Пером и речју чува српске трагове од брисањa и заборавa

 Истраживач, писац и иницијатор бројних културно-уметничких манифестација у Косовском Поморављу

 

 

Почев од 2002. године па до сада Станислав Којић из Врбовца код Витине, аутор је 16 књига, претежно монографског карактера али и других жанрова са написаних преко 7.000 страница објављених у тиражу од преко 3.600 примерака, свој истраживачки дух  показивао је још као дечак. – Станислав и ја се знамо од малена. Живимо у комшилуку. Дружимо се од када знамо за себе. Кад смо били деца једног дана његова мајка га је тражила по селу, а потом и сви ми, јер напросто се изгубио. Нико није знао где је отишао? Тек после више сати потраге за њим по селу, он се појавио сав раздраган. Сишао је из аутобуса који је у то време почео да саобраћа више пута у току дана на линији Витина-Летница пролазећи кроз Врбовац. Станислав је једноставно ушао у аутобус и возио се више пута у оба правца тамо вамо. Вукла га је дечја знатижеља да истражи за њега до тада те неке непознате пределе који у ствари нису били далеко од Врбовца, али су за њега били нешто ново – присећа се Којићев велики пријатељ, писац и сликар, такође из Врбовца, Срећко Симић. А за Станислава Којића, многи који су упознали његов досадашњи књижевни  опус у домену прошлости даље и ближе, али и садашњости у разним аспектима живота пре свега у поднебљу Косовског Поморавља, с правом кажу да је он нови Атанасије Урошевић, српски антропогеограф и академик који је аутор више књига насталих између два светска рата и плод су његовог богатог истраживачког рада. Станислав, иначе по занимању професор биологије, са дипломом Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини, отац две ћерке које су такође успешно завршиле факултет и сина који је студент, прву своју књигу под називом „Биогеографија Горње Моравеˮ објавио је 2002. године. Потом су уследиле књиге: „ОШ Марко Рајковић и Врбовац са околиномˮ (2005), „Клокот са околиномˮ (2010), „Партеш и Партешаниˮ (2012) – коауторско дело са Владимиром Стојановићем из Партеша, „Коретиште и његова традицијаˮ (2013), „Станишор, Драганац и Горњи Макрешˮ (2014),   „Доња Будрига и Церницаˮ ( 2015), Епитафи са српских гробаља на Косову и Метохији  под насловом „Душе с мирисом босиљкаˮ ( 2016), „У сенци косовских божура-Шилово, Кметовце, Врбица и Прилепницаˮ (2017), „Из жубора Шаранске реке-Понеш, Паралово,  Лабљане и Горњи Ливочˮ ( 2018),  „Век Гимназије Гњилане 1920-2020ˮ, „Техничка школа Витина 1971- 2021ˮ (2021), „Ново Брдо са околиномˮ (2022), „Основне школе Гњиланског среза 1919-1941ˮ (2023) и „Век Гимназије  у Косовској Каменициˮ (2024). Како нам је рекао припрема и монографију „Основна школа Доња Гуштерица 1983-2025ˮ која би ускоро требало да угледа светлост дана. У једном периоду био је директор осмогодишње школе у Врбовцу и в.д осмогодишње школе у Витини. Осим истраживачким радом и писања монографија, пише и поезију, али и учествује у раду реномираног Културно-уметничког друштва „Јован Којићˮ-Врбовац које за собом бележи са краћим прекидима вишедеценијски рад. У једном периоду био је кореограф, а данас је у руководству овог друштва које има бројне успешне наступе не само на Косову и Метохији већ широм Србије, али и у иностранству. Аутор је више рецензија за дела завичајних писаца. Такође, Којић сарађује и са неколико домаћих и иностраних часописа, а награде за његов рад нису изостале. Сценариста је и једног документарног филма о свом завичају у кооперацији са ТВ Пулс. Председник је Завичајног клуба „Косовски заветˮ и председник је „Друштва домаћина Косова и Метохијеˮ. За истраживање културне баштине Косовског Поморавља награђен је повељом „Атанасије Урошевићˮ, 2013. године, коју додељује Савет завичајних сусрета писаца Косовског Поморавља. Носилац је плакете „Ђорђе Лекићˮ, Културно-просветне заједнице Косова и Метохије за 2020. годину за изузетан просветно-педагошки допринос  на простору Косова и Метохије. Добитник је „Благодарјаˮ 2021. године као посебног признања Удружења књижевника Србије за трајни допринос угледу и развоју Удружења. Добитник  је Златне значке 2022. године коју додељује  Културно-просветна заједница Србије, као признање за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос  у ширењу културе. Често је похваљиван и од стране Министарства културе, науке и технолошког развоја, Српског биолошког друштва као и Универзитета у Београду, Биолошког факултета за изузетан успех у раду са ученицима и постигнуте резултате у настави биологије на разним такмичењима.  Иницијатор је  и организатор многих културно-уметничких манифестација. Заступљен у антологији „Знаменити Срби на Косову и Метохијиˮ, аутора Милована Богавца и Драгослава Ћетковића. Његово име се справом нашло у бројним делима других аутора, која се односе на значајна имена у новијој историји Срба у Косовском Поморављу и на Косову и Метохији. Потпредседник  је Друштва књижевника Косова и Метохије, такође и потпредседник је Завичајног клуба „Сербикаˮ- Гњилане, написао је девет рецензија за девет књига завичајних писаца из Косовског Поморавља. Којићева дела обилују низом занимљивих података, који, да их није прикупио и забележио, вероватно би били заборављени. За свој рад он тражи инспирацију у жељи да отме од заборава много тога што карактерише пре свега вековно српско постојање на просторима Косовског Поморавља али и читавог Косова и Метохије и да то пренесе садашњим и будућим генерацијама.  Уз све то Којић кроз своја дела верно чува српску културу и традицију, а на том плану посебно се истиче својим ангажманом  у КУД-у „Јован Којићˮ. У целокупном свом раду који је често и веома захтеван и исцрпан и захтева чест боравак на терену  под неповољним условима, Којић има неизмерну подршку и разумевање своје породице, пре свега његове супруге. – Оно што ме мотивише на оволики енергични труд у мом раду је мото: „Речено одлеће, записано остајеˮ и „Оно што није забележено, није се ни догодилоˮ, зато се овим књигама борим против заборава, јер свако је дужник своме завичају – истиче Којић говорећи о томе шта га инспирише у његовом раду.  С.Ивковић