Богато и разгранато народно стваралаштво

Капитално дело издавача „Панорама –Јединство“, четири нове књиге „Народна књижевност Срба на КиМ“

 

Новинско – издавачка установа „Панорама – Јединство“ објавила је прошле године четири нове књиге приређивача професора др Владимира Бована у оквиру капиталног дела „Народна књижевност Срба на Косову и Метохији“ које сада броји дест књига. Четири нове књиге су: „Говорне народне творевине“, „Народне загонетке“, „Јанићије Поповић – Народни обичаји и умотворине са Косова“ и „Народне умотворине у записима Дене Дебељковића“. Претходно су издате књиге „Лирске песме И“ и „Лирске песме ИИ“, затим „Приповедна епика“, „Јуначке песме“, „Народне приповетке И и ИИ“. Ова дела су објављена под руководством „Панораме – Јединства“ директора Светозара Влаховића и уредника Раде Комазец.

Говорне народне творевине

Назив „говорне народне творевине“ новијег је датума и означава врло разнородну и богату област народног стваралаштва, врло мало изучену, тако да ни сам назив није још утврђен у науци. Говорне народне творевине представљају целину јер имају низ особина које су им заједничке. -Њихова најбитнија карактеристика, по којој се разликују од лирских и епских народних песама, јесте у томе што се никада не певају, а од народних приповедака што се не приповедају јер немају развијен сиже. Оне се говоре, казују и то их одваја и од лирских и од епских песама и од народних приповедака, закључује професор др Владимир Бован. Он је такође говорне народне творевине поделио на: бајалице, клетве и заклетве, загонетке, пословице, изреке и говорне изразе, здравице, питалице, брзалице, бројанице, разбрајалице и друге говорне игре. Говорне народне творевине записане на Косову и Метохији богате су врстама и подврстама. Блиске су народним лирским песмама. Све до професора др Владимира Бована записи о овим творевинама нису ни такнути. Али говорне народне творевине су на подручју Косова и Метохије добро сачуване захваљујући дуго одржаном патријархалном моделу породице. Неке врсте су сачувале свежину све до данас и многи архаични облици се и данас могу чути, посебно од старијх жена. Српске народне загонетке са Косова и Метохије сакупљачи су записивали читав један век и за то време записали преко 5000 записа али их је мало објављених. Према Бовановом истраживању до Првог светског рата објављено је укупно 360 народних загонетака са Косова и Метохије, а између два рата 170 примера тако да је крајем Другог светског рата објављено укупно 530 загонетака. Класификација народних загонетака је неопходна. Др Бован наводи да су загонетке подељене на осам подврста: природа, биље, животиње, човек, човекове потребе, кућа, средства за рад, друштвени живот. „Народне умотворине у записима Дене Дебељковића“ су посебно дело које је прошле године објавила „Панорама – Јединство“ , а које је приредио професор Бован. Дена Дебељковић је био учитељ и свештеник из угледне породице Дебељковића у Липљану. Бавио се мало поезијом али је редовно водио белешке из живота. Дена Дебељковић је записивач српских народних умотворина Косова и Метохије. Захваљујући његовим белешкама о важнијом догађајима у његовој средини (Липљан и околина) ми данас можемо поуздано говорити о приликама и животу Срба у Липљану и околини с краја XИX и с почетка XX века, односно од његовог доласка за липљанског учитеља 1879. године до смрти 1916. године. Дена је многе догађаје у својој средини осветлио тако да његови записи представљају једну врсту липљанске хронике. Посебно је био педантан у вођењу школске хронике тако да се с правом најобимнији спис „Летопис основне школе у Липљану“ може сматрати најбољим таквим списом у историји српских школа на Косову и Метохији.

Значај рада Дене Дебељковића и Јанићија Поповића

Рад Дене Дебељковића на записивању народних умотворина је веоам значајан. До сада његова збирка записа је по обиму највећа збирка настала на Косову. И по родовима усмене књижевности. Дебељковић је записао 700 народних лирских песама, и преко 60 епских. Такође је записао преко 300 говорних народних творевина са преко 1100 записа. „Јанићије Поповић – Народни обичаји и умотворине са Косова и Метохије“ је четврта књига у склопу библиотеке „Народна књижевност“ коју је прошле године објавила „Панорама – Јединство“. Јанићије Поповић је типичан представник старосрбијанских интелектуалаца. Један је од припадника првих српских учитеља са Косова и Метохије који се школовао у Турској у српским школама. Јанићије Поповић је с правом сврстан у круг знаменитих Срба Косоваца који су живели и радили у турско доба, али и касније, за време балканских ратова и Првог светског рата. -Радио је за свој народ , улажући све своје духовне и физичке снаге без остатка, тежећи да се што пре зацеле ране и његовог народа и његове личне. Рад Јанићија Поповића на записивању народних обичаја и умотворина остао је донекле непознат . Поповић је био свестан да он није једини који је сачувао записе о народним обичајима и умотворинама Срба са Косова и метохије али је знао да их је пре њега записао Милојко Веселиновић. Рукопис „Народни обичаји, умотворине и игре са Косова“ састављен је из седам делова који су обележени као посебна поглавља.
С.Ђукић

Подели на: