Драгуљ у круни укупног ктиторства Светог краља

У Грачаници одржана промоција монографије “Краљ Милутин и манастир Бањска“

 

 

У Дому културе “Грачаница“ одржана је промоција књиге „Краљ Милутин и манастир Бањска“ аутора Владе Станковића и Јелене Ердељан. Била је то јединствена прилика да се чују занимљиви детаљи из живота великог српског владара и светитеља, па је читаоница ове установе културе била испуњена до последњег места. О књизи су говорили: проф. др Радивој Радић, доц. др Драгољуб Марјановић и аутори.
Детаљном анализом свих расположивих извора – српских, византијских, бугарских, латинских – поменута књига открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.
-Краљ Милутин је био модеран владар. Када о њему говоримо, морамо да разумемо његово време. Он је био изузетан, сви Немањићи су били изузетне личности. Он се по томе није издвајао, осим што је можда био бољи и способнији од многих других. Овде говоримо о владару који је од својих најмлађих дана био укључен у светску политику, казао је професор Станковић и додао:
Оно што смо пробали у овој књизи да урадимо, ја и професорка Ердељан, јесте да повежемо читав живот краља Милутина и његову усмереност ка његовој гробној цркви, јер управо тај његов наум о гробној цркви представља једно ишодиште његове политике. Краљ Милутин био је и остао највећи задужбинар у српској историји и један од највећих европских задужбинара. Градио је не само на територији своје државе, већ и у Цариграду, Јерусалиму, Светој Гори, Солуну… Он је повезао ту једну српску породичну политику Немањића и то свесно опредељење за православње од Стефана Немање, његовог прадеде, па све до краја краја средњег века на Балкану, и поглед ка Цариграду јер је он представљао центар православног света. Том послу пришли смо са неке историјске стране где сам истраживао ја и професорка Јелена са једне стране, не бих рекао само историје уметности, већ широко шваћеног концепта визуелне културе.
Професорка Јелена Ердељан сматра да манастир Бањска има посебан визуелни идентитет и истиче да је он драгуљ у круни укупног ктиторства краља Милутина. За њу је, како је рекла, ова књига посебна јер је Бањска интересовала још као студента и била је место којем се увек враћала у својим размишљањима.
-Ова књига је за мене и колегу Станковића изузетно важна и због краља Милутина и због манастира Бањска. Зато што је тај манстир он одабрао за своју гробну цркву, свој маузолеј, место које је он одабрао за место свог вечног покоја. Он је то место одредио да вечно сведочи и то у тренутку кода је достигао зенит и када је имао такве градитељске-ктиторске подухвате да је у исто време зидао три изванредне задужбине на три изузетно важне и историјски и симболички важне локације – Свети Стефан у Бањској, Свети Георгије у Старом Нагоричу и Свети Јоаким и Ана у краљевој цркви у Студеници – да баш Бањска сведочи трајно о таквом његовом владарском идентитету, казала је професорица Ердељан.
Професор Драгољуб Марјановић сматра да књига представља једну оригиналну и необичну студију у смислу да до сада нико на такав начин није посматрао манастир Бањску.
О краљу Милутину говорио је и професор Радивоје Радић рекавши да је Свети краљ био најзначајнији српски владар. Он се посебно осврнуо на одређење тврдње да је био силоватељ и да је развратно живео, посебно због брака са малолетном Симонидом, рекавши да су оне неосноване и да су двојица аустријских научника написала изузетан рад где су аргументима оповргли све те приче.
На промоцији монографије “Краљ Милутин и манастир Бањска“чуло се и да она није последња реч јер се очекује и њено допуњено издање. Поменута књига се, за сада, може купити у манастиру Бањска.

М.Ч.