Заштитиница родног села Косовског Поморавља

Празник Свете новомученице Босиљке Пасјанке у Пасјану прослављен свечано литругијски и уз пригодан културно- уметнички програм

 

 

Црква Светог Преображења Господњег и црквена порта у селу Пасјану код Гњилана јуче 26.октобра су биле су претесне да приме већи број верног српског народа из овог и других села из Косовског Поморавља, али и шире који су се тог дана окупили да свечано литургијски прославе празник Свете новомученице Босиљке Пасјанке. Обележавању овог празника присуствовали су и помоћница директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића, Светлана Миладинов и игуаман масастира Косјерево код Никшића са сестринством манастира.

Свету архијерејску литургију на празник светитељке која се сматра заштитницом Пасјана и целог Косовског Помораља служио је Митрополит рашко призренски Теодосије уз саслужење Епископа новобрдског Илариона, викара Патријарха српског,као и свештенства и свештеномонаштва ове епархије. На крају литургије освештани су славски дарови поводом прославе празника Свете новомученице Босиљке Пасјанке.

„Господа он је са нама дели нашу муку и несрећу.„- истакао у беседи Митрополит Теодосије

Беседећи сабранима под куполом цркве дуге светњие дуге истроје где се налази кивот са светим моштима Свете новомученице Босиљке Пасјанке, која је пострадала за крст часни и веру своју православну, Митрополит Теодосије их је подсетио на то да да следе њен пример и да воде рачуна о царству небеском и вечном, а не о оном тренутном, овоземаљском и пролазном.

-Сабрали смо се данас овде да прославимо свету нам мученицу Босиљку која је на најлепши начин прославила господа свога , творца и спаситеља казао је Митрополит Теодосије уз подсећање укратко на житије Свете новомученице Босиљке.

-Света Босиљка била је намењена Христу, који је распет и васкрсао и који је јагње божје и пастир наш и женик наших душа. Она није завршала велике школе и није имала прилику много тога да научи, да прочита, али је била просвећена духом светим, јер је имала неизмерну љубав за господа. И ту љубав коју је њему заручила и ту своју лепоту и остала је истрајна и верна њему до мученичке смрти. Њено житије најбоље осветљава наш пут у овом нашем пролазном земаљском животу.Иако је била слабашна телом, она је показала велику снагу. То није била само њена снага. То јој је Христос дао моћ да може да одоли свим искупшењенима и изазовима којима се људи суочавају овде у овом животу. Нарочито мештани овог села требају да имају за пример Свету Босиљку и поучени њеним подвигом животиним подвигом да следе њен пример. То што је она учинила није учинила за нешто тренутно, пролазно, што припада овоме свету.Она је то учинила за онај будући, бољи свет који нам је господ припремио, доделио за који треба сви да живимо и да увек имамо на уму. Браћо и сесте погедајте око себе, погледајте иза себе. Све то што смо живели и преживели све је то прошло. И ови дани и ово што ће бити испред нас и то ће проћи, јер је је тако господ устројио да овај земаљски живот пролази. И онај који се радује и онај који живи у изобиљу –беседио је Митрополит Теодосије. Он је истакао да даје Света Босиљка знала да је овај живот пролазан и зато је свој живот дала Христу за живот вечни.

-Ако верујемо у Господа , Господ је са нама.Он дели нашу муку и несрећу. И знала је Света Босиљка мученица да је овај живот проалзан. Није гледала на златно, није гледала на богатство, на кућу имање, иметак, гледала је на свој образ на своју душу, тако да што чистија као голубаца њена душа полети у небеске висине да стане пред пред свога женика. И ми браћо и сестре, наше душе исто треба да су невесте Христове.Једног дана ћемо и ми да станемо пред господа .И сви ови дани, колико их је у седмици, сви су пролазни, али после овог живота улазимо у онај непролазни дан, осми дан, господњи дан који никад неће престати. То сунце никада неће да зађе и то је вечност. И треба да знамо да нас то чека и зато да имамо веру, да имамо наду, да имамо љубав према господу и да благодаримо богу- рекао је митрополит Теодосије у Пасјану. Он је окупљени верни народ на литургији подсетио на важност литургијског начина живота, на значај поста.

-Онај који пости браћо и сестре, среду и петак, велики пост, он чини жртву богу, али из љубави према богу, да покаже колико воли господа, јер је господ пре свега учинио жртву за нас и господ је постио 4о дана. И он је страдао и био понижен, попљуван и тучен и умро је на крсту.Због чега? Због нас, због нашег спасења. Тако и ми треба да узвратимо на ту божанску љубав. И пост и молитва и љубав и милост коју треба да покажемо према ближњима .То господ од нас тражи. Пре ће нам господ опростити оно што смо према њему згешили , него ако смо нешто згрешили према своме ближњем, коме смо требали да пружимо руку помоћи и лепу реч и да са њим поделимо тугу и радост, јер је господ рекао „ кад овоме једном малом учиснисте, мени учинисте“. И господ нас учи да будемо као деца, незлобиви, прости душом и вером , чистом. Таква је била Света Босиљка. И она је најлепши цвет са ових простора, кји је убран и који се налази пред престолом господњим и који је залог за све нас.Ако будем веровали и ако будемо ишли њему –казао је митроплит Теодосије. Он је позвао окупљене да не продају своју девовину.

