На удару Душанов град у Призрену

Албанци обновили стари призренски град и на њему окачили албанску заставу и заставу тзв. Косова. По њима тврђава најпознатија по томе што је у њој био заточен од Турака Абдул Фрашери од 1881. до 1884. године, један од оснивача Призренске лиге

 

Може ли Србија и на који начин спречити на Косову и Метохији, које је под протекторатом ОУН и Р – 1244, прекрајање српске историје тешко је у овом моменту одговорити. Поред преименовања српских градова и села Приштина све чешће говори о српским светињама, српским тврђавама, градовима… као о „косовским културним добрима”. Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе Србије на Косову и Метохији је било: 1.181 црква, 113 манастира, 48 испосница, осам спомен – капела и спомен – костурница, затим 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, што представља укупно 1.353 црквена здања. Ако се на ово додају и 534 стара српска гробља, укупан број српских топонима износи 1.996. Са тако богатом баштином на једном простору српског народа, који обухвата 10.886 квадратних километара, мало ко се може похвалити у свету. Густина белега српске духовне баштине на Косову и Метохији је у неколико задњих деценија, али и векова, десеткована уништавањем и затирањем од стране Албанаца. Недавно постављање косовске заставе на тврђави Ново Брдо, и служење католичке мисе на темељима цркве Свети Никола у Новом Брду, само је доказ настојања прекрајања историје и настојање учвршћивања новонасталог термина „косовско културно добро”.

ЕУ ПЛАТИЛА РЕКОНСТРУКЦИЈУ

И на старом Призренском граду (Каљаја) већ одавно се виори албанска застава са двоглавим орлом али и косовска застава. У централном делу тврђаве на једном обавештењу за туристе, на албанском, срспском, енглеском и турском језику, наводи се под насловом ‘Казамати’, чему су они служили и да је у њима био заточен од стране Турака, од 1881. до 1884. године, Абдул Фрашери (1839 – 1892) један од оснивача Призренске лиге. Наравно, све познато из којих разлога. Нигде обавештења о правој историји Призренског града. Према историји Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи цара Василија ИИ. Његов вековни развој допринео је да овај град буде препознатљив као стециште многих историјских, духовних и културних споменика. Град се састоји из вишег и нижег дела који су опасани бедемом са кулама различитог облика. На делу где се граду могло најлакше прићи постојао је двоструки ред зидова и кула. Дуж унутрашње стране градског платна, као и по другим деловима града, изграђене су разне просторије на свод и подземни ходници од којих се један спуштао низ брдо до извора над Бистрицом. Турци су град преправљали и дозиђивали, тако да су средњовековне куле скоро нестале Призренски град или Каљаја је средњовековно утврђење у Призрену у коме се једно време налазила престоница Српског царства. Прво утврђење су подигли Византинци, да би га Душан Силни додатно проширио, после чега су га Османлије преправљале током својих четири и по века владавине, давши му данашњи изглед. Од времена Стевана Првовенчаног (1196—1223) налази се у саставу Србије. Душан је проширио утврђење, а у његовој близини је подигао своју задужбину Свете Архангеле. Повремено је Призрен био и престоница царева Душана и Уроша.

НЕМА НАТПИСА ДА ЈЕ СРПСКА ТВРЂАВА

Турци су заузели Призрен највероватније 21.06. 1455, иако има оних који на основу неких османлијских извора његов пад смештају у 1459. годину. Током неколико векова турске окупације тврђава је доживела дограђивања у складу са развојем ватреног оружја, да би након ослобођења града у Првом балканском рату 1912. године утврђење напуштено. На међународној конференцији 21. и 22. марта 2011. године у Призрену „Очување историјских вредности Косова”, коју је организовао тадашњи међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт, једногласно је закључено да се историјски локалитети Душановог града изнад Призрена и српско село Велика Хоча, код Ораховца, морају законом заштитити као локалитети од изузетне историјске важности. – Очување историјских грађевина и локалитета од историјске важности мора бити приоритет свих институција на Косову. Косово мора да заштити историјске вредности јер то Европа тражи од Косова. Локалне власти у Призрену, конкретно, морају да предузму мере заштите, како би се историјско наслеђе – Душанов стари град очувао од уништења јер неконтролисана градња уништава стару средњовековну грађевину. Такође, локалитети Шадрвана у Призрену и српско село Велика Хоча код Ораховца морају се заштитити од локалних дивљих инвеститора – казао је тада Фејт. Одмах после тога донета су и два закона, један за заштиту Душановог града а други за заштиту Велике Хоче, великог српског села код Ораховца у Метохији. На конференцији су тада били и представници ЕУ за заштиту споменика културе и тада није било ни помена о уласку Косова у УНЕСКО. Они су тада констатовали да су ова два локалитета од изузетне историјске важности и да их треба сачувати у данашњем облику. З. Влашковић