и Сина и Светога Духа, и да још један печат ударите на Велику Хочу заједно са Вашим кумом. Узели сте једно име, а то име је Немања, а 1198. године Стефан Немања својом повељом први пут помиње Велику Хочу. Ви сте крштењем духовно освећени. Где год идете да стојите чврсто и право. Шта год се у животу дешавало знајте да је то ваш крст, као што је Христос на Голготи свој крст носио – рекао је отац Вуксан. Франсоа Гуруел има 55 година, дошао је из Стразбура где живи са породицом. Већ више пута је доводио своју децу на Kосово, у Ораховац, Велику Хочу, Дечане, Драганац и друге манастире где га раширених руку дочеку. Сваке године обезбеђује по једну или две стипендије за ученике ораховачке гимназије. Такође, поручује производе Срба и српских манастира са Kосова и Метохије и продаје их у Француској. Са својим пријатељима Србима и Французима прикупља новац и подржава разне хуманитарне акције за децу и сиромашне на Kосову. Франсоа је и ове године донео годишњу стипендију за једну ученицу Гимназије Ораховац, Марију Станковић и уручио јој је лично у Ораховцу. Од директорице Гимназије Добриле Витошевић добио је захвалницу за вишегодишњу помоћ школи. На предлог пријатеља је помогао и неке породице у Великој Хочи, а приликом ове посете је са својим пријатељима посетио манастире Драганац, Пећку патријаршију, Дечане и Грачаницу. Иза Франсое стоје бројни пријатељи који му шаљу своје прилоге и тако заједно чине хумана дела нa Косову и Метохији. За свој рад Франсоа Гуруел је добио Златну медаљу за заслуге коју му је лично уручио председник Србије Александар Вучић у Београду. О. Радић