ИЗАЗИВАЧ КРИЗА

Пише: Рада Комазец

 

 

Перманентна криза у којој се налази Косово и Метохија досегнула је врхунац неодговорном политиком Аљбина Куртија и његових помагача. Курти је кренуо у авантуру којом је срушио темеље Бриселског споразума, затресао Европу и дестабилизовао турбулентно косовско тло. У комплексним процесима и догађајима на Косову и Метохији неупућеном није лако формирати до краја објективну, целовиту и заокружену представу сложености и слојевитости косовског проблема. На сложеном простору у бурном времену, добрим познаваоцима менталитета и профила албанских политичких вођа и албанског народа, много је лакше ући у суштину проблема и открити праве циљеве. Великоалбански концепт за Куртија није плод младалачких промишљања, дисидентска борба већ идеја, филозофија, један поредак ствари, једна атмосфера, једном речју један начин живота и политичког деловања. Он је доследан у ангажовању антисрпства и креирању „велике Албаније”, а великоалбански пројекат срачунат је на етничко чишћење Срба са КиМ. Начином и методама сталних притисака, који Србима нису непознати још од шездесетих година прошлог века, планира се помно и дуго чишћење КиМ од српског народа са циљем заокруживања етничке албанске територије. Међутим, овде је видљива и његова лична патологија која прераста политичку рационалност. Он је незаустављив у својој самодеструкцији и срља у сукоб, а у своју самодеструкцију увлачи и српски и албански народ. Због своје великоалбанске концепције ствара сталне конфликте разним декретима и слањем специјалних полицијских јединица на север покрајине. Чисти национални простор у демократској Европи не може да постоји. Дугорочни политички циљеви живота једних поред других на косовско-метохијској земљи не остварују се климом неповерења и мржњом према другом народу. Храњење страховима и националистичком пропагандом иде се у економску стагнацију и друштвену кризу. Приштина се служи стигматизовањем севера као криминалног гнезда док албанска нарко мафија господари тржиштем наркотика по целој Европи. Уз стални хибридни рат против Србије, динамично и активно деловање страних служби, претње Куртија да ће покорити Север, расте опасност по дестабилизацију и изазивање новог фронта на тлу Европе. Срби су због своје историјске судбине пупчаном врпцом везани за судбину Косова и Метохије и никада неће напустити ову територију. Чврстину својих одлука показали су одрицањем и изласком из косовских институција. Дуго су и стрпљиво чекали да се поправи српска позиција, да добију права и гаранције за нормалан живот достојан европског народа. Њихову борбу да никоме не буде тесно на косовској земљи и уверење да различити народи могу и требају живети заједно, да различита мишљења сучељавају у јавност, Курти и његови политички следбеници нису чули. Цинична класа међународних дипломата и преговарача наводно нуде решења. Без обзира на све некада грубе и непријатне речи, које за јавност упуте према њему, западни политички естаблишмент, „чува му леђа”. Лако је утврдити политичку заоставштину Запада на КиМ, и не треба велика мудрост за целовиту и објективну спознају њиховог пројекта. Поклапање интереса западних сила и Албанаца видело се од првих терористичких напада на Косову и Метохији. Запад је обилато користио полуистину као и тенденциозну селективност и извртање смисла догађаја и појава у складу са зацртаном пројекцијом, покушавајући Србији наметнути да призна „независност Косова”. Курти покушава ојачати националну кохезију око свог програма, а што више времена проводи на власти постаје све суровији. Драматично звуче његове речи да ће формирати јаку војску што неизбежно представља ударање у ратне бубњеве. Чини се, ипак, да се мало преиграо, јер иза себе није успео окупити цео уједињени Запад , а ни косовску опозицију. У претходном периоду би увек када је имао проблема на унутрашњем плану заоштравао националистичку реторику те би му и опозиција била наклоњена у сукобу са Србима и Београдом. Овог пута му тај уходани сценарио није прошао. Опозиција му је окренула леђа, због, како су навели, непромишљене авантуре којом угрожава пријатељске односе са Америком. И, поред подрше Енглеске и Немачке маневарски простор му је знатно сужен изласком Срба из институција и мораће пажљиво да вуче потезе да би опстао на власти.