ПРОГОНИ

Пише: Рада Комазец

 

Ако бисте једну београдску, новосадску или нишку породицу упутили да живи у Мердару, Белољину, Куршумлији или Рашки, уз претходно обезбеђене куће и све услове за живот, без поговора би одбили. А да их којим случајем присилно пошаљете у та места, реаговале би све светске организације за заштиту људских права, а можда би поводом тог проблема заседале и Уједињене нације. Више од пола милиона Срба протерано је из Хрватске. Европа ћути. Највећи део КиМ етнички очишћен од Срба. Европа ћути. Још увек су пуни хрватски затвори Срба (довољно је само да Хрват упери прст). Затвори са невиним Србима пуне се и на Косову. Европа ћути. Сваке године у Хрватској неколико Срба бива ухапшено, затварано и осуђивано за вербални деликт или објаву на Фејсбук профилу. Дискриминација и терор се сваког дана спроводе на Косову и Метохији. Европа ћути. Млади Албанци не знају српски, па ће Срби на КиМ неко време бити поштеђени контроле друштвених мрежа. Но, гле чуда, задржавање певачице на граници, пробуди Европу. То је једина мајка која је родила Србина, а да се због ње узнемири и Хрватска и Европа. Албанци протерују српске институције, приводе и хапсе Србе, држе сатима у полицијским станицама на испитивању, дискриминишу, малтретирају и понижавају на сваком месту, бришу границе према Албанији, затварају административне прелазе, забрањују робу и лекове из Србије. Европа ћути. Да су којим случајем протести за затварање прелаза са КиМ са српске стране били масовни, Европа би брујала о злим Србима, а медији би се, ко птице злослутнице, утркивали да пренесу. Приштина, копирајући Загреб, етнички чисти и дисциплинује Србе уз дозволу, а можда и упуство, моћних западних земаља. Имајући у виду да се угрожавања слободе говора и мишљења и право на исто не тичу само појединца него комплетног друштва и народа, да је нормално, као што није, удружења грађана, опозиција, невладине организације у Хрватској и на Косову и Метохији супротставили би се покушају власти у затирању основних демократских стандарда. Понављајући мантру да у Србији влада тоталитаризам и кршење људских права, отворено у свим сферама друштва крше се људска права Срба и у Хрватској и на Косову и Метохији. „Quod licet lovi, non licet boviˮ или „Што је допуштено Јупитеру, није допуштено волуˮ. За оне који траже правду важи још једна латинска изрека: „Нема правде међу неједнакимаˮ Божји закони говоре да смо сви једнаки, али је толико лажних, камуфлираних верника да скоро и нема „неверникаˮ. Међутим, није тајна да је све ово у склопу једног плана промене етничке структуре простора бивше СФРЈ на уштрб српског народа. Најбоље би било ако се може променити свест Срба, створити неке нове Србе, без памћења и идентитата, јер видимо да имамо синхронизоване нападе на све битне тачке које представљају упориште за очување српског народа. Узалуд су тамо неки устави и конвенције који јамче слободу говора и мишљења, основна људска права и слободе. Зоран Ђинђић је једном приликом рекао: „Устав у комунизму значи онолико колико пише у статуту партијеˮ, а за власт у Приштини је оно што пише у оснивачком акту Призренске лиге. Хрвати су већ имали своју независну државу од 1941. до 1945. те им је лакше да препишу законе и прописе те државе који су се односили на српско становништво. Да не одајем изворе, у Старо Грацко по налогу тамо неког албанског већа и власти доселио се Албанац из Урошевца са породицом и мимо своје воље. Купљена је кућа и имање од Србина а на „дивануˮ је одлучено да мора да се досели како би се преостали Срби из Старог Грацког брже иселили. Слично се десило и у Лапљем Селу. Што нису завршили у рату уз помоћ Нато, завршавају у такозваном миру, јер мира за Србе на Косову и Метохији тешко да може бити. Свако досељавање Албанаца у етнички чисто српско место је добро испланирано од стране „већа старацаˮ и власти, а новцем од наркотика и из дијаспоре купују се српске куће и креће заузимање целог места. Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа, области Бранковића 1455. године, помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром на челу списка. Није било ни једног Албанца. Албански план одвајања Косова и Метохије од Србије јесте насељавање у зонама прелаза албанског становништва према Србији истовремено потискујући Србе. Пример успешног тихог прогона Срба и насељавање Албанаца је управо на територији и у самом граду Подујеву. Након Другог светског рата притисак на српско становништво је био неиздржив па су се комплетне српске породице селиле. Нису сви продали огњишта те су многима у селима око Подујева остале куће и имања која су ретко посећивали. Албанске демонстрације 1968. године почеле су у Приштини, али су се убрзо преселиле у Подујево. Скоро да је дошло до погрома српског становништва да није интервенисала војска и полиција. Након демонстрација 1968. број Срба се осетно смањивао, што се видело на попису становништва 1971. године где је Срба у подујевској општини било за 42 посто мање у односу на 1961. годину. Сценарио Подујева данас гледамо на северу Косова и Метохије -протеривање Срба и насилно насељавање Албанаца. Стара стратегија учитеља Адема Демаћија. Колонизација Албанаца на север биће ефикаснија него што очекујемо, а са тим долази и промена етничке структуре становништва. Недавно потписани споразум о финансирању више од 200 кућа у четири северне општине потписан је између тзв. косовског министра локалне самоуправе Елберта Краснићија и Халила Кастратија из Удружења „Сирочад Балканаˮ. Албанци ће без поговора да се досељавају у нпр. Сочаницу или Крњево које је ближе административном прелазу Јариње. Српске прогнанике са Косова и Метохије нико више и не помиње. Локале свих друштвених предузећа Косовска агенција за приватизацију, „продалаˮ је Албанцима, тако да је кренула албанизација севера покрајине и наставак прогона српског становништва.