СПИСКОВИ

Пише: Рада Комазец

 

 

Саво, Душан, Драган, Милош, Радован, Тодор…, довољно је да му се ставе лисице на адмиистративној линији са Аутономном Покрајином Косово и Метохија, или пак да бива ухапшен на радном месту у свом дому испред породице, или било где. Зашто? Не зна ни ухапшени, а ни они који хапсе. Тако им је наложено. Од како је 2020. године Аљбин Курти дошао на власт, једностраним акцијама спроводи континуирани терор и прогоне Срба са КиМ. Курти ухапси па онда се прикупљају докази. Куртијевој власти је сумњив сваки Србин. Мимо свих правила и процедура одређује се притвор, а политички се одлучује ко иде у затвор о ко не. Без икаквог основа подижу се кривичне пријаве, предузимају и друге мере укључујући хапшења, притворе и ограничавање слободе и разне друге полицијске репресије. Тужиоци не добијају било какав списак особа за којима се трага, већ их полиција хапси по списку, а након хапшења и испитивања укључују тужилаштво и достављају доказе. Чак је једном приликом председник Социјалдемократске партије Дардан Мољичај критиковао обраћање премијера Аљбина Куртија у Скупштини Косова у којој је Курти изнео 28 имена Срба оптужујући их за организацију и учешће у нередима на северу, рекавши да није на премијеру да води истраге. Након победе Српске листе на локалним изборима кренула је брутална физичка и правна репресија према српском народу. Тако је седморица Срба приведено у Зубином Потоку и Звечану. Приликом привођења опсадно полицијско стање и узнемиравање трајало је више сати уз разбијање врата напородичним кућама. Србима се пакују разне оптужнице од учешћа на протестима до ратног злочина за који прете дугогодишње затворске казне. Притисак на српску заједницу је сталан, не бира се доба дана да полиција упада са дугим цевима, показујући да је циљ политички притисак час на једну, час на другу српску средину како би терор био равномеран. Куртијеве акције имају петоструки циљ. Прва је да уплаши протеране Србе да се врате, јер чека их исто као и њихове сународнике или слично. Друго, Срби су уплашени да траже своја имовинска права, јер је живот и безбедност важнија од имовине. Треће, улива страх преосталим Србима на Косову и Метохији, слободу говора. Четврто, Курти репресијом над Србима прикрива проблеме које његов режим има са исељавањем становништва, за недостатак економије и било какве економске перспективе Косова и пето и најважније, Курти прогоном и расељавањем Срба жели етнички очистити Косово од српског народа и остварити план из Призренске лиге, направити „Велику Албанију”. Поред сталних хапшења Куртијев режим спинује јавност да се међународна заједница увери како је Приштина на удару некаквих агресивних планова Београда и да је косовска служба открила да се понавља опасност од стране Београда који, наводно, шаље терористичку диверзантску групу, а као неки од чланова групе су имали нож у колима па су ухапшени. И то није све. На мети су и ходочасници, јер је дуго на удару Српска православна црква као последња брана српског идентитета, вере и културе и темељни стуб опстанка српског народа. Све је то део оркестриране кампање Приштине потпомогнуте из одређених центара моћи са Запада. Истовремено за злочине над Србима, киднаповања, убиства, прогоне, паљавине и уништавање имовине нико није одговарао. Ниједан сегмент албанског друштва на Косову и Метохији не показује интересовање да се сагледају злочини над Србима нити стална кршења људских права. Злочин над Србима се прикрива или га уопште нема, како у Приштини тако и на Западу и највећем делу невладиног сектора у Србији. Атмосфера на Косову и Метохији је затрована. Искрено, одувек је била, од када су Турци и Арнаути силом дошли на Косово и Метохију. Управо је на КиМ стална борба између добра и зла, између сила таме и светла. Иста она имена са почетка текста завршавају са лисицамана рукама уколико прелазе границу са Републиком Хрватском. Хрвати игноришу генезу злочина над Србима док своје жртве преувеличавају као да се припремају за нове циклусе насиља. И не припремају младе да разговарају већ да буду спремни за неке нове сукобе. Изузевши Документациони центар „Веритас” и Саву Штрпца нико то више и не помиње. Пало је у заборав. Колико само сиротиње чами по хрватским затворима ни криви ни дужни. Наставак тренда застрашивања преосталих Срба у Хрватској сваке године се интензивира пред почетак годишњих одмора, а циљ је да се они који су отишли не враћају, а да се они преостали натерају на одлазак. Људи у летње време одлучују да оду у своје крајеве, обиђу своја имања и куће, а оваквим хапшењима један део прогнаних Срба одустаје од одласка у Хрватску у страху да и они не буду приведени. Истовремено се смањио број процеса за злочине који су почињени над српским цивилима и заробљеницима. Срби у Хрватској се хапсе на основу лажних доказа и сведока, а хрватско правосуђе није непристрасно и професионално, већ је у функцији хрватске државне политике. Биро Интерпола у Загребу расписује међународне потернице тако да се крајишки Срби изручују Хрватској где служе дугогодишње робије на основу лажних навода и сведока. Хапшење и процесуирање Срба и припадника ЈНА пред хрватским правосудним органима за наводна кривична дела ратних злочина постали су рутина и свакодневица попут саобраћајки па се за њих више ни медији не интересују. Иако је Хрватска наводно доставила спискове осумњичених Срба за злочине Србији, спискови се стално допуњавају те тако имамо случајеве да људи одлазе 100 пута у Хрватску и 101. пут бивају ухапшени под оптужбом за ратни злочин, иако је свима јасно да они који су чинили ратне злочине никада неће отићи ни на Косово и Метохију ни у Хрватску. Крајишници се хапсе и због објава на друштвеним мрежама или патриотских песама, а са циљем цементирања етничког чишћења, да не долазе у своја села и места и обнављају и одржавају имања. Хрватска већ национализује српску имовину проглашавајући је државном. Бројне чињенице показују да у Хрватској не постоји владавина права, јер се Срби хапсе без икаквих конкретних доказа да су починили ратни злочин, као и њихови сународници на Косову и Метохији.