Примирје

Пише: Рада Комазец

 

 

Иза примирја потписаног у специјалном вагону мар шала Фердинанда Фоша, у шуми Компијен, у Француској, окончан је сукоб сила Антанте и Немачке пре 107 година са 15 милиона погинулих, уништеним земљама, милионима рањеника… Србија је била прва нападнута у Великом рату, а остварила је пр ве победе на Церу, Колубари и у од брани Београда, а и последња за вршила ратне операције. Спора зумом из Компијена је договорен прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавања немачких ратних бродова и подморница. Србија је у Првом светском рату тешко страдала – изгубила је 30 одсто становништва или 1. 450 000 по гинулих, преко 114 000 ратних инвалида и више од 500 000 деце без хранитеља. Земља је економски разорена са штетом процењеном до 10 милијарди златних франа ка. Прошao је, ево, један век од ка ко је српско оружје однело победу у Првом светском рату. Све шта је постојало у арсеналу патњи и мука за те четири ратне године преживели су наши преци. Упркос недовољној опремљености и исцр пљености оружане силе, Србија је избијање Првог светског рата при хватила као неминовност. Први глобални сукоб у историји отпочео је 28. јула 1914. а Србија је изгуби ла готово трећину свог становни штва, што је пропорцијално бро ју становника највећи губитак у Европи и свету. А шта је претходило уласку Србије у Велики рат? Рат је Ср бији наметнут као ултиматум. У то доба огромна већина Срба жи вела је на селу, на малим породич ним имањима која свима обезбеђу ју материјални опстанак и где не постоје велике имовинске разлике између богатих и сиромашних. Због тога нису постојали социјал ни конфликти па су и економска питања у другом плану, а примат се дао национално-политичким и питањима просвећивања и култу ре. Велика политичка и економ ска зависност од моћног комши је Аустроугарске монархије и ње не експанзионистичке претензије на Балкан доводиле су у питање и сам опстанак Краљевине Србије, а после Берлинског конгреса та опа сност је постала све очигледнија па се Србија морала томе супрот ставити. Због тога крајем 19. ве ка српска влада се удаљава од по литике Аустроугарске да би сме ном династија,(Карађорђевићи замењују Обреновиће) дошло и до промене спољнополитичког курса и јаког ослањања на Русију и окре тање према Француској. Аустро угарска је вршила све јачи поли тички и економски притисак на Србију, желећи да Србију присили на потпуну зависност. Одмах по избијању Царинског рата и то ком његовог трајања Србија пре узима организоване политичке и економске мере и јача економски и политички. Међутим, долази до Балканских ратова 1912. и 1913. године у којима Србија у целости ослобађа српски народ који се до тада још налазио под турском влашћу. Под аустроугарском вла шћу је била и Босна и Херцеговина са већинским српским становни штвом. Гаврило Принцип је 28. ју на 1914. године у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског пре столонаследника Франца Ферди нанда. Принцип је био члан „Мла де Босне” чији су циљеви били ује дињење Јужних Словена и ослобође ње од аустроугарске власти. Овај атентат је био један од догађаја који је продубио кризу а Аустро угарска је упутила Србији улти матум у којем је у десет тачака изнела своје захтеве. Српска вла да је прихватила све осим тачке пет која је била у супротности са Уставом Краљевине Србије. Ау строугарска је сматрала да одго вор није задовољавајући и објавила је рат Србији. Прва победа Србије остварена је на планини Цер, али је непријатељ у јесен 1915. године започео нови и силнији напад. Ју ришали су српски пукови на неу поредиво јаче од себе, али узалуд. Повлачење према југу пресекао је нови непријатељ, а онда је остало само једно сурове планине Албаније и пут ка мору. У снежним наноси ма промрзли и гладни на бројним мртвим стражама остали су срп ски војници, а преостали су након натчовечанских мука превезени на острва Крф и Видо. Албанска голгота обележена је и сачекива њем у кланцима и многобројним убиствима исцрпљених српских војника од домаћег становништва у албанским гудурама. Српска вој ска је васкрсла на Солунском фрон ту и у страшним борбама на Кај макчалану где су расејани српски гробови. Дигла се као цвет рамонда који оживи након заливања, иако се потпуно осуши. О угледу који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама бру јао је цео свет. Србија је извојева ла једну од најблиставијих побе да у својој историји. Војска која је била принуђена на мукотрпно по влачење уз огромне људске жртве ослободила је окупирану отаџбину у јуришу који се чинио незауста вљивим. Никада Србија и српски народ као те 1918. године нису имали такву славу и такав углед на светској сцени. Српска победа је опште међу народно признање српском народу и српској војсци, страдању, срп ским жртвама и доприносу Кра љевине Србије савезничкој победи. Очи свих народа из аустроугар ских провинција биле су уперене у Србију, српског краља и војску са за хтевима да се што пре уједине са Србијом и створе заједничку држа ву. Грађењем добрих односа са су седима и Балкански споразум, као и одбрамбени савез са Чехословач ком, Румунијом и Пољском – Ма ла Антанта, а посебно пријатељ ски односи са Француском, чини ли су Краљевину респектибилним фактором у европској полити ци. Са убиством краља Алексан дра нестала је велика фигура срп ског и југословенског поноса и сла ве, а надирући фашизам и наци зам срушили су поредак на коме је била изграђена европска структу ра после Првог светског рата. Да нас док обележавамо примирије на тлу Европе, док гледамо помахни тале хорде фашиста у региону, на оружавање држава и народа као и свакодневне протесте на улицама Србије, присетимо се какво зло до носе ратови и сукоби. Присетимо се голготе и васкрса Србије.