-Браћо и сестре истрајте у ономе у чему сте .Немојте због неких опасности, искушења доносите оне крајње одлуке, што нажалсот многи чине по Косову и Метохији, да продају своју земљу и одласе и не враћају се више. Може свако да има и треба да има свуда поред овог што имате овде и ради сигурности и ради лепшег живота, али чувајте ово што је ваша постојбина, ваше порекло, ваше постојање.Ви видите како је свештенство, монаштво верно светињама. Зашто смо ми толико верни светињама? Знамо да нигде нећемо наћи оно што имамо овде. Не можемо наћи другу Грачаницу или Патријаршију или Дечане или Архангеле или Љевишку или Девич.То треба да сачувамо онако како Свети краљ Стефан дечански неће да остави своју цркву, а монаси неће да оставе свог Светог краља.Немојте ни ви остављати светиње и ову свету косовксометохијску земљу.Ако будемо верни госпдоду до краја, до смрти и он ће нам даровати вечни живот.

Треба чинити добро и клонити се зла ако човек жели да живи по законима божјим

Владика викарни новобрдски Иларион беседећи у цркви Светог Преображења Господњег у Пасјану истакао је уз остало да је Христос темељ и пуноћа нашег живота

-Чега год да се додаткнемо ми додирујемо господа Христа у цркви божјој.И зато у њему је све. У њему је поноћа. Није случајно да када он говори за себе, да је он први и последњи, да је он алфа и омега .Он је и пророк и првосвештеник. Он је и јагње које се приноси на жртву. Он је и храна наша.Он је утеха наша.Он је ангео са небеса који нам јавља тајну превечног савета Свете тројице. А тако је он и мученик. Он је пострадао на крсту за нас да би прекинуо тај ток проливања крви којом се обагрује ова земља још од невино проливене крви Авељеве од стране свога брата Каина. Историја нашега рода људскога јесте историја проливања крви.Имамо видите и сада да се толико се тога усковитлало по целоме свету. Људи проливају крв своје браће, других људи да би отили неко парче земље, да би нешто остварили , а ништа од тога не могу да понесу. Ништа им од тога не припада.Једино како човек може да освоји, може да освоји љубављу –казао је уз осало владика Иларион. Он је подсетио да човек треба да чини добро и да се клони зла ако жели да живи по законима божјим.

-Закон је божји довјак. Треба да се уклањаш од зла и треба да чиниш добро. Тако наша утешитељка овде и покровитељ и молитвеница пред богом Света Босиљка, она је васпитавана тако да се уклања од зла. И зато је блистала лепотом.Зато је тајном вечнога живота она била осењена и привукла пажњу отимача.Не онога који хоће љубављу да освоји, већ онога који хоће да отме, који мисли да може живот да се отме, који мисли да може љубав да се отме , који мисли да срце може да се отме, зато што на силу нема живота. И тад је Света Босиљка ето замирисала тим мирисом вечнога живота. Оним мирисом који осећамо када се кропи богојављенском водицом, када се кропимо благословеним босиљком. Она је замирисала јер је рекла да јој друга вера не треба.Да је њој тај живот у зајенциди с оним који је њу освојио својом љубављу, својом жртвом, а то је господ Христос кога је она сагледавала у свом домаћинству у кући из које је потекла, у лицима људи које је волела у којима је сагледавала вечни живот господа Христа. И она се ка том животу отимала.Није се давала да се покори било чему другом –казао је владика Иларион. Он је такође истакао да не треба продавати свету кососкометохијкску земљу.

– И ево нас сада крај њених моштију које су суве ,а опет наводњене благодаћу божјом. Из ових њених сувих моштију излази благодат божја. Она се испразнила из онога што је сувишно, што је пролазно да би могла да прими.Па тако неке мошти мироточе баш да сведоче о томе како има неки живот који долази са нама непознате стране, од Бога кога никада нико није видео, који је тајна нада тајнама. И ево нама Свете Босиљке која нам даје могућност браћо и сестре да се преобразимо и да се преображавамо из дана у дан и да имамо снаге да истрајемо, јер слобода ће доћи. Да ли ће доћи сутра или прекосутра то не знамо, али ће она сигурно доћи. Доћи ће и ширина и слобода и милост божја, али ми да останемо верни завету. Да не продајемо јефтино своју веру, да не продајемо јефтино своју дедовину, земљу у којој су мошти мученика, да не продајемо јефтино свој образ и своју савест, него да чекамо браћо и сестре. Већ сада имамо хвала Богу доста. Обмањује нас нека помисао да можемо још и више да имамо. Имамо довољно браћо и сестре, али да би смо добили све Бог неће да нам да нешто мало више него хоће све да нам да, вечни живот.Стрпимо се још мало. Рецимо себи доста је.Ко није задовољан данас, никада неће бити задовољан, никада му неће бити довољно-рекао је владика Иларион.

Након литругије у црквеној порти црвке Светог Преовражења Господњег у Пасајану поводом празника Свете новомученице Босиљке Пасјанке организован је и пригодан културно уметнчки програм у оквиру кога су се чули звуци старих српских песама и виорило коло игара из Косовског Поморавља. А није изостала ни „Трепеза љубави“, где су се окупљени у црквеној сали послужили храном и пићем како то обичаји и традиција српског народа налажу о празницима.

С.И.