ТЕСЛИНА ГЕНИЈАЛНОСТ ИЗНИКЛА ИЗ КРАЈИШКОГ КАМЕНА

НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА О НИКОЛИ ТЕСЛИ

 

 

 Академик Матија Бећковић је својом беседом отворио међународну научну конференцију „ Теслини дани 2026” u RTS Klubu. Скуп је организован поводом 170 година од рођења Николе Тесле и обележавања историјског боравка генијалног научника у Београду.

У свом говору, Бећковић је истакао значај Теслиног научног и духовног наслеђа, наглашавајући да његово дело и визије—попут вештачке интелигенције—настављају да инспиришу нове генерације научника.

Директно из Филаделфије учесницима се обратио оснивач и председник Теслине научне фондације, Никола Лончар, који је рекао да први пут после готово две деценије није присутан на манифестацији у Србији.

Он је навео да је ове године ангажован на пројектима којима се обележава 250 година од оснивања САД, као и предстојећа 170. годишњица Теслиног рођења.

– Дали смо себи задатак да прикажемо допринос српског народа, Теслиног народа, у изградњи Америке. То је велики изазов за једну организацију попут наше, али верујемо да је то важан посао – рекао је Лончар.

На конференцији се могло чути много тога о Николи Тесли са научне, духовне, историјске, социолошке,  филозофске стране од врсних познавалаца Теслиног дела,  попут Гордана Вуњак  Новаковић са  Колумбија универзитета из Њујорка,  проф. др Драгана Станића, председника Матице Српске, проф. др  Зорана Аврамовића, проф др Бошка  Сувајџића, проф. др Милутина Ђуричковића и других.

Посебну пажњу изазвала је дирљива  беседа новинарке и директорице „Панорама“ -Јединство  и члана УО Теслине научне фондације  Раде Комазец у којој се осврнула на утицај завичаја на формирање Николе Тесле као човека и научника. Обраћање Раде Комазец  открило је  дубинско познавање, историје Теслиног завичаја, Теслиног менталитета а са метафоричним реченицама   ушла је у срж Теслиног живота. Излагање Раде Комазец преносимо у целости:

• Чинило ми се најприроднијим да данас говорим о утицају завичаја  на обликовање  Николе Тесле као човека и научника  јер је то и мој завичај.  Само са друге стране Велебита.

Завичај није само земља на којој  удахнемо први  ваздух и направимо прве кораке,  завичај је  архитектура  наших првих мисли, а Лика је земља драматичних природних контраста.  Са једне стране су сурови, сиви кречњачки масиви  Велебита  дивљи и неприступачни,  а са друге стране питома тиха поља , кристално бистре реке понорнице  и шапат шуме.  Никола Тесла је   одрастао у Смиљану окружен  том нестварном природом која у детету неизбежно буди метафизичка питања.  У тим  дугим  личким  ноћима када се над крововима надвије звездано небо,  какво се виђа  само у планинским врлетима , а ветар са Велебита  доноси мирис  јадранске соли  и хладноћу планине, Тесла је научио да слуша тишину, да слуша природу.

Он није посматрао воду  и муње  као непријатеље које треба  победити већ као елементарне силе  са којима се мора разговарати.   Тај завичајни простор усадио му је  дубоко поштовање према енергији  која је свуда око нас .

Кроз шапат личких шума , хук реке понорнице  и  потока Ваганца, Тесла је први пут наслутио  постојање  оног космичког механизма  који ће касније  у својим лабараторијама  преточити у магнетно поље.

Лика је позната и по својим  страшним  библијским грмљавинама. Када се олуја  спусти са Велебита  небо над Смиљаном постаје поприште  електричних пражњења  која  тресу саму земљу.  Та грмљавина  из детињства  постала је лајтмотив  целог његовог  живота.  Све што је касније  радио  у Колорадо  Спрингсу,  стварајући  вештачке муње  од петнаест метара, био је само  одјек  оних олуја  које су тутњале  изнад  његовог  родног  Смиљана.

