Косово и Метохија нису само простор на карти, то је жива икона нашег постојања

У другу овогодишњу по сету Косову и Метохи ји је у последњим дани ма октобра месеца студенте четврте године Православног богословског факултета ,,Све ти Василије Острошки” у Фо чи и неколико колега профе сора повео декан овог факул тета, отац Дарко Ђого. У неколико дана обишли су више манастира и културних споменика на Косову и Мето хији, али и издвојили време да се сретну са Србима који опстају у Великој Хочи, Ора ховцу, Новом Брду и другим местима. Већина студената је први пут на Косову и Метохи ји па су неки од њих поделили са нама своје утиске. Лука Вешковић из Спужа, је за наш лист рекао: „Први пут сам крочио на свету зе мљу Косова и Метохије и осје ћај који ме је обузео тешко је преточити у ријечи. Као да сваки камен, свако дрво и сва ки дах ове земље шапуће мо литву и свједочи о вјековима вјере и страдања нашег наро да. У Ораховцу смо били до чекани са топлином која гри је душу. Ти људи, једноставни и честити, носе у себи тиху снагу и свјетлост, ону која не долази од овога свијета, не го од Бога. Њихова гостољу бивост и осмијеси, усред те шких околности, показали су ми шта значи истинска радост – она која извире из срца ис пуњеног вјером. Док смо оби лазили наше светиње, осјетио сам да се небо спушта над зе мљу. Фреске које су преживје ле вјекове, мирис тамјана, ти шина молитве – све то је про будило у мени дубоку захвал ност и осјећај да сам дотакао коријен свог народа и своје вјере. Косово и Метохија ни су само простор на карти, то је жива икона нашег постоја ња, наше молитве и наше на де. Са тог пута се враћам бо гатији у срцу, са тишином ко ја говори више од ријечи, и са молитвом: Нека Господ чува наш благочестиви народ на Косову и Метохији и нека нас све уједини у љубави и вјери”. Лукиној келегиници Сањи Малешевић из Билеће, из Хер цеговине, су ,,утисци феноме нални”. „Први пут сам овде и без текста сам остала. Та љу бав која се овдје осјећа и ши ри међу вама који овде жи вите је огромна. Ту љубав ви ширите и нама, људима који долазе овдје, који вас посјећу ју. Ту љубав ми осјећамо чак и у Фочи када нас професори поучавају да треба да дођемо овдје, и она нас је до овдје до вела и све је тако дивно, пре дивно – рекла је Сања и набро јала места која су посетили”.- Посетили смо Дечане, Ораховац, Велику Хочу и до шли у Манастир Св. Архан гела у Призрену где и ноћи мо. Обишли смо и Призрен, идемо на Газиместан, а по по вратку са Косова и Метохије обилазимо и Манастир Црну Реку, Студеницу, Сопоћане… – каже Сања. Сања нам је рекла да је за дивљена Пећком патријарши јом.- Пећка патријаршија ми је некако посебна: тај стил градње, у њој четири цркве, а фреске? И поред тога што су изблиједеле види се та специ фичност њихова. Затим ту су и гробови архиепископа, али и само окружење у којем се манастир налази је посебно – усхићено говори наша са говорница. Сања је за крај послала по руку речима: „Поручујем сви ма да обавезно дођу, да обаве зно посете Косово и Метохију, јер ко једном дође тај се дру ги пут врати. И увијек да се враћамо Светом Косову, да се осети та љубав о којој се при ча и у Херцеговини и у Репу блици Српској”. И студент Стефан Јагодић, је са нама поделио своје ути ске рекавши: „Као што позна ти стихови исписани на ула зу у Цркву Богородице Љеви шке казују: „Зјеница ока мога, гнијездо је љепоте твоје”, та ко смо доживјели Пресвету у славном граду Призрену, али и нашу другу зјеницу, још јед ну живу зјеницу, Ораховац и Велику Хочу. Ниједна заста ва нашег српства не заслужу је да се завијори ако тај вјетар не буде у Ораховцу. Ми смо се тамо осјећали као што се чо вјек у крилу мајчином осјећа, сигурно и топло. Такви су љу ди у Ораховцу. Модре