Право на кров над главом
Поред мноштва негативних ствари које су постале свакодневица у најсевернијој косметској општини Лепосавић, најaктуелније је тренутно питање станова на подручју ове општине, који су раније подељени избеглицама, а сада су предмет спора, као и неизвесност која влада хоће ли 17 породица остати у становимa у Лешку које су градили сопственим средствима
На локацији некадашње пијаце у Лепосавићу подигнута је зграда која је од почетка градње била планирана за смештај избеглица и расељених лица, од којих су многи у овој општини од 1995. године, након ратних сукоба у Храватској, а има и расељених лица која су овде смештај нашла након ратних дешавања на Косову и Метохији 1999. године. Како би сви они решили основно егзистенцијално питање и добили кров над главом Комесаријат за избеглице, канцеларија у Лепосавићу, крајем прошле године доделила им је кључеве станова у поменутој новосаграђеној згради, коју је градила Канцеларија за КиМ. Спор настаје овог пролећа, када надлежни из Општине Лепосавић, коју већ две године води градоначелник Албанац који је на ту позицију дошао са једва 100 освојених гласова на локалним изборима на којима је гласало свега 1,06 посто бирача, захтевају од појединих станара да врате кључеве својих станова. Наводно, стигле су до челника општине гласине да поједини станари већ поседују станове у другим градовима на своје име. Сви станари који су „спорни” демантују такве гласине, уз образложење да су на конкурс приликом доделе станова морали да предају потребну документацију, која је између осталог потврђивала и то да не поседују некретнину на своје име. Сви усељени станари, њих четрдест, раније су становали у колективним центрима, а поједини од њих још увек борави у овим објектима, јер још увек нису успели да опреме станове за које су добили кључеве.
ОПШТИНА ЗАМЕНИЛА БРАВУ НА СТАНУ СПАСИЋА
Најтежи проблем настаје када су радници општине прошле недеље заменили браву на једном стану, чији је власник Слободан Спасић, који тога дана није био у Лепосавићу. Сви расељени и избеглице који су се уселили у станове, а који су обавештени од службеног лица из општине да треба да врате кључеве сада су у неизвесности како да поступе, јер немају где да оду. За сада одбијају да врате кључеве. Председник Привременог органа општине Лепосавић Зоран Тодић, у више наврата поновио је да су кључеви подељени расељеним лицима и избеглицама који више деценија живе у општини Лепосавић.
– То су људи који су добар део свог живота провели у колективним центрима на подручју наше општине и Комесаријат за избеглице у Лепосавићу у новембру прошле године доделио им је кључеве новосаграђених станова у стамбеној згради на локацији некадашње пијаце у нашој општини. На овај начин затворени су колективни центри, а избеглице које су одлучиле да остану да живе овде добиле су најзад услове за живот достојне човека – казао је Тодић. Но, њихова срећа није дуго трајала, након 6-7 месеци у новим домовима сада су опет у проблему хоће ли успети да остану у својим становима. Заменица градоначелника општине Лепосавић Марина Богојевић позивала их је појединачно у општину са захтевом да врате кључеве. Они су то до сада одбијали да ураде, али најновији вид притиска је замена браве на једном стану, и сада су сви остали забринути да ли и њих то чека, да не могу да се врате у своје станове. Изградњу 42 стана за расељена лица и избеглице у Лепосавићу финансирали су Влада, Комесаријат за избеглице Републике Србије и Дански савет за избеглице преко Општине Лепосавић.
СТАНОВИ У ЛЕШКУ
Слична судбина задесила је и седамнасет породица у Лешку који су сами изградили своје станове и у њима живе од 2000. године. Ови станови саграђени су у центру Лешка поред станице полиције. Зграда полиције коју је користио српски МУП је срушена и ту је саграђена нова станица полиције коју сада користи косовска полиција, а коју је лично отворио сада премијер у техничком мандату Аљбин Курти. Управо на земљишту некадашњег МУП-а саграђени су поменути станови, а сада, по речима челника општине Лепосавић то земљиште је општинско, а станови су нелегално саграђени. Станари су сагласни да су станови грађени без грађевинске дозволе и спремни су на сваки договор да плате накнадну легализацију. Раније им је дат рок од месец дана, који истиче 28. јуна да се иселе из ових станова. Међутим, у разговору са њима сазнајемо да остају овде, јер како кажу, немају где да оду. Овде су саградили своје домове, у њих све уложили и остаће у својим становима. Верујемо у разум и проналажење решења за случај ових станова и седамнаест породица, од којих је већина са малолетном децом, која су се овде и родила. Како истиче рок за њихово исељење напетост расте, али сви очекују да ће се овај случај решити на задовољатво овдашњих станара да остану у својим домовима, где живе последњих четврт века. В.Вукојевић
