Нема тог новца који лечи носталгију за завичајем

Додатни ветар у леђа његовој одлуци да се врати, како каже, међу своје, дало му је Министарство здравља Републике Србије које је подржало иницијативу повратка наших здравствених радника из иностранства у отаџбину

 

 

Уназад неко време многи здравствени радници са територије Републике Србије отишли су да раде у неку од западноевропских и скандинавских земаља. Многе је тамо привукла либерализација тих земаља везана за понуду радних места за људе из иностранства у домену здравства и пре свега висина новчаних примања и могућности стручног усавршавања у разним областима медицине. Један од лекара који је кренуо путем својих колега на рад у иностранство је др Далибор Стаојановић, специјалиста опште медицине. Прошле године у мају отишао је у Норвешку, али се убрзо након тога покајао. Како истиче, убрзо након што је отишао и почео да ради тамо осетио је пре свега носталгију за косовскометохијским завичајем где је рођен и одрастао.Он је пре одласка у Норвешку радио у Дому здравља у Грачаници, који функционише под окриљем Министарства здравља Републике Србије. Није се двоумио када је донео одлуку да се врати да поново ради и живи у Грачаници, а то се догодило пре неколико месеци, када се такође у домовину вратило још његових колега укључујући и његову сестру која је такође лекар и која је такође кратко време радила у Норвешкој. Додатни ветар у леђа његовој одлуци да се врати дало је Министарство здравља Републике Србије преко своје Канцеларије за контакте са дијаспором које је подржало иницијативу повратка наших здравствених радника у домовину. Далиборовом повратку обрадовале су се његове колеге али и бројни пацијенти, јер је овај лекар пре свега добар човек који не штеди време да саслуша пацијенте и разговара о проблему до најситнијих детаља, али исто тако који је и врстан стручњак у послу који ради и који с лакоћом уме да одреди праву дијагнозу болести.

РАДОМ У НОРВЕШКОЈ ОБОГАТИО ЛЕКАРСКУ ПРАКСУ

Одлазак у Норвешку, како истиче др Стојановишћ, није била лака одлука, јер је исто као и његова сестра уложио пуно труда за то. Морао је пре свега да научи језик, потом нострификује диплому. Међутим, тај осећај где су ти корени, како каже и тај осећај туђине и носталгије за завичајем није могло ништа да излечи и није било пара које су могле да плате да се та „мука осећаја туђине” превазиђе. – Није битна ни каријера ни новац , јер то не испуњава у оном правом смислу речи душу и срце да тако кажем већ их испуњава тај осећај топлине, како год било, када си међу својима, са својом породицом, пријатељима, колегама, својим народом са којима можеш онако искрено да поделиш и добро и зло. Повратак у Грачаницу за мене није само професионална одлука, већ и емотивна. Рођен сам на Косову и Метохији , овде су моји корени и осећам одговорност да будем део заједнице и допринесем њеном развоју. Љубав према отаџбини огледа се кроз конкретан рад и труд, а не само кроз речи. У Грачаници сам провео близу 15 година свог живота и рада тако да сам не само професионално већ и емотовно везан за Грачаницукаже др Стојановић. – Косово и Метохија су моји корени. Не могу ништ лоше да кажем о Норвежанима и тој држави. Људи су културни, земља је уређена, али опет мени није било“ то то“, да се тако изразим. Заиста сам осећао велику празнину и једноставно речено патио за овом средином овде. Кад сам се вратио било је ипак и оних људи, мојих пријатеља, пре свега, који су ми рекли да сам погрешио јер је пре свега политичка ситуација на овим просторима комплексна. Међутим, таква размишљања ме нису дотицала, јер ја осећам другачије- додаје др Стојановић. Гороврећи о и раду у Норвешкој др Стојановић каже да је ипак то била прилика да прошири своје лекарско искуство посебно у области физикалне медицине, рехабилитације и менталног здравља. -Рад у норвешком здравственом систему омогућио ми је да се упознам с њиховим приступом медицини и организацијом здравствене заштите.То искуство ми је помогло да стекнем нове вештине које сада могу да применим у свом раду овде. Одлуку о повратку донео сам из осећаја припадности и жеље да стечена знања и искуства уложим у унапређење здравствене заштите у свом родном крају. Сматрам да својим знањем могу допринети заједници и помоћи људима који овде живе.Мој повратак и професионални ангажман део су шире подршке здравственом систему на Косову и Метохији. У контакту са институцијама државе Србије, односно Канцеларије за сарадњу са дијаспором при Министарству здравља Републике Србије који препознају значај улагања у медицину и стручни кадар на овом простору. Мој повратак из Норвешке вођен је и жељом да својим знањем и искуствомстеченим радом и животом у Норвешкој допринесем народу и бољој будућности свих који живе наКиМ- додаје др Стојановић уз истицање тога да је одлука о повратку на КиМ пре свега емотивне природе.

СРЕТЕЊСКИ ОРЕДЕН ДОДАТНИ МОТИВ

Присећајући се одлуке да се врати, др Стојановић истиче да га је тиштила помисао да ће можда заузети радно место некоме ко можда чека на посао, јер је након одласка у иностранство његов радни однос био прекинут. Међутим, истовремено знао је да се ситуација у домену здравства знатно променила на боље када је у питању чекање на посао, а пре свега када је реч о лекарима. Иначе, др Далибор Стојановић се ове године нашао на листи људи који су добили Сретењски орден, високо државно признање које додељује председник Републике на Дан државности, на празник Сретење. Иначе Далибор се још као дете истицао пре свега по својој скромности, али лепом васпитању и знању и касније током студија био је један од најбољих студената. – Сретењски орден за заслуге у области медицинских наука за мене је огромна част и признање за сав труд и рад уложен у медицину и бригу о пацијентима. Овај орден доживљавам не само као лично признање, већ и као подстрек за даљи рад у служби здравља на Косову и Метохији. Посебно захваљујем председнику Републике Србије и Канцеларији за Косово и Метохију на препоруци и подршци. Такође,великузахвалност дугујем и својим колегама из Дома здравља Грачаница, који су ме несебично подржали у одлуци да се вратим и срдачно ме дочекали на мом старом радном месту. Грачаница је место са богатом историјом и духовним значајем, али и са великим изазовима. Рад у здравству овде носи посебну одговорност јер је здравље људи приоритет, а услови често захтевају додатне напоре и организацију. Ипак, свестан сам колико је моје присуство овде важно и то ме покреће сваког дана- каже др Стојановић. Говорећи о својим даљим плановима , истиче да му је примарни циљ да настави да ради на унапређивању здравственогсистема и медицинске праксе у Грачаници и шире. -Желим да наставим са стручним усавршавањем и имплементацијом савремених медицинских пракси, како бисмо нашим пацијентима пружили што квалитетнију здравствену заштиту. Такође, планирам да наставим рад н аедукацији младих медицинских кадрова, јер улагање у знање гарантује бољу будућност за све нас- наглашава др Стојановић. С.Ивковић