Чувари народне песме, игре и обичаја свог краја

 Учествовали су два пута на Интернационалној смотри фолклора у Бугарској где су освајали прво место у конкуренцији пет хиљада учесника из целог света. Наступали су у већини градова у остатку Србије, учествовали на Европској смотри фолклора у Београду. Захвални су и на огромној помоћи Арно Гујона…

 

 

Аматерско Културно-уметничко друштво „Бранко Меденица” из Косова Поља основано је давне 1964. године као Железничко друштво. Једину паузу у раду имали су у време конфликта 1999. године, која је трајала две године. Због новонастале ситуације на Косову и Метохији, морали су да се преселе у суседно село Угљаре где су и обновили свој рад. Према речима руководиоца КУД „Бранко Меденица” Драгана Ћирковића тренутно имају око осамдесет чланова, док су пре сукоба бројали и до 400. – Имамо три категорије: ветеране, сениоре и јуниоре. Ту су и најмлађи чланови које зовемо петлићима, и то су дечица од седам до 11 година, који тек уче прве кораке. Наши чланови су из општине Косово Поље, значи Угљара, Батуса и Бресја. Није лако опстајати у постојећим условима, али најважније је да смо наставили са радом, да има деце и да настављамо дугу традицију нашег друштва – казао нам је Ћирковић. Када је реч о опстанаку, Ћирковић као највећи проблем издваја финансије, али и каже да се увек нађу људи који желе да помогну, попут локалних самоуправа Косово Поље и Грачаница. – Онда када је основано као Железничко културно-уметничко друштво имало је подршку Железнице. Сада тога нема. Знамо у каквом времену живимо и нема спонзора, већих фирми које би покривале трошкове које имамо, али сналазимо се некако – каже Ћирковић и додаје да често трошкове сносе и сами родитељи са којима имају изузетну сарадњу. Када је ношња у питању Ћирковић каже да имају ношњу за сваку своју кореографију, али и напомиње да њу треба стално обнављати, јер се услед ношења њени одређени делови хабају. За то немају средстава. – Нешто смо успели да спасемо из просторија у Косову Пољу, али је део пребачен у Лепосавић од стране старијих колега који су тада били у друштву и који су то успели да спасу. И одатле смо део ношње вратили. Морам да кажем да смо у пар наврата добили, односно реализовали добре пројекте. На пример, од Међународне организације за миграције добили смо помоћ од 11.780 евра и за сав тај новац купили смо ношњу, комплетно озвучење, а касније смо добили и хармонику – прича нам Ћирковић и наставља: – Од Арно Гујона, односно његове хуманитарне организације „Солидарност за Косово” добили смо велику помоћ у износу од 64 хиљаде евра коју смо у сарадњи са ОШ „Угљаре” употребили за изградњу спортске сале, где се данас окупљамо. До тада, вежбали смо у ходнику школе или учионици где је знало да се окупи и по 120 наших чланова – прича Ћирковић и посебно истиче да су од поменуте хуманитарне организације добили ношњу у вредности од пет хиљада евра, као и комплетну кореографију што је подразумевало долазак компетентних људи да са њима на њој раде. У КУД „Бранко Меденица” кажу да никако не смеју да забораве и НВО „Женски кутак” из Косова Поља на челу са Снежаном Станојевић, јер су највише учинили када је у питању поновно покретање рада друштва, али и много помогли у финансијском смислу. „Све пројекте које сам горе поменуо не бисмо могли да реализујемо без помоћи невладиног сектора, односно НВО „Женски кутак” – посебно истиче Ћирковић. Када су гостовања у питању, наш саговорник каже да се радују сваком позиву и да се одазову било да је позив из неког краја Косова и Метохије, остатка Србије или региона. До сада су два пута гостовали у Бугарској и учествовали на Интернационалној смотри фолклора где су освајали прво место у конкуренцији пет хиљада учесника из целог света. Наступали су у већини градова у остатку Србије, учествовали на Европској смотри фолклора у Београду као гости, и отварали манифестацију. – То је велики успех за нас, али највећи за децу. Имала су прилику да се друже са вршњацима из многих земаља Европе, да размене утиске, па и знање. Да нешто науче од њих и обрнуто. То је једно од најлепших искустава за децу и то се памти целог живота – казао нам је Ћирковић. У КУД „Бранко Меденица” истичу да је сувишно говорити о значају чувања своје традиције и културе. – Дете док вежба фолклор мора да буде максимално сконцентрисано на оно што ради. Да стоји право, да води рачуна о играчима са обе своје стране, да пева, игра, и у тих сат и по, колико им траје вежба, оно је максимално фокусирано, другим речима растерећено од свега оног што свакодневно слуша везано за своју безбедност, за тешке услове живота, али и од телефона, компјутера. Уз све то учимо их колико је важна традиција и све оно што су нам преци оставили и што морамо да чувамо. То је нама и главни циљ – казао нам је Ћирковић и као посебну кореографију овог друштва издвојио Игре централног Косова, које су настале после вишегодишњег истраживања терена од Вучитрна до Урошевца и Новог Брда до Штимља. М.Чанковић