„ДОЖИВИ КОСОВО И МЕТОХИЈУ”

Пише: Рада Комазец

 

 

У гужви разноврсних понуда и музике са околних штандова, на којима се нуде нове дестинације и атракције, зачух добро познате ноте, које носе тугу, али и тренутке радости и љубави. „Густа ми магла паднала”, „Црвен цвете”, „Са Косова зора свиће”… низали су се као бисери око врата девојачког под косовско-метохијским небом. Запевала је косовка девојка са неукроћеног пејзажа Шаре па се песма разлеже широм Косова и Метохије. Певаће све док се не појаве звезде изнад Шаре и Проклетија, док месец не обасја путеве путнику намернику, а ветар утихне да буде миран девојачки сан, где се чује само жубор потока као најлепша успаванка. Или, поје у ораховачком виногорју док бере грожће, или спрема дарове за свате. Са Новобрдске тврђаве заори се песма појца, а чује се широм Поморавља, све до Врања и Ниша. Можда, пак, поје косовка девојка док поји јунака хладном водом из кондира и вида му ране. Отпутовали смо на дестинацију историје, лепоте и сломљеног срца, али и места где се молитвом срце испуњава. Маштовитост, животност и израз народа који се одупире недаћама вековима као најјачи храст којег ломе вихори, олује и мећаве, сведочи да је још ту, да је несаломив. Са ношњом, накитом, препознатљиво по колориту и украшеним шарама, везом и апликацијама са белим рукавима и кецељама у које је уткан труд, стрпљење и вештина везиље, скакутале су попут срна девојке са Шаре, које успављује жубор потока, из Новог Брда, којој звецка исковани новчић у шарама изатканој торби и оне у Метохији и Грачаници које буде бруј црквених звона. Витештвом и храброшћу постојања на Лазаревој заветној земљи показали су витешком борбом момци из Грачанице. Вратише нас у средњи век, на дворе српских краљева, где се рујно вино пило и спремало у бој. И не у обични бој. У онај најкрвавији од којег поцрвенеше божури, али и најсветлији који вазнесе српско племство и цара у Небеса. Пркосно извадише мачеве потомци Лазареви, да се зна да су ту, да неће отићи и оставити заветну земљу, да не пусте Милош и Лазар сузе, да не капљу са јутарњом росом, да не проплаче небо над Бистрицом и Лабом. Од суза би набујале реке, излиле се из корита поплавивши и Косово и Метохијску котлину. Однела би вода све усеве, срушила дрво које има најдубљи и најчвршћи корен у косовској земљи. Плаче Лазар за онима које немилосрдни вихор ишчупа из завичајног корена и разнесе као полен по свету. Живописни крајолик у којем обитаваше опусти или га отеше неки туђинци. Трагови постојања у српском станишту су манастири који проживљавају своје векове. Благодат Божија зрачи из сваког храма неописивог духовног осећаја и лепоте, а после свих историјских недаћа, поробљавања раје и рушења светиња богато је очуван фреско-репертоар. Ту си путниче, у духовном и политичком средишту средњовековне Србије, поред ремек дела позновизантијске архитектуре, задужбине Светог краља, седишта српских архепископа, Саборног храма у Призрену, крај свежине воде, мириса багрема и винограда. Ходаш тепихом дугиних боја, а цару Лазару се озари лице јер броји одозго сваку српску главу. Зато, дођи и „доживи Косово и Метохију“. Доживећеш и спознати духовну вредност као на Синајској или Светој гори, светлост храмова, раскош фресака, које очекујеш да ти се обрате, а лепота, чија вредност није мерљива новцем, испуниће ти срце и засенити благошћу. Целивањем икона доживећеш посебну радост и утисак да боравиш на другој планети. У висинама. Упркос свим претњама, не желиш отићи. Осетићеш блаженство и близину Неба, топлину косовског сунца, ветар са Проклетија и Шаре по лицу и удахнућеш ваздух косовског поднебља. Нигде слађег меда сакупљеног у шаренилу ливадског цвећа, ни питкијег вина црвеног као косовски божури, нигде толико живописних крајолика ни сведока историје поробљиваног и прогањаног народа, нигде толико традиције надовезане на духу времена. Омеђен планинама, али лако доступан освајачима, на раскршћу путева похарали су га и освајали, али и одлазили, остављајући иза себе разрушена села, опљачкане и спаљене домове. Сведоци трајања, од тесаног камена слаганог у низу стварају утисак склада и хармоније грађевине, броје векове. Зато, дођи и доживи Косово и Метохију, дођи са првим јутром, нека те буди бруј звона, а успављује жубор потока.