усне од најбољег вина, пјесма која не престаје и љубав која нас сна жи под кровом добрих људи који су нас угостили и каза ли да су њихова врата дома и наша врата. То се ријетко гдје може доживјети и чути, али на Косову и Метохији то је нешто што се подразумијева. Захваљујемо се, ми студенти који нисмо ни слутили да ће мо добити овакве ријечи љу бави прошаптане док се осми јех дјеце гласно чује и гдје се Христово јеванђеље живи. Ако бисте нас питали гдје нам је срце рекли бисмо Ораховац, а Хоча нам тече у крви. Сва ки Србин треба да зна да су ови људи који живе на Косо ву и Метохији управо та тиха вода која бријег рони. Бријег је још увијек ту, али вода, иа ко је тиха не престаје и неће престати да тече док је Ора ховца и Велике Хоче”! Један од професора који је са студентима дошао на Косо во и Метохију, Далибор Пе тровић нам је рекао да су по сете Косову и Метохији важне и због лепоте и монументал ности светиња, али и због све дочења да смо једно.- Први пут сам и у овој Цр кви Светог Ђорђа у Призрену, која ми делује монументал но и ова мала Црква Св. Ђо рђа Руновића је фантастична по свом изгледу, по старини и свједочанство о постојању, али и трајању овог нашег српског, мученог светосавског наро да. Нека моја импресија, од синоћ поготову, (јер смо си ноћ били први пут ушли на територију Косова), оно што сам имао можда неку задр шку или можда више нека кву бригу како тај народ оп стаје, шта је ту што га толико одржава овдје, и можда у Ора ховцу најупечатљивије било. Она дјеца која су онде и ко ја ту сведоче о том васкрсе њу живота, о том трајању нас као народа и тој некој моћи која би могла да буде превас ходно јача и снажнија. Та ве за нашег народа ма гдје год он био, ми говори да то трајање неће бити узалуд и то је оно што ми је веома драго, веома значајно и као Србину и као некоме ко све ово емотивно доживљава. Можда не пока зујем то сада, али је изузет но важно да посјећујемо се, да свједочимо, да смо једно – казао је професор Петровић. Професор Петровић је ре као да им по повратку кући следи интензивније причање о свему на Косову и Метохији.- После повратка кући мој следећи корак је још ин тензивније причати људима о свему овоме овдје, неком сведочанству да ови људи у та ко малом сведоче тако много. И ако Бог да да се опет види мо. Надам се са овим младим људима којима се већ идеје ја вљају, јер млади људи су пуни идеја увјек, видјећемо шта ће испасти од тога. Али надам се да ћу доћи опет, да ћу доћи и с неком другом групом, са дру гим људима. Ја волим да ка жем нека мало преноћи, све док сумирамо утиске, који су емотивни. Можда ви који жи вите овдје и не примећујете те ствари, ту старину, тај камен у Дечанима кад дођете и види те камен излизан од пода на ком се види да је ту неко ишао од ових наших, говорио, био епископ, владао…То треба да се види, осети… – закључио је Петровић. И отац Дарко Ђого је на крају утисцима својих студе ната и колега додао и своје утиске.- Ово је друга генерација наших студената која се на крају или при крају свог шко ловања упутила Светој Земљи Метохије и Косова да види, осјети, доживи оно што смо им ми преносили и оно што ће они преносити будућим по кољењима. За будуће свеште нике и вјероучитељице од жи вотне је вриједности да у току свога академског образовања буду васпитани етосом Лаза реве жртве који и данас живи у Пећаршији, Дечанима, При зрену, Ораховцу, Грачаници… На нама професорима је да их први пут поведемо. Све остало се одвија само: Бог и молитве Светог краља Дечанског, Све тог цара Лазара, Светог Хари тона, саме их враћају овамо и чине да и сами преносе онај жар метохијско-косовског до живљаја стварности, оно сви јетло сазнање о жртви која да је смисао – казао је отац Дар ко Ђого. О. Радић