Више од 2.000 Албанаца годишње оболи од малигних болести
Током јануара и фебруара 2025. године код Албанаца на Косову и Метохији је регистровано преко 300 нових случајева рака што је за 10 одсто више него у истом периоду прошле године
Становништво Косова и Метохије се више од деценије суочава са алармантним проблемом, буквално епидемијом, оболелих од разних малигних болести. Број оболелих од малигних болести нагло скочио после НАТО бомбардовања овог подручја 1999. године. Иако се број оболелих евидентно и чињенично везује са товарима изручених уранијумских бомби на Косову и Метохији, Албанци и Приштина од почетка, не желећи да окривљују своје НАТО пријатеље за то, јавно су говорили да су узрок наглог скока оболелих од малигних болсети стресови које су албанци доживели пре и после 1999. године. Но, сада такве теорије падају у воду и због све већег броја оболелих сваке године али и све даље „истине” о стресовима који су деценијама иза и далеко. Током јануара и фебруара 2025. године регистровано је преко 300 нових случајева рака, што је за 10 одсто више него у истом периоду прошле године, потврдио је директор Клинике за онкологију Универзитетског клиничког центра Косова у Приштини Иљир Куртиши.
ОВЕ ГОДИНЕ 310 СЛУЧАЈЕВА ЗА ДВА МЕСЕЦА
Куртиши каже да су фактори који утичу на повећање случајева ове малигне болести, генетика, животна средина, старост и пол. „Ове године у јануару смо регистровали 150 случајева, а у фебруару око 170, дакле преко 310 случајева за два месеца. У односу на прва два месеца 2023. број је већи за 10 до 12 одсто. Тако смо 2023. године регистровали 2.130 особа, док је 2022. године у Клиници за онкологију регистровано и лечено око 1.750 новооболелих. Ради се о туморима код одраслих, а не о туморима деце. Најчешћи облик ове болести код жена је карцином дојке, док код мушкараца доминира рак плућа, а одмах након ова два облика карцинома доминира и тумор дебелог црева”, евидентирала је Клиника за онкологију у Приштини. Исто тако, број новооболелих од малигних болести је био већи од 2.100 у 2024. години, што је алармантно, признају у Приштини. Куртиши каже да се током априла очекује завршетак радова на Клиници за онкологију, па ће самим тим доћи до проширења капацитета а услуге ће бити дигитализоване. А у задњих 15 година, пре 2023. годишње је на Косову евидентирано између 1.350 и 1.600 нових случајева оболелих од малигних болести код Албанаца.
ПОСЛЕДИЦЕ УРАНИЈУМА ЈОШ ДУГО ЋЕ СЕ ОСЕЋАТИ
Последице дејства осиромашеног уранијума још дуго ће се осећати на Косову и Метохији, с обзиром на то да још ниједно од 112 места на којима је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом није очишћено, нити је сакупљена радиоактивна муниција са свим тим радиоактивним материјалом а ни до дана данашњег ниједно ово место није ограђено. У 90 одсто случајева ова места су подручја у којима живе искључиво Албанци. Када је НАТО половином 2000. године у Женеви предочио УНEП-у (радној групи УН за осиромашени уранијум) мапа-карту Косова и Метохије са 112 места на којима су испаљени пројектили са осиромашеним уранијумом у 78-дневном бомбардовању 1999. године, уранијумска грозница је већ почела да потреса КФОР, УМНИК али и целокупно косовско становништво због опасности од тровања невидљивог уранијума. НАТО је признао да је у бомбардовању Југославије изручио 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, муницијом која је забрањена свим међународним конвенцијама. Подаци Војске Југославије говоре да је НАТО испалио 50.000, а руски извори говоре о изручених 90.000 пројектила са овом радиоактивном забрањеном муницијом. Највише уранијумских пројектила изручено је у Метохији и то западно од пута Пећ – Ђаковица – Призрен, више од 15 локација, затим на потезу Ђаковица – Зрзе, Дечане – Рзнић – Прилеп- Јуник, више од 20 локација. Већи број локација са изрученим уранијумским пројектилима налази се десно од пута Призрен – Драгаш, затим на потезу Сува Река – Урошевац око планине Црнољева и јужно од Подујева. На испитивању уранијумског загађења до сада су на КиМ боравили: стручњаци Међународне агенције за атомску енергију, екипе УН за амбијент, Краљевско друштво из Лондона за атомску енергију, Шведски институт за заштиту од радијације, стручњаци атомске енергије из Италије, екипе УНМИК-а, Кфора, једна посебна истражна комисија Уједињених нација која је обављала испитивања на 11 локација, стручњаци Светске здравствене организације… Све истражне екипе, после вишенедељних обављених испитивања радиоактивног загађења осиромашеним уранијумом, донеле су изричиту препоруку да се та места морају заштитити од уласка цивила и стоке у њима због енормног уранијумског зрачења. Међутим, до данас ништа од тога није испоштовано.
ВИШЕ ОД 100 ЛОКАЦИЈА СА УРАНИЈУМОМ
У извештају Шведског института за заштиту од радијације, који су у Метохији обављали вишенедељна мерења 2002. године каже се да је уранијум већ ушао дубоко у ланац исхране код људи и животиња јер је пронађен у земљи, води, ваздуху, вегетацији као и у 96 одсто узорака тада испитаног крављег млека. Стручњаци овог института са запрепашћењем констатују да ниједно место на КиМ погођено пројектилима осиромашеног уранијума не само да није ограђено већ није ни обележено па се на тим локацијама формирају њиве, баште, граде објекти, напаса стока, користи вода за пиће што додатно трује становништво и стоку и биљни свет. Стручњаци атомске енергије говоре да осиромашени уранијум, када продре у земљу потребно је најмање 2.500 година да се разложи у потпуности, а за то време константно трује тло, воду, вегетацију и ваздух. Према мерењима стручних служби Војске Југославије за време самог бомбардовања на Косову и Метохији, на местима где је испаљена муниција са осиромашеним уранијумом, регистрована је радиоактивна контаминација земљишта и од 236.000 бекерела по килограму земљишта, док је дозвољена концентрација од само 200 бекерела. Српски лекари на Космету упозорили су после 2.000 године на огроман број оболелих од канцерогених болести. У години пре бомбардовања и у години после, 1998. и 2001. године, евидентиран је пораст за 2,2 пута броја оболелих од малигних болести. З. Влашковић
