Подсећање на повратак, заслуге митрополита Амфилохија и невино страдале

Традиционални „ Ђедов сабор“ у метохијскомм повратничком селу Осојану

 

 

У Осојану код Истока данас је одржан традиционални „Ђедов сабор“ посвећен повратку прогнаних Срба у ово метохијско село као и заслугама почившег митрополита црногорско -приморског Амфилохија Радовића, који је у најтежим тренуцима охрабрио љубављу и молитвом прогнане Србе да наставе живот на својим вековним огњиштима. Такође у оквиру сабора одржан је и парастос пред спомеником 64 страдалих са простора Источке општине.

И ове године „ Ђедовом Саброу“ који је одржан у порти цркве Светих Архангела у Осојану уз мештане овог и околних повратничких села , присуствовали су Срби из других делова Косова и Метохије и централне Србије и Црне Горе.

Свету архијерејску литургију служио је Архиепископ и митрополит Рашко-призренски Теодосије уз саслужење епископа викарног новобрдског Илариона и игумана више манастира на Косову и Метохији, свштеника и монаха епархије рашко -призренске. За певницом током литургије биле су монахиње из манастира Брњак.

Викарни епископ новобрски беседећи на Ђедовом Сабору у Осјану говорио је пре свега о значај вере у Христа уз нагласак на то да Хришћани сваког дана треба да сведоче Христа.

-Драга браћо сестро , народе божји. Драга децо, ко не призна Бога пред људима не може да доживи и признање од Бога. То је тајна велика , тајна исповедништва, тајна сведочења и тајна мучеништва у крајњој линији. Да знамо да није само оно мучеништво у крви и неко очигледно исповедништво о чему господ Исус Христос говори. Ми хришћани би требало да свакога дана сведочимо Христа , да доживимо Христа и заједницу са њим у свом бићу у своме срцу и да то други очигледно виде, без тога да им било шта кажемо. Да будемо загледани у своје биће , па и преко свога бића, тамо где ми престајемо , где почиње он, Да са њиме разговарамо и то да ми са Богом разговарамо, други људи виде, други људи осете и доживе утеху због тога што ми са Богом разговарамо. Зато је повратак једна од најбитнијих тајни нашега постојања, да се пре свега вратимо Богу, царству небеском које је унутар нас, да онда по угледу на то што доживесмо у своме срцу, да градимо кућу, да градимо дом, да градимо храм божји. А то дело људско чули сте може и да изгори и да буде принесено на дар Богу, као тамњан , који замирише горећи. Тако и ово село било благословено и таквом жртвом. Људи су хтели да га униште , а оно је било принешено Богу на пријатан миомирис и ево још увек ража плодове као жртва која је Богу принесена. Изгорело је село , али се народ спасава, душа се људи спасава. Служба је божја служи, народ се Богу враћа. И ево овде уз све муке уз све тешкоће , уз све неправде уз све притиске слави се име божје. Људи се враћају у своје срце и сведоче једни другима оно што је најбитније, а то је живи Бог. Ево и ми данас овде се сабрасмо да прославимо повратак Богу, да прославимо повратак у земљу обећану у земљу живих. А ово Осојане постаде земља живих. Изгледало да није земља живих онда када су и птице одлетеле са овог места, када се није чуо глас живота овде, али ето благословом божјим живот се вратио овде. Дођосмо за оцима нашим , ево ту је наш отац и владика Теодосије. А тада је ту колону у којој смо ми били предводио блажене успомене митрополит Анфилохије, онај који је јурио тамо где је тешко, где заудара задах смрти и греха. Он је тамо хрлио да би доносио утеху. Тако дође и у ово село у ово место, да би у оном тренутку када је изгледало да је све пропало, да је све разрушено, рекао свима нама живот је неуништив. Господ Исус Христос је наш неуништив живот. . То је митрополит сведочио, када је служио са свима нама на оном степеништу литургију у школи која је разрушена, а која се хвала Богу опет сазидала и у којој се чује дечја граја и радост, где се деца уче како да се носе са овим животом. Дођосмо браћо и сестре да би смо се вратили, али опет да поновим да се не чудимо огњу искушења који бива ради нашега спасења. Ето и оне куће које су гореле и тада пре четврт века, а и оне које су пре неколико месеци гореле су биле ту да нас опомену и да нас учврсте у нашој вери и да се покаже наша љубав и наше заједништво. Па су и сестре монахиње помагале да се пожар угаси и људи су се ујединили, како треба да се уједине када је неко искушење. Нека нас ништа од тога не би поколебало. Останите браћо и сестре тамо где је пространо место, останите у своме срцу где је Христос , а из тога срца излазите да би сте ту тајну сведочили своме брату, својој сестри, који су саздани такође по слици и прилици божјој. Нека је срећно и Богом благословено ово сабрање и ова слава. Нека би благослов светих мученика Макавеја свима нама био светао и нека би нас руководио и нека би пре свега вама дао снаге да останете и опстанете на овом чудесном месту, да би смо имали и ми где се сабирамо и тешимо, благословом овог чудесног дана и места. Нека би благослов и молитве његове светости патријарха били са свима вама. Са његовим благословом дођох овде и нека би смо браћо и сестре увек гледали оно што је добро. Нека оно што је искушење, што нема смисла у себи ,што води у пропаст, нека би смо га презирали, као да га не видимо , а да само гледамо, једнога доброга, а то је господ Исус Христос. Он је извор смисла свега нама доступног, јер је он вечни смисао, он је логос, који је у славу свога беспочетнога оца, кога прослављамо заједно са сином његовим и духом његовим, сада увек и у векове векова амин -казао је у својој беседи владика Иларион.

