Страдање Срба у 20. веку и Југославија – земља које више нема

У Дому културе „Грачаница“премијерно је приказан документарно-играни филм „Крст са Косова“ редитеља Ивице Виденовића и представљена књига „Југословенска држава 1918-2006“ аутора др Милана Гулића, вишег научног сарадника Института за савремену историју.

Документарно-играни филм „Крст са Косова“ део је комплексног пројекта који обухвата и изложбу посвећену страдању српских цивила на Косову и Метохији током Другог светског рата у злочинима чији су извршиоци, пре свега, били припадници албанских квислиншких формација. Настао је на основу истраживања и докторске дисертације др Ненада Антонијевића. Сценариста филма је Божидар Кнежевић, док су стручни консултанти били кустоси-историчари Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и Никола Милошевски.

-Велико је задовољство што су сва три филма, која су настала у нашој продукцији,  представљена у овој сали у Грачаници и што је то случај и са четвртим филмом  „Крст са Косова“. Први филм под назвом „Србија већа од страха – предавање о тишини“, који се бавио темом страдања Крагујевчана, ђака из овог града у  октобру 1941. године, затим филм „Пето писмо Хилде Дајч“ и филм „Две Бранкове Козаре“, који је говорио о стардању српског народа током велике хрватско-немачке офанзиве на простору Козаре током јуна и јула 1942. године, рекао је вршилац  дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.

Пројекцију документарно-играног филма пратила је  промоција књиге „Југословенска држава 1918-2006: Од Прводецембарског акта до Мајског референдума“ аутора др Милана Гулића, вишег научног сарадника Института за савремену историју.

Аутор књиге рекао је да се историја не може посматрати поједностављено, јер је прича много дубља, сложенија и скопчана са константним кризама и проблемима овог простора. Према његовим речима, без обзира на све што се догодило он никада не би југословенску државу глорификовао као савршенство државног оквира на нашем простору, ни када је реч о краљевини, а посебно не о социјалистичкој Југославији.

-Не бих је сводио ни на пуку грешку, јер између идеје и праксе постоји велика разлика. Без икакве дилеме сама идеја је била племенита, била је велика, пракса је била далеко другачија, и у крајњем случају, краљева држава није се распала у крвавом грађанском рату, већ се распала она за коју смо сматрали да је у потпуности савршено уређена. Комунисти су нас убеђивали после рата да су за разлику од буржоаске Југославије, како су је називали, решили национално питање на југословенском простору, и сви ми заједно живимо то њихово решење,  казао је Гулић.

Он је посебно нагласио да не можемо догађаје који су били, историју, гледати кроз тамне и ружичасте наочаре јер историју чине и хероји и издајници, срећни догађаји, али и они тужни.

Говорећи о књизи  политиколог Стефан Филиповић истакао је да је југословенска држава уништавана кроз Уставе.

-То су уставане промене из 1953. године, па Устав из 1963., уставне промене из 1968. и Устав из 1974. године. Све је рађено структурално и правно, и сви би ми њима веровали да они спроводе идеологију марксизма, да уништавају државу спроводећи комунизам, међутим, на уштрб те федералне државе, савезне, на уштрб југословенске, настајале су друге државе. Ако су се водили марксистичком идеологијом изумирања државе, зашто су онда јачали Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Македонију? Зашто су Покрајинама дали статус субјекта Федерације? Ова књига то лепо расчлањује, објашњава, и онај ко се први пут суочава са овом материјом може лако да стекне утисак шта се дешава, казао је Филиповић.

Историчар Александар Гуџић сматра да је књига  „Југословенска држава 1918-2006: Од Прводецембарског акта до Мајског референдума“ капитално дело. Према његовим речима, писати историју југословенске државе због сложености и обима теме је изазован задатак за сваког историчара.

Промоцију поменуте књиге и пројекцију филма „Крст Грачанице“ организовали су Дом културе „Грачаница“ и Музеј жртава геноцида из Београда.