Пронађено ново богато налазиште злата
Процењује се да ће се подручје Рогозне истраживати до 2026. године, а уколико резултати геолошких истраживања буду позитивни и сви прописани услови према Министарству рударства и енергетике Србије буду испуњени, захтев за експлоатацију може се поднети најраније средином 2030. године
Аустралијска компанија „Стрикленд металс” која обавља истраживања налазишта злата, бакра и сребра на планини Рогозни, оивиченој општинама Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Рашка, Нови Пазар и Тутин, објавила је да је на лежишту Градина пронашла златну жилу са више од 10 грама злата по тони. Градина се налази у средишту Рогозне непосредно са десне стране пута Звечан – Нови Пазар на око 1.000 метара надморске висине. Налазиште злата је откривено на мање од 340 метара дубине, а појас се протеже у ширину од четири метра. Мањи удео злата у руди пронађен је на дубини од 404 метра (5,5 г/т), док су плиће, на 391,5 метара дубине, пронађене две жиле са по 4,3 6 г/т (појас од 16,7 метара) и 6 г/т (појас ширине осам метара), преносе из компаније „Стрикленд металс”. Ово је резултат првог бушења на Градини ове године и показује, како је саопштила компанија, да то лежиште по свој прилици крије само злато, за разлику од других лежишта на Рогозни – Меденовац, Шанац и Бакарни кањон, на којима рудне резерве укључују и сребро, бакар, цинк и олово.
ПЕТ МИЛИОНА ДОЛАРА ЗА ИСТРАЖИВАЊА ЗЛАТА И БАКРА
Иначе, компанија „Србија Зиђин мајнинг” Бор уложила је пет милиона долара у пројекат истраживања злата и бакра на Рогозни аустралијске компаније „Стрикленд металс”, како је објавила ова компанија. То ће „додатно убрзати истраживање злата на лежишту Градина”, те ће „Зиђин” том инвестицијом добити 2,4 одсто удела у власништву компаније „Стрикленд металс”. Уласком кинеске компаније у пројекат истраживања на Рогозни, акције „Стрикленд металса” порасле су за 21 одсто, са девет на 11 центи по једној акцији. Аустралијска фирма је саопштила половином маја да је на Рогозну допремила шесту дијамантску бушилицу како би проширила истраживања на потезу Градина. Кампања дијамантског бушења од 60.000 метара биће спроведена до краја 2025. године, а компанија намерава да користи најмање три дијамантске бушилице, уз бушење примарних циљева на локацијама Шанац, Меденовац, Градина и Бакарни кањон. Компанија „Зиђин” је власник рудника бакра и злата Бор и Чукару Пеки, који поседују 34 милиона тона бакра и 822 тоне злата. Само током прошле године у њима је произведено 300.000 тона бакра и седам тона злата. Могућност отварања рудника на Рогозни изазвала је подељене реакције јавности у Новом Пазару. Од оних који су то поздравили као значајну економску инвестицију, до оних који се оштро супротстављају, тврдећи да би то изазвало еколошку катастрофу. Због тога се и огласило Министарство рударства и енергетике Србије из којег су поручили да тренутно нема захтева за експлоатацију, односно, отварање рудника, на територији Новог Пазара. Из министарства су поручили да је отварање рудника комплексан процес, који изискује прибављање бројних дозвола. Аустралијска компанија „Стриклeнд Металс”, преко своје србијанске подружнице „Златна Река”, тврди да процењене количине злата на Рогозни од 150 тона, уколико се у обзир узме тренутна цена од 73.000 евра по килограму, могле би вредети око 11 милијарди евра.
НА РОГОЗНИ РАДИ РУДНИК ОЛОВА И ЦИНКА „ЦРНАЦ”
Процењује се да ће се подручје Рогозне истраживати до 2026. године, а уколико резултати геолошких истраживања буду позитивни и сви прописани услови према Министарству рударства и енергетике буду испуњени, захтев за експлоатацију може се поднети најраније средином 2030. године. Пре четири деценије су на Рогозни, на местима Караван Салија и Меденовац, обављена опсежна рударска истраживања која су показала да се у утроби ове планине налази најмање 350 милиона тона руде бакра са великим садржајем злата и других племенитих метала. Према истраживањима проценат метала креће се од 1,2 до 1,6 одсто, а како тврде стручњаци, само из једне тоне бакарног концентрата могло би да се извуче по шест грама чистог злата. Сада на Рогозни ради рудник олова и цинка „Црнац”, општина Лепосавић, који је у саставу „Трепче” а до овог рудника поред самог пута налазе се још видљива рударска окна у којима су се у средњем веку копала руда. Још су видљива и места на којима се топила руда и на којима и данас не расте трава. Остаци места за топљења руде на Рогозни, такозвани жежинци и називи села Златаре, Златни Лаз, Златорог, Златни До, река Бакарњача, веле Рогожњани, дати су по томе што је ту некада вађена руда злата. Истрживања на бушотини Градина кажу има 10 грама злата по тони руде З.Влашковић