Архиепископ и митрополит рашко призренски Теодосије је својој беседи истакао је да је хришћани треба да захваљују Богу и у тренуцима страдања уз подсећање на то да се хришћани никада нису плашили страдања.

-Ваше преосвештенство, драги Владико Иларионе, пречасни преподобни оци, преподобне сестре монахиње, драга браћо и сестре, нама људима је највише својствено да захваљујемо и да благодаримо. А коме бисмо више требали да захваљујемо и да благодаримо него Господу Богу, нашем Створитељу, Промислитељу, Спаситељу. И света литургија коју смо служили, света Ефхаристија, јесте наше благодарење Господу Саваоту, чије присуство стално осећамо, да је Он ту са нама, а нарочито је Господ присутан тамо где су тешкоће, где су опасности, где се страда,- истакао је уз остало митрополит Теодосије.

-Никада се хришћани нису плашили страдања. Крст носити нама је суђено. Господ нас је позвао да узмемо крст свој, да се одрекнемо себе и да пођемо за Њим, да ходимо Његовим стопама, Његовим путем, јер то је једини пут који води у живот вечни. И зато се радујемо крсту, радујемо се распећу, радујемо се страдању Христа ради, јер неминовно је да после таквог страдања долази обнова и васкрсење. Сви смо сведоци тога- рекао је митрополит Теодосије. Он је подсетио и на то да су многе српске светиње на Косову и Метохији порушене, али да је обновљен живот у њима.

– Оне су не само физички обновљене, него је обновљен и живот у њима, како у Призрену, у Архангелима, у манастиру Девич, у многим храмовима, у градовима широм Косова и Метохије. А та обнова, то васкрсење, не бива без силе Божје. Господ је тај који нам даје ту силу. И та сила и моћ побеђује овај свет, пролазни- Истакао је митрополит Теодосије.

Говорећи о пвратку Срба у Осојане он је подсетио на њихову храбрст и упорност да обнове живот на згариштима својих домова.

-Данашњи дан славимо као повратак људи који су прогнани из овог села, али који су само после годину-две смогли снаге да се врате овде на рушевине, на ову ледину… Сабрали смо се на рушевинама школе овде у селу и служили Богу свету литургију, а то је наше благодарење Богу — и за оно што је било, и за оно што се догодило- истакао је митрополит Теодосије. Он је казао да је најаче оружје данас против нмепријатеља трпљење и уздање божју помоћ.

-Не можемо имати снажније, јаче оружје против нашег непријатеља данас од трпљења, уздајући се у помоћ Божију. Тако је наш народ опстао и у време османског ропства, тако опстајемо и у време данашњег ропства“, рекао је митрополит Теодосије у својој беседи.

Окупљенима у црквеној порти на „Ђедовом сабору“ обратио се и прота Никола Радовић из Црне Горе који им је пренео благослов митрополита црногорско-приморског и егзарха трона пећког Јоаникија. Он је при том казао да митрополит Јоаникије косовски завет чува и преноси и у Црној Гори, настављајући стопама почившег митрополита Амфилохија.

-Тај завјет Косва преноси, чува и на своју паству у Црној Гори, богато излива. Ви сте тога овдје свједоци. Многе групе поклоника свакодневно долазе да се поклоне светињама Косова и Метохије и да се вашом жртво, вашом истрајношћу и они сами охрабре и увјере да је овдје са нама на Косову и Метохији сам господ васкрсли Христос и да нас не оставља- казао је прота Никола иначе рођак блаженопочившег митрополита Амфилохија.

-Иако земни остаци блаженопочившег Амфилохија или како га зовемо Ђедо и по чему носи овај сабор његово име, почивају у храму Христовг васрксења у Подгорици, не бих волио да будем личан, али вјерујем да то исто осећање сви дијелимо,када га се зажелим и када желим да га загрлим да нам подари снаге и његове љубави , иако тамо често идем. Не одем на његов гроб , него дођем на Косово и Метохију. У сваком храму од Пећке Патријаршије, Високих Дечана, Призрена, Светих Архангела, Велике Хоче , Грачанице , Бањских многих стотина светиња и где год да крочите осетићете његово присуство.Он је себе утемељио на Косову и Метохији, утемељио себе на овим светињама у сваком лику од вас- казао је уз остало прота Никола.

У име Удружења породица несталих „ Косовски страдалници“ окупљенима се након парастоса пред спомеником страдалих , обратила председница овог удружења Наташа Шћепановић. Он је уз остало истакла, да се те невине жртве никада не смеју заборавити.

– Они су страдали на правди Бога, на својим огњиштима, кућним праговима овде. Данас им одајемо поштовање и част. Никада их нећемо заборавити- казала је Шћепановић уз остало.

„Ђедовом сабору „ у Осојану преходило је приказивање филма „Добрончинитељ“ у просторијама ОШ „ Радош Тошић“ у овом месту у вечерњим сатима 9. августа. манифестације.
„Ђедов Сабор „ у Осојану и ове године садржао је и пригодан културно уметнички програм , а за све присутне приређена је „Тпреза љубави“.

Сабор су организовали Епархија рашко-призренска, Парохија осојанска, Дом културе „Грачаница“ из Грачанице, Привремени орган Општине Исток, Савез аматера Косова и Метохије , Дом културе „Свети Сава“ Исток уз подршку Канцеларија за Косово и Метохију.

С.И.