Регионални центар за културу на КиМ
Заштита српског културниог наслеђа на КиМ – институционални оквири
Трошкови рада новог Регионалног центра, могу се покривати са већ постојећих буџетских позиција појединачних институција, а које се финансирају из буџета Републике Србије, тако да није потребно отварати нове буџетске ставке, сматра др Менковић
Мере и механизми заштите у очувању српског културног наслеђа на Косову и Метохији третирају се као високо стручно али и као деликатно политичко питање. Мишљење је стручњака да је за решавање овог питања неопходан ослонац на властите снаге и тражење решења и у оквиру Културне политике Републике Србије. Зато смо о овом дуготрајном проблему, његовој сложености и слојевитости као и понуђеном начину решавања разговарали са музејским саветником др Мирјаном Менковић која се у својим истраживањима дужи низ година бави овом тематиком.
Потреба стручне и организоване заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији и постојање адекватних
експертских, институционалних и персоналних капацитета који такве услуге могу да обаве, евидентно је да су у све већем раскораку од 1999. године до данас. – Свака анализа тог раскорака показује да у заштити културног наслеђа постоје многе празнине, од којих су најопасније а то је недостатак обједињене и планске заштите и неискоришћеност стручних капацитета, односно, њихово постепено трајно губљење, сматра Мирјана Менковић.
Дорпинос опстанку Срба на КиМ
Једини начин за њихово превазилажење јесте израда и примена новог концепта организације рада и употреба расположивих стручних потенцијала. Такви потенцијали у непромењеним условима остају неискоришћени у пракси и едукацији, а током протеклих 20 година, непрестано су се и губили било повлачењем из струке, било преласком у друге професије, било протицањем радног века.
Др Мирјана Менкоивћ предлаже да институционални оквир за остваривање Стратегије заштите и очувања српског наслеђа на Косову и Метохији буде нова установа Републике Србије са зонално ограниченом надлежношћу на територији Косова и Метохије, а под радним називом Регионални центар за културу на Косову и Метохији (РЦК). Регионални центар треба да буде препознат и од привремених институција самоуправе у Приштини.
Будући да би се изради предлога дугорочне стратегије у форми Регионалног центра за културу приступило у околностима кризе културне делатности и континуираног угрожавања наслеђених вредности Срба на Косову и Метохији, главни циљеви неопходних интервенција и промена се, према мишљењу др Менкоивћ, односе се на следеће:
-Одржавање напоредних и равноправних културних идентитета као темељ смиривања напетости и стварања услова за учвршћивање регионалне стабилности. Давање значајног доприноса опстанку српског народа на Косову и Метохији и побољшавање услова за одрживи економски развој. Престанак пасивног односа према иницијативама које се покрећу са међународног нивоа и од стране релевантних и заинтересованих домаћих институција и стручњака. Очување стручног потенцијала, стварање нових кадрова и унапређење професионалног рада у свим доменима културе и бриге о историјском, уметничком, верском и природном наслеђу. Реорганизовање установа културе ради обезбеђивања рационалног коришћења кадровског потенцијала и финансијских средстава. Успостављање Регионалног центра за културу као нове институције – односно, увођење пуноправног институционалног партнера међународним организацијама и привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији. Према пројекту Регионалног центра који се оснива у кризним околностима, дошло би до динамичних реформских промена. Најважније промене које би биле омогућене су решавање статусних и других проблема десетак измештених покрајинских институција културе. Дошло би до побољшање и рационализација трошкова рада институција и служби кроз обједињавање, модернизацију и кадровско јачање. Дошло би такође и до сталног протока информација и стручњака што би прекинуло изолованост а кроз повезаност са српским и европским институцијама културе
Регионални културни развој
-Регионални центар за културу треба самостално да управља српским споменицима и да буде надлежан за њихову заштиту и одржавање у зонама концентрације српских споменика највиших категорија, као и да управља српским споменицима и да буде надлежан за њихову заштиту и одржавање у зонама српске етничке предоминације са дисперзним српским и албанским споменицима највиших категорија. У тој зони албанским споменицима управљају споразумно и заједнички Регионални центар за културу и одговарајућа привремена институција самоуправе. Даље, Регионални центар треба да управља српским споменицима споразумно и заједнички са одговарајућом привременом институцијом самоуправе у зонама албанске етничке предоминације са дисперзним српским споменицима највиших категорија. Регионални центар за културу треба да управља категорисаним српским споменицима без обзира да ли се користе у меморијалне, верске или секуларне, образовне, туристичке или друге сврхе, наводи др Менковић.
У организационом смислу Регионални центар је сложена и мултидисциплинарна институција, која ће се састојати од неколико сектора међу којима су Сектор заштите непокретних добара, Сектор заштите покретних добара, Архивски сектор, Библиотечки сектор, Сектор заштите нематеријалног културног наслеђа и Сектор заштите традиционалног и савременог стваралаштва. Сектори могу да се даље деле. Центар ће имати, поред опште, и неколико специјалистичких служби, првенствено за пружање техничких, технолошко-информатичких, издавачких и комуникацијских услуга.
Трошкови рада новог Регионалног центра, напомиње др Менковић , могу се покривати са већ постојећих буџетских позиција појединачних институција, а које се финансирају из буџета Републике Србије, тако да није потребно отварати нове буџетске ставке, али се њихово организовано трошење мора каналисати ка Регионалном центру.
-Наша обавеза је да пратимо сва догађања у културној политици коју поред Привремених институција самоуправе на Косову (ПИСГ) воде (и суштински креирају) међународне и регионалне организације, УНЕСКО и Савет Европе (СЕ) и активно учествујемо подношењем конкретних и конструктивних предлога. На тај начин, ствара се клима за афирмацију наших легитимних предлога који, пре свега, треба да омогуће међусобно уважавање и сарадњу на равноправној основи заинтересованих страна. Између осталог, то подразумева регионални културни развој који може да послужи као добар пример у изграђивању другачијих односа међу етничким заједницама на Косову и Метохији, рекла нам је на крају др Менковић.
Славица Ђукић