Сурови завичај га је научио  да  ресурси нису вечни  и да се природа мора поштовати . Зато је  Тесла  био први еколошки мислилац  међу научницима.  Његова идеја  о бесплатној  енергији  за све  о црпљењу снаге  из природних токова  без загађења, директан је ехо детињства  проведеног  у чистој, дивљој Лици

Он је желео да осветли  сваку сеоску кућу  јер је памтио мрак  личких ноћи  и свећу  поред  које је  као дечак  читао књиге.  Памтио је мрак личких села. Памтио је мрак у којем су  генерације његових предака  стражариле  поред лојаница. Желео је да осветли планету, не да би зарадио већ да укине мрак и онај физички и онај духовни.   Док су  деца у великим европским градовима расла уз  индустријске играчке, Тесла се играо са живим силама природе са ветром, водом, снегом…

Теслина генијалност је  изникла из камена из личких врлети и крајишке  муке. Његов ум  јесте припадао човечанству, али су његов карактер, његова издржљивост, његова духовна вертикала  и сам његов поглед на свет искован  на суровој и вечито будној  граници  Војне крајине.

Говорити о Тесли, а не говорити  о крајишком менталитету, значило би оголити дрво  од његовог корена. Кроз историју Крајишник је био  војник, граничар   у сталној будности  па је самим тим и развио  гвоздену дисциплину,   непоколебљиву веру и способност преживљавања.   Крајишник се рађао са пушком  у колевци и са свешћу  да му је опстанак обезбеђен  само ако је сваке  секунде  будан , спреман и стопљен са природом.

Ако погледамо Теслин радни етос у Америци, радити двадесет сати дневно , спавати  свега неколико сати , остати имун  на сиромаштво, на неразумевање  средине, на подметања и пожаре који гутају деценије рада- то није могла само  интелектуална радозналост. То је могао само крајишки инат . То је могла она горштачка , камена  издржљивост  која се не слама  под притиском  него под њим постаје још тврђа.   Када су му нудили  милионе он се одрицао, када су му  палили лабараторије,   он је сутрадан почињао из почетка . Био је преварен много пита , али уместо  да се сломи  у њему је прорадио  онај  горштачки пркос. То је филозофија крајишког огњишта  где се преживљава на кори хлеба и чистом образу.   Тај радни етос,  та способност да се ум и тело подреде  једном вишем циљу, то је генетско наслеђе  Војне крајине.

Тесла није бранио границе царства , он је померао  границе  људског сазнања , али је то чинио  истом оном  дисциплином  којом су његови преци бранили личке кланце и велебитске прелазе.

И када данас изговарамо име Николе Тесле мисли нас аутоматски воде ка  светлима  модерних велеградова,  ка космичким пространствима, лабараторијама Њујорка   и силовитим водопадима Нијагаре . Видимо човека ван свог времена , визионара  који је укротио муње   и свету подарио светлост .

Али,   да бисмо  заиста  разумели  како је рођен  тај нестварни ум , морамо угасити светла  светских метропола  и вратити се тамо где је све почело. Морамо се вратити у Смиљан , морамо се вратити у Лику . Морамо  заронити у специфични, горки и поносни генетски код Крајишника.  Крајишки менталитет  дао му је кичму  која се не савија под теретом света. Завичај му је дао  машту  широку као хоризонти  изнад Велебита.

У својим најстаријим данима док је живео сам у хотелу Њујоркер , хранећи голубове , у његовом аскетском држању , у његовој беспрекорној елеганцији  и поносном ходу, препознавао се онај  господствени, урођени  понос  личког   домаћина. Никада никога није молио, никада није спустио главу.  Његова кичма искована на ветровима Велебита, остала је права до последњег даха – рекла је Рада Комазец у свом излагању  на конференцији о Николи Тесли.

Иначе, конференцију о Николи Тесли у оквиру „Теслини дани 2026.“ организује Теслина научна фондација САД са подружницом у Србији.

М. Стојковић